„Слово о походу Игоровом“, ремек дело руске поезије краја XИИ века један је од најдрагоценијих
писаних споменика аутохтоне староруске поезије. Његова изузетна
историјска вредност је у томе што представља једини и јединствени њен
образац који је стигао до нас.
„Слово о полку Игореве“,
како гласи оригинални назив спева, откривено је 1795. у древном
средњевековном рукопису у московској библиотеци познатог историчара и
археографа, зналца и неуморног колекционара манускрипата A. Мусина-Пушкина.
После пет година појавило се и прво штампано издање, док је за царицу
Катарину ИИ, иницијатора сакупљања ретких рукописа, копија урађена још
раније. Древни оригинал је нетрагом нестао током великог пожара у Москви
1812. Одсуство оригинала изазивало је жучне научне расправе током
векова, да би данас, после серије најновијих научних експертиза (чији
оквири сежу далеко изван историјских, књижевно-историјских и
лингвистичких) проблем био коначно разрешен у корист апсолутне
аутентичности и потврђене старости „Слова“.
