На жалост, грозничаво жељени споразум са Вашингтоном испаде још једна самообмана руске владе. Ако чланак Финијана Канингема говори о чињеницама, Вашингтон је злоупотребио инсистирање Русије на придруживању Вашингтона и Турске у нападима на Исламску државу, јер су ови, под тим изговором, "борбе против Исламске државе", упали на север Сирије.
Сирија је сада распарчана, пружена је могућност за правдање да се на подручјима која су окупирале Сједињене Америчке Државе и Турска сада јачају "умерени побуњеници", стварни или измишљени, али у сваком случају они који ће се борити у рату против Сирије, рату којему је опет омогућено да тече све док Вашингтону треба и тако хоће, рату о коме ће западне преститутке информисати јавност да се на територијама под америчко-турском окупацијом не налазе освајачи и окупатори, него борци против Исламске државе.
Уз америчку, турску и, не треба се заваравати, ускоро и војску савезника из НАТО-а у Сирији, неоконзервативци ће имати безброј прилика и могућности да испровоцирају сукоб са Русијом, из којег ће Русија или морати да изађе, да одступи, или да одговори силом, а у случају да Трамп победи, имаће и рат у који ће морати да буде уплетен и нови председник, због којег му неће бити могућа нормализација односа са Русијом.
Није јасно да ли је труд америчког државног секретара Керија да се дође до прекида ватре у Сирији заиста био искрен или су га покопали Пентагон и ЦИА. Како год, чак и ако Кери јесте био искрен, очигледно је да није у стању да се супротстави неоконзервативцима, Стејт департменту благосиљаном са Викторијом Нуланд и другим крвожедницима.
Исто тако нејак је и Обама, због чега и јесте постављен за председника. Лице без знања и искуства је сјајна алатљика за олигархију. Амерички либерали, и црни и бели, заиста верују да неискусан и од ко зна куда и без сопствене организације председнички кандидат може нешто да учини. Очигледно, блесавост већине Американаца је бесконачна, блесавост већине Американаца омогућава неоконзервативцима да људе-овце опет и изнова утерује у ратове којима се крај не види.
Амерички идиоти војују већ 15 година, а опет, моронски, не знају шта је постигнуто. Будале нису свесне да се САД, уз сву своју слабост која се акумулирала деценијама, сада суочавају са две водеће нуклеарне силе, Русијом и Кином.
Преститутке које опслужују војно-безбедносни комплекс су успеле да Американцима утуве у главу да нуклеарни рат и није баш толико различит од обичног рата: погледајте Хирошиму и Нагасаки - цветају, у чему је онда проблем с нуклеарним оружјем?
Атомске бомбе што их је Вашингтон бацио на беспомоћне цивиле у време када су Јапанци покушавали да се предају су дечје прскалице у односу на садашње термо-нуклеарно оружје. Само једна руска СС-18 може да збрише три четвртине Њујорка, и то тако да буде ненастањив хиљадама и хиљадама година. Пет-шест таквих "Сатана", како их назива америчка војска, и нема више Источне обале Сједињених Америчких Држава.
Русија је била на дохват победе за Сирију и демократију, али је Путину недостајало одлучности Наполеона или Стаљина, допустио је да му победа исклизне због залудне наде да се Вашингтону може веровати. И? Сада је за руско-сиријску победу неопходно отерати Американце и Турке из Сирије.
Ако Русија удари брзо и снажно, и ако почне да и сама користи лажи налик онима Вашингтона, још би могла да успе, а после нек се правда да је за америчке и турске снаге мислила да су Исламска држава, као када се Вашингтон клео да није намерно напао свима познате положаје Арапске војске Сирије, да му се причинило да се тамо налази "ISIS".
Ако Русија уништи турске и америчке снаге у Сирији, што може лако, уследио би колапс НАТО-а, јер нема те европске земље која жели да буде уништена у Трећем светском рату. Али Русија неће да уништит НАТО некаквим одлучним деловањем. Руси ће одбијати да ступе у борбу, све док им се рат апсолутно и тотално не наметне. Руси ће скупо платити своју неодлучност проистеклу из блесаве уверености да Русија и Вашингтон имају "заједничке основе". Једина заједничка основа коју Русија има са Вашингтоном захтева предају Русије. Ако се Русија преда, заиста ће постићи да је Запад прихвати, али тако да њоме, у име Вашингтона, владају агенти Вашингтона, руски атлантски интеграционисти.
Повезано (препорука преводиоца): Спутњик: „Џентлменски споразум“ Русије и Турске о сиријском ваздушном простору
Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор: He Who Hesitates Is Lost And Russia Hesitated — Paul Craig Roberts
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!