Пол Крејг Робертс и Мајкл Хадсон: Америкољупци су највећи проблем Русије

Дмитриј Медведев и Елвира Набиулина (Извор за фотографију: President of Russia)

Вилијам Енгдал је недавно објаснио како је Вашингтон употребио корумпирану бразилску елиту, која рачуне полаже Вашингтону, да би уклонио законито изабраног председника Бразила, Дилму Русеф, зато што је заступала интересе свог народа, а не интересе Вашингтона. Неспособни да разлуче пропаганду препуну неоснованих оптужби од истине, Бразилци су пристали на уклањање своје заштитнице, и тиме, свету још једном демонстрирали сву немоћ демократије.

Енгдалов чланак би свако требало да прочита. Он каже да је део напада на Русефову проистекао из економских проблема Бразила, које су намерно изазвале америчке агенције за кредитни рејтинг, у склопу "напора" Вашингтона да изазове пад кредитне способности Бразила, а што је изазвало пад националне валуте, крузеира.

Финансијска отвореност је од Бразила начинила лак плен. Надајмо се да је Владимир Путин која је цена "економске отворености". Путин јест пажљив и промишљен вођ Русије, али није економиста. Он верује неолибералу Елвири Набиулиној, избору Вашингтона за извршног директора Централне банке Русије. Набиулина не познаје савремену монетарну теорију, а њена преданост "економској отворености" руску економију оставља изложеном нападима исто тако као што је бразилска економија изложена дестабилизујућим нападима Вашингтона. Набиулина сматра да нападе на рубљу изазивају безличне "глобалне тржишне силе", а не вашингтонски финансијски апарат.

Набиулина, индоктринирани и пропагандом накљукан неолиберал, суштински гледано, слуга је Вашингтона, и није да није свесна своје улоге "корисног идиота" и да не ужива у аплаузима кербера Вашингтонског консензуса зато што руску привреду држи изложеном манипулацијама Вашингтона. Будући да је неолиберал, не схвата да ЦБ Русије може да ствара потпуно бесплатан новац са којим би се финансирали продуктивни пројекти у Русији. Али не, Набиулина мисли да је новац који се из централне банке слива у економију инфлаторан, какав није новац из страних извора.

Новац је новац без обзира да ли потиче из централне банке или од страних кредитора. Све док се новац, ма из ког извора био, користи на продуктиван начин, није инфлаторан.

А опет, огромна је разлика између новца који стварају централне банке и новца страних кредитора. Онај новац који позајме стране банке у виду америчких долара или евра мора се вратити са каматом у страној валути у којој је и позајмљен, док новац који је створила централна банка за финансирање пројеката јавне инфраструктуре уопште не мора да се врати, поготову не са каматом и у страној валути зарађеној извозом.

Средства позајмљена из иностранства доносе многе опасности. Тај новац се може извући, да се сруши рубља којом се слободно тргује. Камата која се мора платити стално цеди девизне резерве Русије. Задуживање у иностранству доноси и девизни ризик, који се повећава са економским санкцијама. Ако вредност рубље падне или пада услед оркестрираних напада, цена страног кредита израженог у рубљи може да драстично порасте.

Ниједне од наведених опасности нити тошка нема ако је извор новца централна банка. Сврсисходно коришћење Централне банке Русије би било да она ствара новац са којим ће се финансирати јавни пројекти и да служи као зајмодавац у крајњој инстанци за приватне руске компаније које не могу да нађу средства на другој страни. Оваква употреба своје Централне банке би изоловала Русију од оркестриране дестабилизације.

За Русију није добро што Набиулина и премијер Дмитриј Медведев верују да је бољи руски дуг што га финансирају непријатељски настројени странци од новца који би створила Централна банка Русије. Једини међу Путиновим саветницима који ово види је Глазијев. Претпостављамо да су атлантски интеграционисти већ нацртали крстић на Глазијевљевим леђима, пошто чезну да интегришу Русију са Западом без обзира на цену коју би морали да плати њихова сопствена држава. Ови америкољупци су највећи проблем Русије.

Што се тиче Вашингтона, неолибералистичка "штедња" је само за извоз, “export only”, у државе од којих Вашингтон хоће да начини зависне финансијске колоније. Делујући у складу с циљем Вашингтона, Набиулина учествује у фарси. Новац што се у доларима и еврима позајмљује из иностранства не иде руским позајмљивачима. Страну валуту задржава Централна банка, а Набиулина штампа рубље којима ће се финансирати пројекти. Ама баш никаквог смисла нема позајмљивати страну валуту да би се тим новцем подржала домаћа рубља. Без обзира да ли ће Русија позајмити новац у иностранству, или неће, Централна банка мора да створи рубље којима ће се финансирати пројекти. Према томе, бесмислено је задуживати се споља.

А руска влада која то не разуме је у грдној невољи.


Аутори: Пол Крејг Робертс и Мајкл Хадсон
Извор: Can Russia Learn From Brazil’s Fate? -- Paul Craig Roberts and Michael Hudson - PaulCraigRoberts.org
Превод: Ћирилизовано