 |
| Извор за фотографију: İran S-300’leri 2016’da teslim almaya başlayacak | SVT | Savunma ve Teknoloji |
Руско министарство одбране је пребацило у Сирију одбрамбене системе С-300ВМ у практичне сврхе - да заштити своје објекте. Али, највероватније, ове активности ће имати и леп бонус у виду ограничења активности авијације САД, која се понаша као да су ти системи дошли искључиво због ње. Уколико се жели, Пентагон је лако разумети – Русија му заиста компликује живот.
Распоређивање система С-300ВМ у сиријском Тартусу за руску армију је чисто прагматично. По својим карактеристикама, С 300ВМ (у тој верзији) није много инфериорнији у односу на С-400. Многи стручњаци су мудријашили и спорили се који од система је бољи, што је јако подсећало на злогласну расправу о томе колико анђела може да стане на врх игле. Сваки од система има посебне карактеристике, које би, теоретски, требало да се надопуњују, стварајући савршен круг одбране (ту ће још доћи системи средњег домета, као што су "Бук" и малог домета у рангу "Шиљке").
Руској поморској бази у Тартусу је потребна додатна ваздушна заштита, док је комплекс С-400 смештен у Хмеjмиму заузет специфичним покривањем дејстава авијације и тамо размештен након турског напада на нашу "сушку" (назив од миља за "сухоја" - прим.прев.) – његове могућности нису довољне да решава садашње задатке. Сада је хитно потребно да се повећа безбедност ваздушног простора Хмејмима и Тартуса, с обзиром на исказану склоност џихадиста да пређу на терористичке методе после војних пораза на терену.
Раније се Тартус обезбеђивао са мора преко непрестаног патролирања источним делом Средоземног мора великих руских бродова опремљених савременим системима противваздушне одбране, као што је "Форт", насталих на основу истог С-300. Али константно патролирање има своје карактеристике које могу негативно утицати на способност одбране базе у Тартусу, посебно потреба редовног ротирања бродова. Зона безбедности Тартуса протеже се према југу и југоистоку више него према западу, и стога се потенцијал ракетне крстарице "Москва" користи половично. Још морски објекат мора истовремено сам себе заштитити што је веома тешко у случају неконтролисаног развоја ситуације. Наравно, џихадисти немају крстареће ракете и авионе, "стелт" технологије, али су веома способни да од лако доступних материјала произведу и примене са позиције у близини својих камила неко средство малих размера. За пресретање таквих циљева потребне су могућности С-300ВМ, а гранатирање руске амбасаде у Дамаску само потврђује актуелност опасности. Тако је С-400 - систем за далекометну ПВО и ПРО, конструисан за контролу ваздушног простора на даљинама до 500 километара. Тај "фронтовски модел" је неопходан не за борбу против тачкастих и малоразмерних циљева, већ за опште обезбеђење ваздушне премоћи и сигурности.
Америчка страна тумачи јачање руске ПВО групе у Сирији - фројдовски. По њиховом мишљењу, постављање С-300ВМ у Тартус уперено је против њих, зато јер Исламска држава нема крстареће ракете и авионе. У исто време, прича о стварању новог одбрамбеног ПРО рејона САД у источној Европи, који је превасходно усмерен наводно "против Ирана", који такође нема далекометне ракете, више се не помиње. "Заиграли" су се, како кажу у фудбалу. Међутим, ако америчка страна неће користити крстареће ракете против положаја сиријских владиних снаге, или, не дај Боже, против руских војних база и објеката, Пентагон и нема неког разлога за бригу. Али јесте забринут. И јасно је зашто.
Недавна прича о нападу авиона САД и савезника на позиције сиријских војника код Деир ез-Зора, што је довело до великих губитака, и на хуманитарни конвој у Алепу и даље изазивају много питања америчкој команди. А појава додатних руских ПВО снага може да утиче на активност про-америчке коалиције у ваздуху. Само присуство С-300ВМ у Тартусу психолошки ограничава способност америчких пилота и авиона, ако заборавимо на теоретску могућност коришћења "томахавка". Пентагон има патолошки страх од било каквог губитка - нарочито губитка високе технологије. Ако постоји барем минимална опасност од губитка скупог авиона, онда ће вероватно отказати лет, уместо да иду на ризик. Чак и знајући да руска ПВО и ПРО одбрана није усмерена против авијације запада, Американци ће ограничити активност летења по принципу "да се нешто не догоди". Исто важи чак и за дронове из турске базе Инџирлик.
Присуство С-400 у бази Хмејмим и руских ратних бродова у источном Медитерану америчкој авијацији није сметало и није изазивало талас хистерије у Пентагону и у медијима. Али сада - после прекида сарадње америчке стране са Русијом у погледу Сирије - ситуација се променила. У исто време, САД нису прекинуле рад утврђених војних канала - само ради спречавања ваздушних инцидената. Али, очигледно, још увек постоји нешто тајно, што је изазвало тако оштро и негативно реаговање из Вашингтона.
Нема видљивих активности САД на пребацивању у Турску или код заливских савезника додатних контингената авијације, али то не мора бити потребно: САД имају базе у Италији, Шпанији и на Кипру, а стратешки авиони за напад на циљеве на Блиском истоку могу полетети чак и из Монтане и Неваде. И дирљива "брига" наших америчких партнера за своје бивше штићенике ( "умерене") може да доведе до идеје да се нападну владине снаге у Сирији, поново оптужујући их за "нехумане поступке". Није за џабе то што Си-Ен-Ен не скида са екрана сиријске девојчице са плетеницама тобож настрадале од дејстава снага Башара Асада. И то није никаква стилска фигура - само у уторак је Си-Ен-Ен, накратко прекидајући агитовање против Трампа, приказао три прилога у којима се појављују девојчице са таквим фризурама, што је несумњиво појачавање пропаганде.
Верује се да само квантитативно повећање војног присуства аутоматски доводи до ескалације сукоба. То је логично и исправно, на пример, у украјинском случају, када је "гомилање" војске на линији фронта у Донбасу огромно по локалним стандардима, заправо доводи до делимичног губитка контроле над њима и ојачава улогу генерала у политици. Али управо је супротан случај са руским С-300ВМ у Тартусу. Високотехнолошки и чисто одбрамбени системи ПВО само смањују активности и психолошки смањују ризик. Као негативан пример, САД доноси причу о авиону обореном изнад Кубе последњег дана кубанске ракетне кризе, због којег је скоро експлодирала ситуација баш у време када је пронађено политичко решење. САД сада генерално имају тенденцију да упореде садашње стање са кубанском ракетном кризом, коју су усвојили и неки руски либерални медији, ишавши дотле да су чак објавили посебна издања са детаљним и живописнним следом догађаја јесени 1962. године, испуњених извињењима америчком политичком систему и појединцима у њему. Али ово није 1962, и то генерално није упоредива ситуација - ни политички ни војно, и што је најважније, са технолошке тачке гледишта.
На крају, питање безбедности руских војних база је прерогатив - Русије. Ако не желите да будете оборени, само немојте летети тамо где вам није место. Не треба пловити у Црном и Балтичком мору, а затим патити од психичких криза, јер су вам рекли да је служба у морнарици занимљива авантура, а испаде да вам Руси лете изнад глава. Неопходно је да се још једном нагласи да је распоређивање С-300ВМ у Тартусу за Русију - оправдан и мотивисан потез, али ако се као бонус добије смањење активности америчке авијације у региону - одлично. Опасност од трке у наоружању у региону ионако већ постоји, иако је није покренула Москва.
 |
| «ВЗГЛЯД.РУ» |
Аутор: Јевгениј Крутиков
Извор: ВЗГЛЯД / Истерика США от размещения С-300ВМ в Сирии имеет исчерпывающее объяснение
За Ћирилизовано превео: мајор авијације у пензији Мирослав Младеновић, пилот
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!