Белорусија понавља Јануковичеве грешке

Белорусија је 3. јула прославила Дан независности, празник белоруске државности. За ту прилику одржана је војна парада у Минску, на којој је Александар Лукашенко у свом говору рекао да је неопходно ојачати војне снаге земље, јер "војна сила" остаје један од главних аргумената у арсеналу када су у питању међународни односи. Лукашенко је вероватно имао на уму појачану војну активност НАТО блока на границама Русије и Белорусије, а посебно НАТО-ово распоређивање четири додатна батаљона у Пољској и балтичким државама које је најавило руководство Северноатлантске алијансе.

Шефу Белорусије државни празник су честитали и руски председник Владимир Путин и Кирил, патријарх Москве и све Русије. Путин је том приликом истакао позитиван развој билатералне сарадње двају држава у различитим областима.

Ове речи захтевају појашњење. С једне стране, позитиван развој односа може се видети на плану трговинске размене. Белорусија је успела да сачува и чак повећа свој удео на руском тржишту пољопривредних производа. Ово је у директној вези са ефектима ембарга украјинских прехрамбених производа уведеног 1. јануара 2016., а посебно са узвратним санкцијама државама ЕУ. Али укупна трговинска размена Русије и Белорусије има негативан тренд. Пад је почео 2015. године, када је белоруски извоз у Русију износио 10,389,100,000, док је претходне 2014. био 15,181,000,000 долара. И руски извоз у Белорусију је драстично опао - са 19,2 милијарде у 2014. на 17,14 милијарди у 2015.г (према подацима Одбора за националну статистику Републике Белорусије - како наводи аутор, али бројке у чланку на енглеском језику, дакле оне које су дали преводилац или уређивач су...чудне, па их треба проверити, као и ове које сам навео консултујући друге изворе, који су ипак сви у складу с тврдњом аутора овог текста, говоре о паду руског извоза у Белорусију - прим. прев.)

Негативан тренд је настављен и у првим месецима 2016. године. Према подацима белоруског Одбора за националну статистику, обим трговине са Русијом за период јануар-април 2016. је 88,1% одсто обима њихове спољнотрговинске размене у истом периоду прошле године, при чему је посебно оштар пад руског извоза у Белорусију, 85% од онога из прошле године. Такође, и поред смањеног обима, Белорусија и даље има негативан баланс у трговинској размени с Русијом - 1,769,956,300 долара, углавном због велике енергетске потрошње белоруске привреде, зависне од испоруке енергената из Русије.

Овај општи негативан тренд је у тесној вези с макроекономским факторима као што су пад цена нафте и, последично, пад куповне моћи руских грађана. Белоруска привреда је извозно оријентисана, а главно тржиште јој је Русија. Дакле, слабљење тржишта у Русији негативно утиче и на Белорусију.

Зато је Белорусија била приморана да потражи нова тржишта, посебно за "хај-тек" производе свог војно-индустријског комплекса. Током прошле године, извоз белоруског војно-индустријског комплекса у суседну Украјину је повећан углавном због такозване Антитерористичке операције у Донбасу - што изазива незадовољство и бес патриотских кругова у руском друштву, али и код самих Белоруса, оне већине грађана која подржава интеграцију с Русијом.

Према томе, Путинове речи о позитивном развоју билатералне сарадње одражавају стварно стање само ако се схвате као упозорење да је могло бити још горе. Нагомилало се поприлично проблема и противречности у односима између две земље. Али, и како год, Белорусија је и даље најблискији савезник Русије.

Ово се односи не само на међудржавне односе него и на друштвену сферу. Државна заједница Русије и Белорусије, створена априла 1996. године, пре свега је резултат блискости, или, боље речено, "рођаштва" Белоруса и Руса. Белоруси су западни огранак руског народа. Иако је идеја "посебне белоруске нације" (слично засебној украјинској нацији) пустила корена током деценија совјетске власти, већина белоруског друштва и даље себе сматра делом великог руског народа. И управо таква осећања су Александра Лукашенка довела на власт, и држе га везаним за пројекат интеграције с Русијом. Да би и даље имао подршку бирача, Лукашенко мора да, макар наизглед, буде посвећен том процесу.

Можда се најнегативнији аспект билатералних односа налази у идеолошкој сфери. Белорусија се у првим годинама Лукашнковог председниковања развијала у оквиру совјетског идеолошког модела, када су се у идеологију, науку, образовање и информативну политику белоруске државе инфилтрирали елемени белоруског национализма - такозваног литванијаизма. То је с једне стране условљено изолацијом белоруске заједнице од велике отаџбине, а с друге, утицаја је имао и пример суседне Украјине с њеном дугом традицијом екстремистичког антируског национализма. Али и белоруске власти су до сада подржавале националистичке тенденције, јер су им корисне за доказивање свог легитимитета. Изостанак истинске интеграције с Русијом се оправдава настојањем да се очува суверенитет и културни идентитет. Отуда и парадокс: и поред доминације проруског расположења у Белорусији, практично не постоје организоване политичке снаге оријентисане према Русији. Готово читава белоруска опозиција окренута је Западу.

И ту имамо очигледну аналогију са суседном Украјином пред "Еуромајдан". Захтеве јужних и источних области те земље Партија региона и њен вођа Виктор Јанукович су искористили у предизборне сврхе, док су истински проруски покрети и странке били апсорбовани или елиминисани као опасни противници. Такође, председник Јанукович је тајно подржавао неонацистичку странку Свобода (насталу од Социјал-националистичке партије Украјине, мада се на крају испоставило да флерт с неонацистима папрено кошта. Сада Јануковичеву грешку понавља председник Белорусије Лукашенко,  јер у структуре власти укључује део белоруских националиста изразите антируске оријентације, "литванијанце".

Потцењивање идеолошког фактора и преокупација производним областима је својство совјетске и постсовјетске елите. Ово је и довело до распада СССР-а, Еуромајдана у Украјини, а може довести и до слома садашње белоруске државности. Белорусији је потребна нова идеологија која ће одражавати интересе земље, коју ће подржавати већина друштва, идеологија која ће се ослањати и снагу црпсти из историје. Ова идеологија, руског јединства, значи поимање Беларусије као дела шире руске нације. Група друштвених активиста окупљених око уредништва сајта Западная Русь - Белая Русь - Малая Русь - Россия - Украина - Белоруссия-Русский Мир - (чији је главни уредник Игор Зеленковски) се труди да промовише ову идеологију. За разлику од "литванијаизма" (вештачки створене идеологије), "западнорусизам" је поглед на свет а не идеологија. Литванијаизам подржава друштвена мањина, прозападни слојеви белоруског друштва склони опозицији која је против председника Лукашенка. Западнорусизам, пак, има подршку широких слојева друштва Белорусије, али још увек није организован у странке или покрет. Што је и добро и лоше.

Ако један, мањи део друштва буде наметнуо своју вољу другом, постоји опасност да се украјински сценарио оствари и у Белорусији. У украјинском случају, то значи да су западни део земље и делимично централна Украјина "старији" од других области. Већина становништва Белорусије себе сматра делом ширег руског света - што је и основна идеја западнорусизма. Међутим, та већина нема својих политичких структура и принуђена је да се ослања на садашњу владу као једину алтернативу екстемно антируској пропаганди опозиције. Према томе, аналогија са ситуацијом у Украјини пре пуча сасвим је релевантна.


Напомена преводиоца: Горе наведено подупиру и запажања изнета у чланку У Белорусији први пут изведено борбено лансирање РСЗО "Полонез" (видео) и коментару Мирослава Младеновића. Али за читаоце несклоне тамним тоновима, ма колико они били реални, ту је данас објављен "афирмативни" чланак - Белорусија, или како сачувати независност - ЕВРОАЗИЈА.ИНФО.


Аутор: Едуард Попов
Текст на руском језику, специјално написан за "Форт Рус", превео: Џ. Арнолдски
Извор: Fort Russ
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано