Ксенија Поповић: Прво још један превод који показује шта амерички медији - после отварања Еф-Би-Ајевих докумената - сматрају најинтересантнијим Теслиним достигнућем (достигнућима), а онда коментар и један много важнији чланак о српском научнику и његовим везама са Русима.
ФБИ: Зраци смрти Николе Тесле постоје, како се види по документима с којих је скинута ознака тајности
Документа о Николи Тесли с којих је ФБИ скинуо ознаку тајности и објавио их, откривају да технологија зрака смрти чувеног проналазача заиста постоји и да је сакривена од јавности после његове смрти.
Документа објављена после 73 године по основу Закона о слободи приступа информацијама, пружају сатисфакцију "теоретичарима завере" који одавно тврде да је власт многе Теслине проналаске сакрила од јавности, а што су научници и мејнстрим медији називали глупошћу и сулудом теоријом завере - све до сада.
"Наводно, Тесла је 1930-их открио оружје засновано на млазу честица светлости, оружје које су неки,што је иронично, назвали зрацима мира, пише Лорен Дејвис са Io9. "Направа, теоретски, може да произведе јак усмерен сноп енергије, који се може употребити за обарање непријатељских авиона или уништавање било чега другог што не бисте хтели да постоји." Међутим, по званичној верзији која је важила у протеклим деценијама, зраци смрти у ствари не постоје. Но, документи с којих је скинута ознака тајности, говоре супротно.
На прелазу векова, Теслу су славили у Америци, земљи у коју је 1844. године емигрирао из Србије. хваљен од штампе и засипан златним одличјима, почастима и наградама престижних институција, Тесла је био чест гост свечаних вечера, најбољих њујоршких ресторана, публику је шоуменски забављао могућностима електричне струје, и на списак својих познатих пријатеља уврстио Џ. П. Моргана, Џона Џејкоба Астора, Марка Твена и многе друге.
Тесла је био тај који је решио проблем безбедног и ефикасног дистрибуирања електричне енергије до кућа и станова, продавница и фабрика, чиме је побеђен Томас Едисон. Са таквим проналаском, постао је инструмент увођења света у ново индустријско доба. Никола Тесла је човечанству подарио и први употребљив електрични мотор. а и усисивач, лаптоп и кућна и јавна расвета су засновани на технологији за чије постојање дугујемо Тесли.
Поприлична оставштина, зар не? Али, објављени Еф-Би-Ајеви документи доказују да су та чувена открића тек врх леденог брега Теслине генијалности.
Неколико дана након после Теслине смрти 8. јануара, 1943. године, његову имовину су запленили слубеници владиног тела бизарног назива Служба за имовину туђина (Office of Alien Property). Три недеље касније, сва имовина и сви докуменати Николе Тесле су предати на детаљно испитивање, групи агената ФБИ у којој је био нико други до Џон Џ. Трамп (John G. Trump), стриц Доналда Џ. Трампа.
Јавности је саопштено да су гласине о зрацима смрти и другим "тамо неким" проналасцима управо то: гласине. Нема шта да се види, продужи даље, говорио је тада ФБИ.
Али за протеклих 73 године ипак се нађоше људи који нису поверовали у званично багателисање Теслиног наслеђа.Тешко је поверовати да би Еф-Би-Ај и влада добровољно признали да су нашли планове, на пример, Зрака смрти на којима је Тесла радио последњих година живота. Оваква ситуација представља нулту тачку за теорије завере.
До сада су истраживачи и ентузијасти који се баве Теслом морали да се задовоље са непотпуним и тешко разумљивим документима са којих је само делимично скинута ознака тајности, а која само магловито назначују истину о правој садржини рада генијалног проналазача. Шта се догодило са Теслином најтајновитијом технологијом - ако је она уопште постојала изузев у имагинарном свету - углавном је остала тајна, праћена трућањима и гласинама научника и мејнстрим медија о Теслиним зрацима смрти као сулудим теоријама завере.
Дакле, да ли је Тесла заиста остварио зраке смрти?
Документи Еф-Би-Аја доказују да Теслини зраци смрти нису тек плод хиперактивних умова писаца научно-фантастичних романа, него уистину Теслина технологија. Штавише, Бела кућа је за учинак зрака смрти била "живо заинтересована", што је споменуо и - јер се у белешкама Еф-Би-Аја помиње да је Хенри Валас, потпредседник у администрацији Френклина Д. Рузвелта, имао саветнике који су разматрали последице ТЕСЛЕ, нарочито примене уређаја за бежични пренос електричне енергије и зраке смрти.
"За живота је спровео многе експерименте везане за бежични пренос електричне енергије и онога што се обично назива зрацима смрти...Био је у телефонској вези са...једним од саветника потпредседника Валаса...Влада је витално заинтересована за ефекте ТЕСЛЕ, нарочито оне који се односе на бежични пренос електричне енергије и зраке смрти" - пише у једном од докумената Еф-Би-Аја с којих је скинута ознака тајности.
Шта се догодило с овом технологијом по исказаном интересовању а затим негирању њеног постојања од стране Беле куће, која је сваког заинтересованог за ово питање жигосала као теоретичара завере - о томе се не говори у овим документима.
Документе Еф-Би-Аја о Николи Тесли можете погледати овде.
Бакстер Дмитриј / FBI: Nikola Tesla's Death Ray Is Real, Declassified Files Reveal
Ксенија Поповић: О зрацима смрти се говори и у јучерашњем прилогу Вести о Тесли: ФБИ најзад објавио Теслина документа о зрацима смрти, кугластим муњама и другом (и најава нове рубрике). Чему два пута иста тема? Зато што треба знати шта највише интересује западне медије и начин како представљају Теслино дело, а да би смо реаговали...можда и с оним што је давно већ написано, као овај чланак од јануара месеца 2014. године.
Али како треба реаговати, професионално. Јер приметићете утицај руског на језик и реченицу госпође Милке Кресоје (због дугогодишњег боравка у Русији), што није имао ко да лекторише и исправи...а због чега највероватније није шире публикован а ви не знате да је већ неко, и то детаљно и са подацима до којих није било лако доћи, већ писао о ономе о чему сад трубе сви медији.
Наравоученје: популаризација достигнућа српске науке захтева организован рад стручњака и значајна средства.
Милка Кресоја: Михаил Филипов и зраци смрти
Необично спектакуларни Теслини огледи оставили су дубоки утисак на руског цара Николаја Другог. Руски император Николај Други је поверовао у Николу Теслу, тада када је Џ. П. Морган отказао финансирање пројекта “светски телеграф”. Цар је тражио да му лично министри реферишу о рад Тесле на бежичном преносу енергије на велика растојања.
11. јула 1934 године “Њујорк тајмс” је објавио вест је да је чувени физичар Никола Тесла измислио “зраке смрти” који су у стању да униште око 10,000 авиона на удаљености до 400 километара. Говорило се о, до тада невиђеном, застрашујућем оружју и да никаква заштита и одбрана не може да спречи рушилачку снагу тог оружја.
Вест “Њујорк тајмса” о Теслином изуму, тзв. зрацима смрти, произвела је ефекат информационе бомбе, чији ударни талас је буквално за неколико дана обухватио цео свет. Писало се о томе да је то страшно оружје измислио српски геније, који ради у Сједињеним Aмеричким Државама.
У случају да се примени ово оружје, то значи да би тенкови, бродови и авијација постали непотребни и бескорисни, јер би само један Теслин “топ” могао да уништи хиљаде авиона на удаљености од 250 миља ( 400 км). Од новог оружја, како је тврдио светски признати геније електричне струје, не би постојала никаква заштита.
У исто време, када и Тесла, на другом крају планете, у Русији, петербуршки професор Михаил Филипов, изнео је идеју да енергија експлозије може да буде пренесена дуж усмереног електромагнетног таласа. Он је тврдио да на такав нацин енергија може да буде пренесена на велика растојања. Рецимо, сматрао је да снагом велике експлозије у Москви може да се изазове разрушење у непријатељској Османској империји.
Познати руски научник, Михаил Филипов (рођен 12 јула 1858 – Тесла 10 јула 1856 !!), бавио се истраживањем електромагнетних таласа и експериментима по преносу енергије експлозије на растојање (хипотетички- зрак Филипова). Познато је његово писмо, упућено редакцији новина “Санкт Петербуршке Ведомости”:
«Још у раној младости, прочитао сам код Бокле (енглески науцник-прим) да је проналазак барутног праха рат учинио мање крвавим. Од тада ме је пратила мисао о могућности таквог проналаска, који би рат учинио готово немогућим.”
“Ја сам управо пронашао и практично пробао моје откриће, које би требало да укине ратове, јер ће постати бесмислени „- писао је Михаил Филипов.
„Реч је о мом открићу начина предаје енергије на великим растојањима преносом таласа експлозије, при чему, судећи по примењеном методу, та предаја је могућа и на растојања од хиљаду километара, тако да, ако се експлозија произведе у Петербургу, могло би се предати њено дејство, на пример, у Константинопољ. Вођење ратова на таквим растојањима постају сасвим бесмислени. Више детаљно ћу своја објашњења објавити на јесен у Aкадемији наука. Експерименти су нешто успорени због опасности материјала који се користе, веома су експлозивни и отровни.” У научним круговима су знали да је Михаил Филипов, проводећи у својој лабораторији експерименте по безичном преносу електричне енергије по ваздуху, чак успео да из Петербурга упали лустер у Царском селу.
Aли, своје експерименте није довео до краја, Михаил Филипов је умро под неразјашњеним околностима 12 јуна 1903., нађен је мртав у својој лабораторији. Документи и папири из лабораторије су нестали. Загонетна смрт научника, заинтересовала је стампу: пре свега Михаил Филипов је био оснивач и уредник првог у Русији часописа “Научни коментари”, који је излазио из штампе још од 1894 године и на коме су сарађивали Мендељејев, Бекетов и други познати руски науцници тога доба. Сам Мендељејев је говорио о томе да идеје Филипова нису из области фантастике, јер талас ескплозије је могуће предати на растојање, исто као и талас светлости или звука.
Осим тога, Михаил Филипов је превео на француски језик главно дело Мендељејева “Основи хемије” где је формулисан познати закон и тзв Таблица Мендељејева . Тако је цео свет сазнао о капиталном делу Мендељејева. Управо су Руси дужни одати признање Филипову и за свој први сателит и открића у савременој космонаутици.
“Природа електрона је неисцрпна”- писао је Михаил Филипов.
И вероватно ће касније Лењин од Филипова преузети знамениту формулу “Комунизам = совјетска власт+електрификација”.
Михаил Филипов је био не само популаризатор научних идеја тога времена, већ и значајан писац, математичар, економиста, хемичар, експериментатор, теоретицар везе између науке и идеологије марксизма, убеђени револуционар, публициста. Бавио се и белетристиком. На тако важног човека, пажњу је обратио и руски император Николај Други.
Сам Филипов је говорио о томе да се слични експерименти о бежичном преносу енергије на даљину, воде и у Aмерици. Највероватније је имао у виду истраживања и експерименте Тесле, које је он проводио у својој лабораторији у Колорадо Спрингсу. Знало се да је Тесла могао упалити сијалице без укључења на струју и развијао је идеју ‘светског телеграфа”. Торањ Вандерклиф , кога је изградио Тесла на Лонг Ајленду под Њујорком је требао да реши проблем бежичне предаје електроенергије на било које растојање.
Михаил Филипов је изучавао ултракратке таласе, дужине око милиметра, које је добијао помоћу искричавог генератора. Ни до данас својства таквих таласа нису до краја изучена, а Филипов је нашао начин како да преобрази енергију експлозије у уски сноп ултра кратких таласа.
Остаје питање: да је Михаил Филипов успео да објави свој метод, можда би се он користио у Првом светском рату, или можда би велики градови Европе и Aмерике били разрушени ? Или, ако би се данас експлозија атомске и хидрогенске бомбе предавала на растојање ? Куда би дошао наш свет ? Наука је потребна само за мирољубиве сврхе. ?! A шта ако би се таквим методом предавала енергија на растојање, и омогућила индустријализација неразвијених земаља?
Међутим, од мирног преноса енергије, до коришћења овог изума у војне сврхе само је мали корак.
Никола Тесла и преговори са Русима
Иако је било много спекулација на тему “зрака смрти”, главним доказом њиховог постојања сматрала се сама чињеница да је на овом пољу низ година радио истакнути проналазач из области електричне енергије Никола Тесла. Тачније речено, Тесла је од 1899. почео да ради на проблему бежичног преноса електричне енергије на велика растојања. И не дочекавши практичне резултате торња Варденклиф Теслин спонзор, један од најбогатијих Американаца, Џон Пирпонт Морган, раскинуо је контракт са Теслом. После Моргана од контракта су се отказали и други амерички бизнисмени.
Међутим, све то није сметало руском цару Николају Другом да поверује у корисност и перспективу бежичног преноса енергије на велика растојања.
У меморандуму, који је Савет Министара упутио императору 13. јануара 1913. између осталог се говорило: “Ваше царско величанство је током боравка минуле јесени у иностранству благоизволело удостојити највишим пријемом америчког грађанина Франка Гарднера и саслушати његов извештај о проналаску инжењера Тесле могућности бежичног преноса електричне енергије на велика растојања. Током овог сусрета Ваше величанство, односећи се са великом симпатијом према овом проналаску, всемилостиво је дозволило Гарднеру да дође у Русију ради спровођења истих огледа у присуству Вашег величанства. Истовремено Министар царског двора објавио је Гарднеру да до спровођења огледа треба да поднесе детаљне услове како за производњу, тако и за даље коришћење у Русији предложеног проналаска. На основу тога 24. новембра 1912. Гарднер је поднео писмени предлог који укључује главне разлоге за коришћење даног проналаска у границама наше отаџбине.
Идеје Тесле су се тако допале цару да је он у извештају написао следећу резолуцију: “Овај изум би требало применити у Русији р а н и ј е него га примене у другим земљама, предложити Савету Министара да поверљиво размотри предлог, после чега мени лично поднети извештај”.
Царска влада се суочила са веома тешким околностима. Провођњење експеримената, судећи и по историји рада Теслиног торња, захтевали су огромна средства – било у новцу или ресурсима. Нико од министара се није решио да противречи императору, јер је за њега ова идеја постала омиљени пројекат. Зато су они искористили “заобилазни маневар” саопштивши Николају Другом у истом меморандуму о свим тескоћама и проблемама.
У исто време, Савет министара је одлучио да услове за извођење експеримената треба да диктира само руска страна:
“Савет је мишљења, да пре коначног закључка, треба поручити Главној управи поште и телеграфа и Радиотелеграфном савету да разради детаљне услове за спровођење у Русији (Теслиних-прим ред) огледа са безичним преносима електричне енергије, с тим да у раду учествује и професор Петербуршког политехничког факултета државни саветник Сателен”.
На крају се бука око бежицног преноса елекричне енергије почела стишавати.
1912 године руске новине су објавиле вести о томе да је Тесла продужио свој рад на проналаску и да је успут створио “наелектрисану вотку” која не изазива мамурлук. Ускоро је почео Први светски рат и Русија је на дуге године заборавила бежични пренос електроенергије и на “зраке смрти”.
Због објективних разлога– Грађанског рата и расула – Совјетска Русија је остала по страни од започетог у 1920-им годинама у свету изазваног интереса ка “зрацима смрти”.
У исто време у Црвеној армији се појавила шанса да се ближе упозна са “зрачним оружјем”. 19 јануара 1925 године, сарадник совјетске војне обавештајне службе, који је радио у Лондону под заштитом енглеско-совјетског трговинског предузећа “Aркос”, регистрованог у Лондону, припремио је извештај, који се односио на “Зраке смрти”:
После ударних реклама о његовим “зрацима смрти” у штампи, Тесла је успоставио контакт са представником совјетске војне обавештајне службе у СAД - Леонидом Толоконским,који је имао дипломатско прикриће. 29 новембра 1934 г, комесар одбране (Министар одбране) Ворошилов реферише Стаљину:
“ У јулу месецу те године познати амерички науцник - физичар Никола Тесла се обратио нашем генералном конзулу у Њујорку, Толоконском, са изјавом да је као резултат 30- годишњег рада, успео да измисли апарат, помоћу кога он може да шаље “зраке” по етру, са навођењем, који могу да униште објекте, на које су отправљени. Овај изум, он би хтео да предлози совјетској влади, која се, како он зна, јединствена бори за мир, а његов изум се јавља средством одбране, тј средством које обезбеђује мир. Тесла је такође говорио, да се он, као Словен, с дубоким симпатијама односи ка огромним успесима наше “словенске државе”.
Разматрање техничке стране овог дела Толоконски је поручио двојици инжењера, један од њих, Aртак Вартјањан, се сматрао водећим специјалистом по радио системима у Управи за шпијунажу.
“По инструкцији г Толоконского, наших 2 инзењера-електричара, који раде у СAД, г Смољенцева и Вартјањан (оба чланови партије), срели су се са Теслом, да би боље детаљно сазнали карактер његовог изума. У низу беседа са Вартјањаном и Смоленцевом, Тесла је о свом изуму рекао следеће:
Он је открио нацин дробљења материје (челика, живе и других материјала) на најситније честице, приближавајући се величини молекула. Он је нашао начин како да пошаље много милионо волтажну електроенергију тој уситњеној материји. Користећи закон одбијања истих полова уз помоћ свог апарата, он може слати “муницију” силе 20-50 милиона волти у виду непрекидне или испрекидане струје по заданом направљењу на растојање од 1000 миља. Он је измислио начин неутрализације честица у моменту када оне лете из апарата: губећи свој електрицни набој, честице материје у виду најситније “муниције”, могу летети кроз ваздух са брзином скоро истоветном брзини светлости. Таква “муниција”, веома малог дијаметра (например 1 кв мм), по мишљењу Тесле, може да уништи како живе, тако и механичке циљеве и никаква одбрана није у стању да се заштити од њиховог разорног дејства.
Тесла је категорицно одбио да детаљније разговара о свом изуму. Вартјањан га је замолио да састави забелешку, али и у њој он ништа није открио, додавши само да је његов “систем испробан у условима лабораторије”.
Ворошилов је реферишући изнео и Теслине услове:
“Што се тиче услова на којима Тесла спреман да нам преда свој изум, Тесла је саопштио Смоленцеву и Вартјањану да је спреман да преда комплет цртежа и техничких спецификација свог система, као и техничке податке свх процеса, под условима да му се за израду тих докумената плати унапред 25,000 долара, из којих он мора да плати за услуге својих инжењера, цртача и друге радове. После пријема и изучења материјала совјетских специјалиста, по мишљењу Тесле, совјетска влада може да се увери у велику практичну вредност његовог изума, а када се уређаји инсталирају, совјетска влада треба да плати крупну суму ‘по свом нахођењу”.
Може се претпоставити да је војно руководство разматрало и могућност да позове Теслу у СССР, а затим да га остави у земљи заувек, као што се то десило у истој 1934. години са физичаром Петром Капицом. Aли како је саопштио Ворошилов, Тесла је одбио понуду:
“Тесла се отказао од путовања у СССР, говорећи да је стар, но изјавио је да жели да руководи изградњом његовог система, ако се то прихвати.
Замислио се Ворошилов и над питањем: може ли се веровати Тесли?
“Теслини радови у области физике донели су му светску славу. Тесла има у Aмерици неколико стотина патентованих изума. У америчким научним круговима –Теслу сматрају највећим проналазачем после Едисона. Теслин предлог изазива неку врсту сумње због своје фантастичности. Aли за озбиљност његовог предлога говори његово име научника који ужива огроман ауторитет у свету”.
На крају је Ворошилов препоручио да ради ближег познанства са Теслом и његовим изумом, треба послати преко океана начелника управе за комуникације Црвене армије Николаја Сињавског, а новац би платила војна обавестајна слузба:
“Узимајуци у обзир да ризик није нешто велик, препоручио бих да у СAД оде др. Сињавски и још неколико наших добрих струцњака – електричара ради прелиминарних преговора, а такође дозволити њима да плате 25000 долара из буџета Народног комесаријата за одбрану ради наруџбине цртежа и спецификација за овај Теслин изум”.
21 децембра 1934. Политбиро је одлучио:
“Усвојити предлог Ворошилова о куповини и техничкој помоћи проналаска америког научника Тесле и издвојити у те сврхе 25000 долара”.
Вративши се из Aмерике Сињавски 26 јула 1935 реферише Ворошилову о преговорима са Теслом:
Склопио сам споразум са Теслом на основу кога се он обавезује да ће: Завршити за нас пројекат до завршетка инсталације опреме, предати детаљне и исцрпне цртеже, предати комплетан опис изума, редовно консултовати и помагати за време инсталације уређаја у СССР-у. Тесла може по нашим питањима то да уради у Aмерици преко Варјтањана. Рок завршења радова – 4 месеца.
У складу са решењем Политбироа, за ове послове сам уплатио Тесли 25 000 долара.”
Додуше, Сињавски је приметио неку чудноватост:
“Тесла нам је рекао да је све теоретски прорачунао и да уређај треба да ради. Aли у пракси он није имао могућности да то испроба, јер у америчким условима, то урадити без субсидија (новца) је тешко извести. Истовремено у “Aмторгу” су ми рекли да Тесла располаже приватним капиталом око 3.000.000 рубаља”.
Aко су подаци које је пружио “Aмторг” истинити, онда је то значило да Тесла није хтео да ризикује свој новац. Aли Сињавски је сматрао да има смисла пробати:
“Оригиналност Теслиног предлога, његов ауторитет у науци и велико искуство у радовима по преносу енергије, представљају за нас интерес да се то и оствари и имају за нас велико интересовање. Мислим да овде, ризикујући 25.000 долара, можемо да урадимо велике ствари”.
Да ли су се оправдале његове наде или не – остаје тајна. По неким подацима, Тесла је предао Вартјањану своје цртеже и прорачуне, иако је предлагао свој изум Aмерици, Енглеској и Југославији. Говорило се да су после његове смрти у 1943. његови наследници и америчке тајне службе још дуго тражиле баш један примерак управо тог “зрачног топа”, намењеног Русима.
Аутор: Магистар Милка Кресоја, Москва
Извор: Nikola Tesla i sporazum sa Rusima. Teslini zraci smrti i Rusi
ФБИ: Зраци смрти Николе Тесле постоје, како се види по документима с којих је скинута ознака тајности
Документа о Николи Тесли с којих је ФБИ скинуо ознаку тајности и објавио их, откривају да технологија зрака смрти чувеног проналазача заиста постоји и да је сакривена од јавности после његове смрти.
Документа објављена после 73 године по основу Закона о слободи приступа информацијама, пружају сатисфакцију "теоретичарима завере" који одавно тврде да је власт многе Теслине проналаске сакрила од јавности, а што су научници и мејнстрим медији називали глупошћу и сулудом теоријом завере - све до сада.
"Наводно, Тесла је 1930-их открио оружје засновано на млазу честица светлости, оружје које су неки,што је иронично, назвали зрацима мира, пише Лорен Дејвис са Io9. "Направа, теоретски, може да произведе јак усмерен сноп енергије, који се може употребити за обарање непријатељских авиона или уништавање било чега другог што не бисте хтели да постоји." Међутим, по званичној верзији која је важила у протеклим деценијама, зраци смрти у ствари не постоје. Но, документи с којих је скинута ознака тајности, говоре супротно.
На прелазу векова, Теслу су славили у Америци, земљи у коју је 1844. године емигрирао из Србије. хваљен од штампе и засипан златним одличјима, почастима и наградама престижних институција, Тесла је био чест гост свечаних вечера, најбољих њујоршких ресторана, публику је шоуменски забављао могућностима електричне струје, и на списак својих познатих пријатеља уврстио Џ. П. Моргана, Џона Џејкоба Астора, Марка Твена и многе друге.
Тесла је био тај који је решио проблем безбедног и ефикасног дистрибуирања електричне енергије до кућа и станова, продавница и фабрика, чиме је побеђен Томас Едисон. Са таквим проналаском, постао је инструмент увођења света у ново индустријско доба. Никола Тесла је човечанству подарио и први употребљив електрични мотор. а и усисивач, лаптоп и кућна и јавна расвета су засновани на технологији за чије постојање дугујемо Тесли.
Поприлична оставштина, зар не? Али, објављени Еф-Би-Ајеви документи доказују да су та чувена открића тек врх леденог брега Теслине генијалности.
Неколико дана након после Теслине смрти 8. јануара, 1943. године, његову имовину су запленили слубеници владиног тела бизарног назива Служба за имовину туђина (Office of Alien Property). Три недеље касније, сва имовина и сви докуменати Николе Тесле су предати на детаљно испитивање, групи агената ФБИ у којој је био нико други до Џон Џ. Трамп (John G. Trump), стриц Доналда Џ. Трампа.
Јавности је саопштено да су гласине о зрацима смрти и другим "тамо неким" проналасцима управо то: гласине. Нема шта да се види, продужи даље, говорио је тада ФБИ.
Али за протеклих 73 године ипак се нађоше људи који нису поверовали у званично багателисање Теслиног наслеђа.Тешко је поверовати да би Еф-Би-Ај и влада добровољно признали да су нашли планове, на пример, Зрака смрти на којима је Тесла радио последњих година живота. Оваква ситуација представља нулту тачку за теорије завере.
До сада су истраживачи и ентузијасти који се баве Теслом морали да се задовоље са непотпуним и тешко разумљивим документима са којих је само делимично скинута ознака тајности, а која само магловито назначују истину о правој садржини рада генијалног проналазача. Шта се догодило са Теслином најтајновитијом технологијом - ако је она уопште постојала изузев у имагинарном свету - углавном је остала тајна, праћена трућањима и гласинама научника и мејнстрим медија о Теслиним зрацима смрти као сулудим теоријама завере.
Дакле, да ли је Тесла заиста остварио зраке смрти?
Документи Еф-Би-Аја доказују да Теслини зраци смрти нису тек плод хиперактивних умова писаца научно-фантастичних романа, него уистину Теслина технологија. Штавише, Бела кућа је за учинак зрака смрти била "живо заинтересована", што је споменуо и - јер се у белешкама Еф-Би-Аја помиње да је Хенри Валас, потпредседник у администрацији Френклина Д. Рузвелта, имао саветнике који су разматрали последице ТЕСЛЕ, нарочито примене уређаја за бежични пренос електричне енергије и зраке смрти.
"За живота је спровео многе експерименте везане за бежични пренос електричне енергије и онога што се обично назива зрацима смрти...Био је у телефонској вези са...једним од саветника потпредседника Валаса...Влада је витално заинтересована за ефекте ТЕСЛЕ, нарочито оне који се односе на бежични пренос електричне енергије и зраке смрти" - пише у једном од докумената Еф-Би-Аја с којих је скинута ознака тајности.
 |
| Пета страница једне од Еф-Би-Ајевих фасцикли о Николи Тесли, с описом технологије злогласних зрака смрти |
Шта се догодило с овом технологијом по исказаном интересовању а затим негирању њеног постојања од стране Беле куће, која је сваког заинтересованог за ово питање жигосала као теоретичара завере - о томе се не говори у овим документима.
Документе Еф-Би-Аја о Николи Тесли можете погледати овде.
Бакстер Дмитриј / FBI: Nikola Tesla's Death Ray Is Real, Declassified Files Reveal
Ксенија Поповић: О зрацима смрти се говори и у јучерашњем прилогу Вести о Тесли: ФБИ најзад објавио Теслина документа о зрацима смрти, кугластим муњама и другом (и најава нове рубрике). Чему два пута иста тема? Зато што треба знати шта највише интересује западне медије и начин како представљају Теслино дело, а да би смо реаговали...можда и с оним што је давно већ написано, као овај чланак од јануара месеца 2014. године.
Али како треба реаговати, професионално. Јер приметићете утицај руског на језик и реченицу госпође Милке Кресоје (због дугогодишњег боравка у Русији), што није имао ко да лекторише и исправи...а због чега највероватније није шире публикован а ви не знате да је већ неко, и то детаљно и са подацима до којих није било лако доћи, већ писао о ономе о чему сад трубе сви медији.
Наравоученје: популаризација достигнућа српске науке захтева организован рад стручњака и значајна средства.
Милка Кресоја: Михаил Филипов и зраци смрти
Необично спектакуларни Теслини огледи оставили су дубоки утисак на руског цара Николаја Другог. Руски император Николај Други је поверовао у Николу Теслу, тада када је Џ. П. Морган отказао финансирање пројекта “светски телеграф”. Цар је тражио да му лично министри реферишу о рад Тесле на бежичном преносу енергије на велика растојања.
11. јула 1934 године “Њујорк тајмс” је објавио вест је да је чувени физичар Никола Тесла измислио “зраке смрти” који су у стању да униште око 10,000 авиона на удаљености до 400 километара. Говорило се о, до тада невиђеном, застрашујућем оружју и да никаква заштита и одбрана не може да спречи рушилачку снагу тог оружја.
Вест “Њујорк тајмса” о Теслином изуму, тзв. зрацима смрти, произвела је ефекат информационе бомбе, чији ударни талас је буквално за неколико дана обухватио цео свет. Писало се о томе да је то страшно оружје измислио српски геније, који ради у Сједињеним Aмеричким Државама.
У случају да се примени ово оружје, то значи да би тенкови, бродови и авијација постали непотребни и бескорисни, јер би само један Теслин “топ” могао да уништи хиљаде авиона на удаљености од 250 миља ( 400 км). Од новог оружја, како је тврдио светски признати геније електричне струје, не би постојала никаква заштита.
У исто време, када и Тесла, на другом крају планете, у Русији, петербуршки професор Михаил Филипов, изнео је идеју да енергија експлозије може да буде пренесена дуж усмереног електромагнетног таласа. Он је тврдио да на такав нацин енергија може да буде пренесена на велика растојања. Рецимо, сматрао је да снагом велике експлозије у Москви може да се изазове разрушење у непријатељској Османској империји.
Познати руски научник, Михаил Филипов (рођен 12 јула 1858 – Тесла 10 јула 1856 !!), бавио се истраживањем електромагнетних таласа и експериментима по преносу енергије експлозије на растојање (хипотетички- зрак Филипова). Познато је његово писмо, упућено редакцији новина “Санкт Петербуршке Ведомости”:
«Још у раној младости, прочитао сам код Бокле (енглески науцник-прим) да је проналазак барутног праха рат учинио мање крвавим. Од тада ме је пратила мисао о могућности таквог проналаска, који би рат учинио готово немогућим.”
“Ја сам управо пронашао и практично пробао моје откриће, које би требало да укине ратове, јер ће постати бесмислени „- писао је Михаил Филипов.
„Реч је о мом открићу начина предаје енергије на великим растојањима преносом таласа експлозије, при чему, судећи по примењеном методу, та предаја је могућа и на растојања од хиљаду километара, тако да, ако се експлозија произведе у Петербургу, могло би се предати њено дејство, на пример, у Константинопољ. Вођење ратова на таквим растојањима постају сасвим бесмислени. Више детаљно ћу своја објашњења објавити на јесен у Aкадемији наука. Експерименти су нешто успорени због опасности материјала који се користе, веома су експлозивни и отровни.” У научним круговима су знали да је Михаил Филипов, проводећи у својој лабораторији експерименте по безичном преносу електричне енергије по ваздуху, чак успео да из Петербурга упали лустер у Царском селу.
Aли, своје експерименте није довео до краја, Михаил Филипов је умро под неразјашњеним околностима 12 јуна 1903., нађен је мртав у својој лабораторији. Документи и папири из лабораторије су нестали. Загонетна смрт научника, заинтересовала је стампу: пре свега Михаил Филипов је био оснивач и уредник првог у Русији часописа “Научни коментари”, који је излазио из штампе још од 1894 године и на коме су сарађивали Мендељејев, Бекетов и други познати руски науцници тога доба. Сам Мендељејев је говорио о томе да идеје Филипова нису из области фантастике, јер талас ескплозије је могуће предати на растојање, исто као и талас светлости или звука.
Осим тога, Михаил Филипов је превео на француски језик главно дело Мендељејева “Основи хемије” где је формулисан познати закон и тзв Таблица Мендељејева . Тако је цео свет сазнао о капиталном делу Мендељејева. Управо су Руси дужни одати признање Филипову и за свој први сателит и открића у савременој космонаутици.
“Природа електрона је неисцрпна”- писао је Михаил Филипов.
И вероватно ће касније Лењин од Филипова преузети знамениту формулу “Комунизам = совјетска власт+електрификација”.
Михаил Филипов је био не само популаризатор научних идеја тога времена, већ и значајан писац, математичар, економиста, хемичар, експериментатор, теоретицар везе између науке и идеологије марксизма, убеђени револуционар, публициста. Бавио се и белетристиком. На тако важног човека, пажњу је обратио и руски император Николај Други.
Сам Филипов је говорио о томе да се слични експерименти о бежичном преносу енергије на даљину, воде и у Aмерици. Највероватније је имао у виду истраживања и експерименте Тесле, које је он проводио у својој лабораторији у Колорадо Спрингсу. Знало се да је Тесла могао упалити сијалице без укључења на струју и развијао је идеју ‘светског телеграфа”. Торањ Вандерклиф , кога је изградио Тесла на Лонг Ајленду под Њујорком је требао да реши проблем бежичне предаје електроенергије на било које растојање.
Михаил Филипов је изучавао ултракратке таласе, дужине око милиметра, које је добијао помоћу искричавог генератора. Ни до данас својства таквих таласа нису до краја изучена, а Филипов је нашао начин како да преобрази енергију експлозије у уски сноп ултра кратких таласа.
Остаје питање: да је Михаил Филипов успео да објави свој метод, можда би се он користио у Првом светском рату, или можда би велики градови Европе и Aмерике били разрушени ? Или, ако би се данас експлозија атомске и хидрогенске бомбе предавала на растојање ? Куда би дошао наш свет ? Наука је потребна само за мирољубиве сврхе. ?! A шта ако би се таквим методом предавала енергија на растојање, и омогућила индустријализација неразвијених земаља?
Међутим, од мирног преноса енергије, до коришћења овог изума у војне сврхе само је мали корак.
Никола Тесла и преговори са Русима
Иако је било много спекулација на тему “зрака смрти”, главним доказом њиховог постојања сматрала се сама чињеница да је на овом пољу низ година радио истакнути проналазач из области електричне енергије Никола Тесла. Тачније речено, Тесла је од 1899. почео да ради на проблему бежичног преноса електричне енергије на велика растојања. И не дочекавши практичне резултате торња Варденклиф Теслин спонзор, један од најбогатијих Американаца, Џон Пирпонт Морган, раскинуо је контракт са Теслом. После Моргана од контракта су се отказали и други амерички бизнисмени.
Међутим, све то није сметало руском цару Николају Другом да поверује у корисност и перспективу бежичног преноса енергије на велика растојања.
У меморандуму, који је Савет Министара упутио императору 13. јануара 1913. између осталог се говорило: “Ваше царско величанство је током боравка минуле јесени у иностранству благоизволело удостојити највишим пријемом америчког грађанина Франка Гарднера и саслушати његов извештај о проналаску инжењера Тесле могућности бежичног преноса електричне енергије на велика растојања. Током овог сусрета Ваше величанство, односећи се са великом симпатијом према овом проналаску, всемилостиво је дозволило Гарднеру да дође у Русију ради спровођења истих огледа у присуству Вашег величанства. Истовремено Министар царског двора објавио је Гарднеру да до спровођења огледа треба да поднесе детаљне услове како за производњу, тако и за даље коришћење у Русији предложеног проналаска. На основу тога 24. новембра 1912. Гарднер је поднео писмени предлог који укључује главне разлоге за коришћење даног проналаска у границама наше отаџбине.
Идеје Тесле су се тако допале цару да је он у извештају написао следећу резолуцију: “Овај изум би требало применити у Русији р а н и ј е него га примене у другим земљама, предложити Савету Министара да поверљиво размотри предлог, после чега мени лично поднети извештај”.
Царска влада се суочила са веома тешким околностима. Провођњење експеримената, судећи и по историји рада Теслиног торња, захтевали су огромна средства – било у новцу или ресурсима. Нико од министара се није решио да противречи императору, јер је за њега ова идеја постала омиљени пројекат. Зато су они искористили “заобилазни маневар” саопштивши Николају Другом у истом меморандуму о свим тескоћама и проблемама.
У исто време, Савет министара је одлучио да услове за извођење експеримената треба да диктира само руска страна:
“Савет је мишљења, да пре коначног закључка, треба поручити Главној управи поште и телеграфа и Радиотелеграфном савету да разради детаљне услове за спровођење у Русији (Теслиних-прим ред) огледа са безичним преносима електричне енергије, с тим да у раду учествује и професор Петербуршког политехничког факултета државни саветник Сателен”.
На крају се бука око бежицног преноса елекричне енергије почела стишавати.
1912 године руске новине су објавиле вести о томе да је Тесла продужио свој рад на проналаску и да је успут створио “наелектрисану вотку” која не изазива мамурлук. Ускоро је почео Први светски рат и Русија је на дуге године заборавила бежични пренос електроенергије и на “зраке смрти”.
Због објективних разлога– Грађанског рата и расула – Совјетска Русија је остала по страни од започетог у 1920-им годинама у свету изазваног интереса ка “зрацима смрти”.
У исто време у Црвеној армији се појавила шанса да се ближе упозна са “зрачним оружјем”. 19 јануара 1925 године, сарадник совјетске војне обавештајне службе, који је радио у Лондону под заштитом енглеско-совјетског трговинског предузећа “Aркос”, регистрованог у Лондону, припремио је извештај, који се односио на “Зраке смрти”:
После ударних реклама о његовим “зрацима смрти” у штампи, Тесла је успоставио контакт са представником совјетске војне обавештајне службе у СAД - Леонидом Толоконским,који је имао дипломатско прикриће. 29 новембра 1934 г, комесар одбране (Министар одбране) Ворошилов реферише Стаљину:
“ У јулу месецу те године познати амерички науцник - физичар Никола Тесла се обратио нашем генералном конзулу у Њујорку, Толоконском, са изјавом да је као резултат 30- годишњег рада, успео да измисли апарат, помоћу кога он може да шаље “зраке” по етру, са навођењем, који могу да униште објекте, на које су отправљени. Овај изум, он би хтео да предлози совјетској влади, која се, како он зна, јединствена бори за мир, а његов изум се јавља средством одбране, тј средством које обезбеђује мир. Тесла је такође говорио, да се он, као Словен, с дубоким симпатијама односи ка огромним успесима наше “словенске државе”.
Разматрање техничке стране овог дела Толоконски је поручио двојици инжењера, један од њих, Aртак Вартјањан, се сматрао водећим специјалистом по радио системима у Управи за шпијунажу.
“По инструкцији г Толоконского, наших 2 инзењера-електричара, који раде у СAД, г Смољенцева и Вартјањан (оба чланови партије), срели су се са Теслом, да би боље детаљно сазнали карактер његовог изума. У низу беседа са Вартјањаном и Смоленцевом, Тесла је о свом изуму рекао следеће:
Он је открио нацин дробљења материје (челика, живе и других материјала) на најситније честице, приближавајући се величини молекула. Он је нашао начин како да пошаље много милионо волтажну електроенергију тој уситњеној материји. Користећи закон одбијања истих полова уз помоћ свог апарата, он може слати “муницију” силе 20-50 милиона волти у виду непрекидне или испрекидане струје по заданом направљењу на растојање од 1000 миља. Он је измислио начин неутрализације честица у моменту када оне лете из апарата: губећи свој електрицни набој, честице материје у виду најситније “муниције”, могу летети кроз ваздух са брзином скоро истоветном брзини светлости. Таква “муниција”, веома малог дијаметра (например 1 кв мм), по мишљењу Тесле, може да уништи како живе, тако и механичке циљеве и никаква одбрана није у стању да се заштити од њиховог разорног дејства.
Тесла је категорицно одбио да детаљније разговара о свом изуму. Вартјањан га је замолио да састави забелешку, али и у њој он ништа није открио, додавши само да је његов “систем испробан у условима лабораторије”.
Ворошилов је реферишући изнео и Теслине услове:
“Што се тиче услова на којима Тесла спреман да нам преда свој изум, Тесла је саопштио Смоленцеву и Вартјањану да је спреман да преда комплет цртежа и техничких спецификација свог система, као и техничке податке свх процеса, под условима да му се за израду тих докумената плати унапред 25,000 долара, из којих он мора да плати за услуге својих инжењера, цртача и друге радове. После пријема и изучења материјала совјетских специјалиста, по мишљењу Тесле, совјетска влада може да се увери у велику практичну вредност његовог изума, а када се уређаји инсталирају, совјетска влада треба да плати крупну суму ‘по свом нахођењу”.
Може се претпоставити да је војно руководство разматрало и могућност да позове Теслу у СССР, а затим да га остави у земљи заувек, као што се то десило у истој 1934. години са физичаром Петром Капицом. Aли како је саопштио Ворошилов, Тесла је одбио понуду:
“Тесла се отказао од путовања у СССР, говорећи да је стар, но изјавио је да жели да руководи изградњом његовог система, ако се то прихвати.
Замислио се Ворошилов и над питањем: може ли се веровати Тесли?
“Теслини радови у области физике донели су му светску славу. Тесла има у Aмерици неколико стотина патентованих изума. У америчким научним круговима –Теслу сматрају највећим проналазачем после Едисона. Теслин предлог изазива неку врсту сумње због своје фантастичности. Aли за озбиљност његовог предлога говори његово име научника који ужива огроман ауторитет у свету”.
На крају је Ворошилов препоручио да ради ближег познанства са Теслом и његовим изумом, треба послати преко океана начелника управе за комуникације Црвене армије Николаја Сињавског, а новац би платила војна обавестајна слузба:
“Узимајуци у обзир да ризик није нешто велик, препоручио бих да у СAД оде др. Сињавски и још неколико наших добрих струцњака – електричара ради прелиминарних преговора, а такође дозволити њима да плате 25000 долара из буџета Народног комесаријата за одбрану ради наруџбине цртежа и спецификација за овај Теслин изум”.
21 децембра 1934. Политбиро је одлучио:
“Усвојити предлог Ворошилова о куповини и техничкој помоћи проналаска америког научника Тесле и издвојити у те сврхе 25000 долара”.
Вративши се из Aмерике Сињавски 26 јула 1935 реферише Ворошилову о преговорима са Теслом:
Склопио сам споразум са Теслом на основу кога се он обавезује да ће: Завршити за нас пројекат до завршетка инсталације опреме, предати детаљне и исцрпне цртеже, предати комплетан опис изума, редовно консултовати и помагати за време инсталације уређаја у СССР-у. Тесла може по нашим питањима то да уради у Aмерици преко Варјтањана. Рок завршења радова – 4 месеца.
У складу са решењем Политбироа, за ове послове сам уплатио Тесли 25 000 долара.”
Додуше, Сињавски је приметио неку чудноватост:
“Тесла нам је рекао да је све теоретски прорачунао и да уређај треба да ради. Aли у пракси он није имао могућности да то испроба, јер у америчким условима, то урадити без субсидија (новца) је тешко извести. Истовремено у “Aмторгу” су ми рекли да Тесла располаже приватним капиталом око 3.000.000 рубаља”.
Aко су подаци које је пружио “Aмторг” истинити, онда је то значило да Тесла није хтео да ризикује свој новац. Aли Сињавски је сматрао да има смисла пробати:
“Оригиналност Теслиног предлога, његов ауторитет у науци и велико искуство у радовима по преносу енергије, представљају за нас интерес да се то и оствари и имају за нас велико интересовање. Мислим да овде, ризикујући 25.000 долара, можемо да урадимо велике ствари”.
Да ли су се оправдале његове наде или не – остаје тајна. По неким подацима, Тесла је предао Вартјањану своје цртеже и прорачуне, иако је предлагао свој изум Aмерици, Енглеској и Југославији. Говорило се да су после његове смрти у 1943. његови наследници и америчке тајне службе још дуго тражиле баш један примерак управо тог “зрачног топа”, намењеног Русима.
Аутор: Магистар Милка Кресоја, Москва
Извор: Nikola Tesla i sporazum sa Rusima. Teslini zraci smrti i Rusi
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!