Примедба преводиоца, Мирослава Младеновића: Ко прати шта се дешава у Ираку а посебно они који су на овом блогу јуче прочитали САД и Саудијци одобрили да 9000 главосеча Исламске државе из ирачког града Мосул слободно пређу у Сирију (ВИДЕО), и данас на "Спутњику", да су САД отвориле коридор терористима за повлачење из Мосула у Сирију, зна да је „напад“ почео. Када ће и како ће се завршити видећемо ускоро. Али да се подсетимо како је све почело и како су терористи инсталирани у Ирак и Сирију. По старом правилу...кад не знаш ко је крив, прати траг новца.
Зашто је Мосул више од две године био под контролом ИД?
Контигент од 30,000 војника армије Ирака покренуо је операцију ослобађања Мосула, који се сматра главним градом терористичке "Исламске државе" у Ираку. Али зашто је ирачко вођство пре две године тако лако предало град, који је постао ослонац за локалне исламске екстремисте? "Газета.Ru" је реконструисала околности пада Мосула.
17. октобра, цео дан је трајао напад на ирачки град Мосул, који контролише организација забрањена у Русији, "Исламска држава" (ИД). Операцију изводе заједно регуларна армија Ирака, снаге локалне шиитске милиције, снаге ирачких Курда - пешмерге, уз учешће америчких снага и њихових савезника. Прошле недеље, коалиционе снаге су почеле интензивно гранатирање и авио бомбардовање града. Авиони коалиције бацају летке којима се позивају цивили да напусте Мосул.
Данас се Мосул сматра једним од најважнијих градова терориста ИД, престоницом територије којом владају у Ираку. Пре заузимања, било је више од 1,5 милион становника. То је други по величини град у Ираку после Багдада. Према војним стручњацима, број бораца ИД који бране Мосул је 12-15 хиљада. Наоружани су не само лаким наоружањем, ракетним бацачима, минобацачима и оклопним возилима, него и разним експлозивним средствима.
По речима представника курдских борбених група, исламисти су ископали ровове око града три метра ширине и дубине два метра и напунили их нафтом. 17. октобра, ова нафта је дошла на ред: запаљена је како би се спречили ваздушни удари коалиције и извиђање из ваздуха. Терористи ИД су такође прокопали дугачке тунеле у предграђу.
Бројност снага спремних да јуришају на Мосул је, према различитим проценама, од 30 до 50 хиљада људи. За све време борби против ИД у Сирији и Ираку није било операције упоредиве са нападом на Мосул.
Пре две године, исти број војника је штитио град од терориста ИД. Мосул је заузет за само шест дана.
"Узми и вози"
Борци ИД (тада је организација носила назив "Исламска држава Ирака и Леванта"; ISIL - Islamic State of Iraq and the Levant) су дошли у Мосул 4. јуна 2014. године. На периферији је почела пуцњава из ватреног оружја, која није утицала на темпо живота у центру града. "Гужва је трајала шест дана. Ми на њу нисмо обраћали пажњу" - рекао је за "Газета.ру" Мухамед Касим, новинар из Мосула који сада живи у граду Сулејманија у ирачком Курдистану.
"Људи нису били забринути. На крају крајева, у граду је било 30,000 војника владине армије, две дивизије. Били смо уверени да Мосул нико не може освојити"- наставља Касим.
Владине јединице које су се налазиле у граду су биле наоружане тенковима, оклопним возилима "хамви" америчке производње, лансирним ракетним системима "град", тешком артиљеријом. Поред тога, ирачка влада је имала хеликоптере и борбене авионе који су могли нанети ударе по терористима. Неки хеликоптери стационирани на међународном аеродрому у Мосулу су могли брзо да одговоре на акције исламиста. Број самих нападача, како су касније тврдили, није био већи од 400 људи, то је један батаљон. Према другима подацима, исламиста је било "чак" 800-1,200.
"10. јуна сам се пробудио - каже Касим - погледао кроз прозор и нисам могао да верујем: из различитих делова града се диже црни дим, улицом иду наоружани људи и пуцају у ваздух. Сви обучени у црно." Већина војника је преконоћ нестала из града. Одбачена је готово сва техника. Јуришне хеликоптере су оставили на аеродрому, исламисти су их запленили без икаквих проблема.
У почетку, мештани једноставно нису знали шта се дешава и како да реагују. Новинар Касим је провео у граду три дана. "Отишао сам до комшије. Он каже да напушта град – треба бежати док има могућности. Сели смо у његов аутомобил и без проблема прошли контролне пунктове исламиста, нису проверавали никога. Напуштамо град, а уз пут напуштена возила. Цела, неоштећена, само остављена - узми и вози".
На путевима су биле на десетине потпуно неоштећених оклопних "хамвија". Касније, ирачка влада је признала да је у Мосулу остављено 2300 комада технике. Совјетски ракетни системи плотунске паљбе "град", амерички тенкови "абрамс" - такве трофеје су "освојили" терористи, пре тога наоружани само "калашњиковима" и ручним бацачима ракета.
Багдад се повукао
Након заузимања Мосула, терористи су покренули офанзиву од севера ка југу и истоку Ирака. Владина армија их је зауставила тек на периферији Багдада. Изгубљене су велике територије у областима Анбар, Салах ал-Дин, Дијала и Нинива. Под контролу екстремиста су пали стратешки важни градови Тикрит, Бајџи и Тал Афар.
Очекујући милитанте ИДИЛ-а из Мосула, ирачки Курди су на брзину ископали ровове испред свог главног града Ербила, који се налази 85 км од исламистичке "престонице". Одбрани ирачког Курдистана значајно су помогли борци Радничке партије Курдистана (РПК), која има базу у планини Кандил у североисточном Ираку. Најжешћа битка између Курда и ИД је била око града Махмура, 55 километара западно од Ербила, када су одреди РПК успели да зауставе напредовање терориста.
12. јуна, пешмерге су заузеле велики град Киркук са околином, који је исто без борбе напустила ирачка војска. Киркук је раније био узрок раздора између арапске савезне владе и курдских обласних власти. Тренутно, нафтним пољима Киркука управља влада ирачког Курдистана. Нема намеру да их преда влади у Багдаду.
Не успевши да пробије курдску одбрану за три недеље, Исламска држава Ирака и Леванта (ИДИЛ) је успела да освоји стотине километара на северозападу Ирака и на истоку Сирије, претворивши се од терористичке групе локалног значаја у нешто налик на државу. Терористи су се добро опремили и примили на хиљаде нових добровољаца сунита из ирачке војске. На окупираним територијама организоване су локалне самоуправе. 29. јун 2014. године, Исламска држава Ирака и Леванта је променила име у много једноставније и звучније - "Исламска држава" - и најавила стварање "калифата".
Према новинару Касиму, ирачка армија није била слаба. Предала је Мосул јер је добила наређење од претпостављене команде: "Мој пријатељ, бригадни генерал из провинције Ниниве рекао ми је да је постојала наредба на нивоу ирачког Министарства одбране, да све војне јединице напусте Мосул и оставе тамо опрему."
Предаја Мосула није једина "чудна" епизода у садашњем рату против ИД у Ираку и Сирији. У августу 2014. курдске јединице пешмерга стациониране у округу граду Сињар, компактно насељен курдским Језидима, су из још непознатих разлога напустиле своје положаје.
Исламисти су неометано почели масакр над језидским становништвом. Већина је успела да нађе спас у планинама. Касније су им дошли у помоћ борци из РПК. Језиди и борци РПК за неразумљиво повлачење пешмерга криве поглавара ирачког Курдистана Масуда Барзанија и војно руководство постављено од Демократске странке које је на челу Курдистана. Странка чува аутономију од Багдада, али одржава и блиске односе са њим.
О истим сумњама говори и други извор, који је гледао предају сиријске Раке у 2014. години. Ова особа је одлучила да остане анонимна.
Сиријски град Рака је марта 2013. за неколико сати пао под контролу антивладиних снага. Раку су врло брзо, без упозорења локалном становништву, напустиле јединице сиријске армије.
Прича очевица подсећа на причу о Мосулу. Они су се пробудили ујутру и на улицама, уместо сиријске, угледали заставе Слободне сиријске армије. Уместо војника, патролирале су наоружане брадоње.
Пад Раке био је тако брз да су побуњеници успели да ухвате гувернера провинције Рака и шефа покрајинског огранка странке БААС. Локална управа, очигледно, није ништа знала о повлачењу војске.
Сунитски интерес
И од пада Раке, и пада Мосула највише су добили локални сунити. И у првом и другом случају, шиитска влада Ирака и Сирије (алавити, који владају у Сирији, практикују ислам, близак традиционалном шиитизму) изгубила је и територијално и морално.
Из непознатих разлога, одбацила је не само истоверне, него и хришћане који су се на њу ослањали. У Раки је била значајна хришћанска заједница. У Мосулу су живели Арапи хришћани. Била је и велика заједница Асираца, који су практиковали различите видове хришћанства, било је и важних светиња блискоисточних хришћана. Предаја ових градова нарушава поверење у шиитску владу и шиите у целини. Хришћани на Блиском истоку обично су много ближи шиитима од сунита.
После губитка Мосула, међу ирачким хришћанима су кружиле гласине да је све ово урађено како би отерали хришћани - из земље у којој имају дугу традицију. Пре избијања непријатељстава у Ираку 2003. године, у земљи је живело око 1,5 милиона хришћана - 3% од укупног броја становника. Према Би-Би-Сију, у 2013. години је њихов број спао на 450,000.
Што се тиче прича о повлачењу Курда из Сињара, овде се препознаје мотив освете владајуће Демократске странке у ирачком Курдистану према Језидима. Језиди су се пре активирања ИД приближили главном конкуренту ДПК (Демократска партија Курдистана) – Патриотском савезу (ПСК).
Губитак другог најважнијег града и пребрзо повлачење војске је скоро одмах заинтересовало чланове ирачког парламента. У августу 2014. године, председник Фуад Масум је премијера Нури ал-Маликија уклонио са дужности.
У августу 2015. године посебна парламентарна комисија је испитала предају Мосула и објавила списак осумњичених за инцидент. На листу су стављени Нури ал-Малики (осим премијерске дужности он је био истовремено командант ирачке армије), бивши гувернер провинције Нинава Асил Ал-Нудзејфи, бивши командант оперативног штаба "Нинива" Махди ал-Гарави и бивши командант копнених снага генерал Али Гајдан.
Према истраживању, сваки од оптужених је добио не малу суму новца да изведе десетине хиљада војника пред налетом стотинак терориста ИД. О везама терориста са "добротворним фондацијама" са седиштем у сунитским арапским монархијама је написано много аналитичких истраживања. Према једном, у издању вашингтонског Института за блискоисточну политику од јуна 2014. године, физичким лицима и фондацијама које раде у Саудијској Арабији и другим сунитским монархијама Арапског полуострва је "послато стотине хиљада долара" за потребе ИД у Сирији и Ираку. Међутим, још тада се рачунало да пљачка и изнуђивање на територијама под контролом ИД екстремистима доноси велику зараду - око осам милиона долара месечно.
Ирачка истрага предаје Мосула се завршила без резултата. Ниједан од осумњичених није изведен пред лице правде. Прошле недеље, ирачки Врховни суд је пресудио да Ал Малики може постати потпредседник.
Ово је изазвало љутиту реакцију утицајног духовног вође ирачких шиита Муктада ал-Садра. По мишљењу ал-Садра, ал-Малики је главни кривац за предају Мосула и немоћност оружаних снага да одбране државу и њено становништво у лето 2014. године.
Духовни вођа је запретио масовним демонстрацијама ако Ал Малики ипак постане потпредседник. Али, сад кад је кренуо напад на Мосул, сви шиити имају заједничког непријатеља - тероризам који користи сунитску идеологију.
Аутор: Александар Рибин
Извор: Почему Мосул более двух лет находился под контролем ИГ - Газета.Ru
Превод: Мирослав Младеновић / Ћирилизовано
Зашто је Мосул више од две године био под контролом ИД?
Контигент од 30,000 војника армије Ирака покренуо је операцију ослобађања Мосула, који се сматра главним градом терористичке "Исламске државе" у Ираку. Али зашто је ирачко вођство пре две године тако лако предало град, који је постао ослонац за локалне исламске екстремисте? "Газета.Ru" је реконструисала околности пада Мосула.
17. октобра, цео дан је трајао напад на ирачки град Мосул, који контролише организација забрањена у Русији, "Исламска држава" (ИД). Операцију изводе заједно регуларна армија Ирака, снаге локалне шиитске милиције, снаге ирачких Курда - пешмерге, уз учешће америчких снага и њихових савезника. Прошле недеље, коалиционе снаге су почеле интензивно гранатирање и авио бомбардовање града. Авиони коалиције бацају летке којима се позивају цивили да напусте Мосул.
Данас се Мосул сматра једним од најважнијих градова терориста ИД, престоницом територије којом владају у Ираку. Пре заузимања, било је више од 1,5 милион становника. То је други по величини град у Ираку после Багдада. Према војним стручњацима, број бораца ИД који бране Мосул је 12-15 хиљада. Наоружани су не само лаким наоружањем, ракетним бацачима, минобацачима и оклопним возилима, него и разним експлозивним средствима.
По речима представника курдских борбених група, исламисти су ископали ровове око града три метра ширине и дубине два метра и напунили их нафтом. 17. октобра, ова нафта је дошла на ред: запаљена је како би се спречили ваздушни удари коалиције и извиђање из ваздуха. Терористи ИД су такође прокопали дугачке тунеле у предграђу.
Бројност снага спремних да јуришају на Мосул је, према различитим проценама, од 30 до 50 хиљада људи. За све време борби против ИД у Сирији и Ираку није било операције упоредиве са нападом на Мосул.
Пре две године, исти број војника је штитио град од терориста ИД. Мосул је заузет за само шест дана.
"Узми и вози"
Борци ИД (тада је организација носила назив "Исламска држава Ирака и Леванта"; ISIL - Islamic State of Iraq and the Levant) су дошли у Мосул 4. јуна 2014. године. На периферији је почела пуцњава из ватреног оружја, која није утицала на темпо живота у центру града. "Гужва је трајала шест дана. Ми на њу нисмо обраћали пажњу" - рекао је за "Газета.ру" Мухамед Касим, новинар из Мосула који сада живи у граду Сулејманија у ирачком Курдистану.
"Људи нису били забринути. На крају крајева, у граду је било 30,000 војника владине армије, две дивизије. Били смо уверени да Мосул нико не може освојити"- наставља Касим.
Владине јединице које су се налазиле у граду су биле наоружане тенковима, оклопним возилима "хамви" америчке производње, лансирним ракетним системима "град", тешком артиљеријом. Поред тога, ирачка влада је имала хеликоптере и борбене авионе који су могли нанети ударе по терористима. Неки хеликоптери стационирани на међународном аеродрому у Мосулу су могли брзо да одговоре на акције исламиста. Број самих нападача, како су касније тврдили, није био већи од 400 људи, то је један батаљон. Према другима подацима, исламиста је било "чак" 800-1,200.
"10. јуна сам се пробудио - каже Касим - погледао кроз прозор и нисам могао да верујем: из различитих делова града се диже црни дим, улицом иду наоружани људи и пуцају у ваздух. Сви обучени у црно." Већина војника је преконоћ нестала из града. Одбачена је готово сва техника. Јуришне хеликоптере су оставили на аеродрому, исламисти су их запленили без икаквих проблема.
У почетку, мештани једноставно нису знали шта се дешава и како да реагују. Новинар Касим је провео у граду три дана. "Отишао сам до комшије. Он каже да напушта град – треба бежати док има могућности. Сели смо у његов аутомобил и без проблема прошли контролне пунктове исламиста, нису проверавали никога. Напуштамо град, а уз пут напуштена возила. Цела, неоштећена, само остављена - узми и вози".
На путевима су биле на десетине потпуно неоштећених оклопних "хамвија". Касније, ирачка влада је признала да је у Мосулу остављено 2300 комада технике. Совјетски ракетни системи плотунске паљбе "град", амерички тенкови "абрамс" - такве трофеје су "освојили" терористи, пре тога наоружани само "калашњиковима" и ручним бацачима ракета.
Багдад се повукао
Након заузимања Мосула, терористи су покренули офанзиву од севера ка југу и истоку Ирака. Владина армија их је зауставила тек на периферији Багдада. Изгубљене су велике територије у областима Анбар, Салах ал-Дин, Дијала и Нинива. Под контролу екстремиста су пали стратешки важни градови Тикрит, Бајџи и Тал Афар.
Очекујући милитанте ИДИЛ-а из Мосула, ирачки Курди су на брзину ископали ровове испред свог главног града Ербила, који се налази 85 км од исламистичке "престонице". Одбрани ирачког Курдистана значајно су помогли борци Радничке партије Курдистана (РПК), која има базу у планини Кандил у североисточном Ираку. Најжешћа битка између Курда и ИД је била око града Махмура, 55 километара западно од Ербила, када су одреди РПК успели да зауставе напредовање терориста.
12. јуна, пешмерге су заузеле велики град Киркук са околином, који је исто без борбе напустила ирачка војска. Киркук је раније био узрок раздора између арапске савезне владе и курдских обласних власти. Тренутно, нафтним пољима Киркука управља влада ирачког Курдистана. Нема намеру да их преда влади у Багдаду.
Не успевши да пробије курдску одбрану за три недеље, Исламска држава Ирака и Леванта (ИДИЛ) је успела да освоји стотине километара на северозападу Ирака и на истоку Сирије, претворивши се од терористичке групе локалног значаја у нешто налик на државу. Терористи су се добро опремили и примили на хиљаде нових добровољаца сунита из ирачке војске. На окупираним територијама организоване су локалне самоуправе. 29. јун 2014. године, Исламска држава Ирака и Леванта је променила име у много једноставније и звучније - "Исламска држава" - и најавила стварање "калифата".
Према новинару Касиму, ирачка армија није била слаба. Предала је Мосул јер је добила наређење од претпостављене команде: "Мој пријатељ, бригадни генерал из провинције Ниниве рекао ми је да је постојала наредба на нивоу ирачког Министарства одбране, да све војне јединице напусте Мосул и оставе тамо опрему."
Предаја Мосула није једина "чудна" епизода у садашњем рату против ИД у Ираку и Сирији. У августу 2014. курдске јединице пешмерга стациониране у округу граду Сињар, компактно насељен курдским Језидима, су из још непознатих разлога напустиле своје положаје.
Исламисти су неометано почели масакр над језидским становништвом. Већина је успела да нађе спас у планинама. Касније су им дошли у помоћ борци из РПК. Језиди и борци РПК за неразумљиво повлачење пешмерга криве поглавара ирачког Курдистана Масуда Барзанија и војно руководство постављено од Демократске странке које је на челу Курдистана. Странка чува аутономију од Багдада, али одржава и блиске односе са њим.
О истим сумњама говори и други извор, који је гледао предају сиријске Раке у 2014. години. Ова особа је одлучила да остане анонимна.
Сиријски град Рака је марта 2013. за неколико сати пао под контролу антивладиних снага. Раку су врло брзо, без упозорења локалном становништву, напустиле јединице сиријске армије.
Прича очевица подсећа на причу о Мосулу. Они су се пробудили ујутру и на улицама, уместо сиријске, угледали заставе Слободне сиријске армије. Уместо војника, патролирале су наоружане брадоње.
Пад Раке био је тако брз да су побуњеници успели да ухвате гувернера провинције Рака и шефа покрајинског огранка странке БААС. Локална управа, очигледно, није ништа знала о повлачењу војске.
Сунитски интерес
И од пада Раке, и пада Мосула највише су добили локални сунити. И у првом и другом случају, шиитска влада Ирака и Сирије (алавити, који владају у Сирији, практикују ислам, близак традиционалном шиитизму) изгубила је и територијално и морално.
Из непознатих разлога, одбацила је не само истоверне, него и хришћане који су се на њу ослањали. У Раки је била значајна хришћанска заједница. У Мосулу су живели Арапи хришћани. Била је и велика заједница Асираца, који су практиковали различите видове хришћанства, било је и важних светиња блискоисточних хришћана. Предаја ових градова нарушава поверење у шиитску владу и шиите у целини. Хришћани на Блиском истоку обично су много ближи шиитима од сунита.
После губитка Мосула, међу ирачким хришћанима су кружиле гласине да је све ово урађено како би отерали хришћани - из земље у којој имају дугу традицију. Пре избијања непријатељстава у Ираку 2003. године, у земљи је живело око 1,5 милиона хришћана - 3% од укупног броја становника. Према Би-Би-Сију, у 2013. години је њихов број спао на 450,000.
Што се тиче прича о повлачењу Курда из Сињара, овде се препознаје мотив освете владајуће Демократске странке у ирачком Курдистану према Језидима. Језиди су се пре активирања ИД приближили главном конкуренту ДПК (Демократска партија Курдистана) – Патриотском савезу (ПСК).
Губитак другог најважнијег града и пребрзо повлачење војске је скоро одмах заинтересовало чланове ирачког парламента. У августу 2014. године, председник Фуад Масум је премијера Нури ал-Маликија уклонио са дужности.
У августу 2015. године посебна парламентарна комисија је испитала предају Мосула и објавила списак осумњичених за инцидент. На листу су стављени Нури ал-Малики (осим премијерске дужности он је био истовремено командант ирачке армије), бивши гувернер провинције Нинава Асил Ал-Нудзејфи, бивши командант оперативног штаба "Нинива" Махди ал-Гарави и бивши командант копнених снага генерал Али Гајдан.
Према истраживању, сваки од оптужених је добио не малу суму новца да изведе десетине хиљада војника пред налетом стотинак терориста ИД. О везама терориста са "добротворним фондацијама" са седиштем у сунитским арапским монархијама је написано много аналитичких истраживања. Према једном, у издању вашингтонског Института за блискоисточну политику од јуна 2014. године, физичким лицима и фондацијама које раде у Саудијској Арабији и другим сунитским монархијама Арапског полуострва је "послато стотине хиљада долара" за потребе ИД у Сирији и Ираку. Међутим, још тада се рачунало да пљачка и изнуђивање на територијама под контролом ИД екстремистима доноси велику зараду - око осам милиона долара месечно.
Ирачка истрага предаје Мосула се завршила без резултата. Ниједан од осумњичених није изведен пред лице правде. Прошле недеље, ирачки Врховни суд је пресудио да Ал Малики може постати потпредседник.
Ово је изазвало љутиту реакцију утицајног духовног вође ирачких шиита Муктада ал-Садра. По мишљењу ал-Садра, ал-Малики је главни кривац за предају Мосула и немоћност оружаних снага да одбране државу и њено становништво у лето 2014. године.
Духовни вођа је запретио масовним демонстрацијама ако Ал Малики ипак постане потпредседник. Али, сад кад је кренуо напад на Мосул, сви шиити имају заједничког непријатеља - тероризам који користи сунитску идеологију.
 |
| Главные новости - Газета.Ru |
Аутор: Александар Рибин
Извор: Почему Мосул более двух лет находился под контролем ИГ - Газета.Ru
Превод: Мирослав Младеновић / Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!