 |
| Илустрација преузета са Sott.net |
Руска влада непрестано понавља једну те исту ствар очекујући другачије резултате. Руска влада се вазда држи споразума са Вашингтоном, Вашингтон споразуме увек крши.
Последња манифестација ове лудости - тачно по Ајнштајновој дефиницији лудости - је најновији споразум о прекиду ватре у Сирији. Вашингтон је споразум прекршио, послао своју авијацију да бомбардује сиријску војску, побио 62 и ранио 100 војника, чиме је отворио пут обнови напада Исламске државе.
Русија је 2015. године ухватила Вашингтон неспремним, када је своју авијацију послала да бомбардује положаје Исламске државе у Сирији, чиме је сиријској војсци омогућила да поврати иницијативу. Русија је победу над Исламском државом већ имала у шакама, али се неочекивано повукла пре него што је завршила посао. Ово је Америци и њеним агентима омогућило да наставе са снабдевањем Исламске државе, која је поново прешла у напад.
Стога Русија мораде назад у Сирију. Где је, у међувремену, утрчао Вашингтон. И руски напади на Исламску државу, као и сиријско небо, постадоше запетљанији. Русија обавештава Вашингтон о својим планираним нападима на Исламску државу, Вашингтон упозорава Исламску државу, а можда и Турску која обара руски авион. Но, упркос свему, сиријска војска напредује.
Али победа сваки пут бива спречена "мировним преговорима" и "прекидом ватре", а амерички питомци добијају времена за прегруписавање. Следствено, наставља се рат који су Русија и Сирија већ могле да добију, и то се наставља директним нападом Вашингтона на сиријску војску.
Америчка војска тврди да је мислила да напада Исламску државу. Да видимо. Сједињене Америчке Државе тврде да су војна суперсила. САД шпијунирају читав свет, чак и личну електронску пошту и телефонске разговоре својих европских вазала. А опет, некако, све та шпијунска сила оману у разликовању положаја сиријске војске од положаја Исламске државе. Ако ћемо поверовати, морамо и закључити да су САД војно неспособне.
А нису. Јер ево шта се десило: пре "прекида ватре" Руси су могли да нападају америчке питомце џихадисте, али САД нису могле да сиријску војску нападају директно, него само преко питомаца, па су "прекид ватре" искористиле за стварање преседана за директне америчке нападе на сиријску војску.
Речју, Руси су скоро добили рат, али су се пребацили на "мировне преговоре" и "прекид ватре", што су САД искористиле за започињање директног учешћа Вашингтона у сиријском сукобу.
Ко зна да ли руска влада заиста верује да Вашингтон и Москва имају некаквог заједничког интереса за решавање и исход сукоба у Сирији. Вашингтон интересује да макне Асада и у Сирији створи хаос какав влада у Либији и Ираку, док би Русија хтела стабилну Сирију - бедем против ширења џихадизма. Али је необично што је руска влада толико лоше информисана да мисли како Москва и Вашингтон имају заједнички интерес у борби против тероризма, када је тероризам оружје Вашингтона за дестабилизацију Блиског истока.
Руско сећање је кратко. Вашингтон је обећао Горбачову да се НАТО неће померити ни милиметар на исток ако дозволи поновно уједињење Немачке, али Клинтонов режим НАТО дотера до руских граница.
Режим Џорџа Буша јуниора је прекршио Споразум о неширењу противбалистичких ракета и повукао се из њега, а Обамин режим поставља ракетне базе уз руске границе.
Неоконзервативци покопаше доктрину да САД неће прве употребити нуклеарно оружје, сада је на снази доктрина о превентивном нуклеарном нападу.
Обамин режим је свргнуо украјинску владу и на власт у некадашњем саставном делу Русије инсталирао америчке марионете. Америчке марионете су онда повеле рат против руског становништва у Украјини и тиме изазвале сецесионизам, али је то, по Вашингтону, "руска инвазија и анектирање".
Ништа то не мари, руска влада мисли да јој је Вашингтон "партнер" са којим дели заједничке интересе.
Мош' мислити.
Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор: Russia Has No Partners In The West -- Paul Craig Roberts - PaulCraigRoberts.org
Превод: Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!