Критике на рачун Израела су празне фразе

Запад стално критикује израелску политику градња насеља на палестинским подручјима. И то је све. С друге стране, пружа Израелу војну помоћ. То не води никуда, сматра у свом коментару писац из Израела Јозеф Кроитору.

Око последње резолуције Савета безбедности 2334 дигла се велика прашина. У њој се израелска политика подизања насиља на палестинским подручјима осуђује као озбиљна претња решењу блискоисточног сукоба у виду две државе – а израелска влада сматра да се према њој поступа неправедно. При томе ни у самој резолуцији, ни у агресивном начину на који реагује Израел нема ничег новог. Савез безбедности је од 1948. донео више од 200 резолуција којима се критикује поступање Израела, било да је реч о понашању те државе према избеглицама којима се онемогућава повратак у отаџбину, било да је реч о жртвама израелске окупације.

Градња са системом

Данас је готово заборављено да је после рата из 1948. па до 1966. године више од 100.000 Палестинаца на израелској државној територији стављено под војну управу. Методе којима су ти људи тлачени су после 1967. послужиле као темељ за формирање израелског окупационог апарата на палестинским подручјима. Оне су срачунате на ограничавање животног простора за Палестинце, као и на што боље изоловање њихових територија. Уследило је противправно насељавање окупираних подручја на Западној обали и у Појасу Газе. Још у то време, изграђено је више насеља и то у такозваном Гуш Ециону, релативно густо насељеном палестинском подручју јужно од Јерусалима. И на Западној обали су неколика израелска насеља подигнута као нека врста тампон-зоне са циљем да се отежа приступ Палестинаца Јордану. Сличну сврху су имала и прве, још 1970. подигнуте, јеврејска четврти у Источном Јерусалиму, које су постављане да би спречиле природни раст и повезаност тамошњих палестинских насеља.

Јозеф Кроитору, писац из Израела (Joseph Croitoru)

 Данас се мого говори о томе да су те мере током седамдесетих и осамдесетих година биле срачунате на спречавање настанка палестинске државе са међусобно повезаним територијама. Aли, тај начин размишљања садржи једну основну грешку: независна палестинска држава је тада била нешто што тадашњи израелски политичари уопште нису видели као могућност. Градња насеља је била заправо израз експанзионистичке тежње стварања „великог Израела“. То што је 1979. у оквиру израелско-египатског мировног уговора уопште почело да се говори о могућности аутономије за Палестинце, тада је био резултат великог међународног притиска на израелску владу, која је под вођством политичара Ликуда Менахема Бегина напослетку минирала тај план.

Осуда политике насељавања, али пружање војне помоћи

До стварања палестинске аутономије је дошло тек после народног устанка Палестинаца и Споразума из Осла склопљеног 1993. На аутономији се и остало – све до данас. Израелска влада се противи стварању палестинске државе због тероризма који у редовима Палестинаца периодично оживљава. Она тај тероризам користи и као изговор да – и као одмазду за терор – гради још више насеља.

Светска заједница је редовно осуђивала израелску политику, али је само благо или никако санкционисала. У Јерусалиму то нису схватили само као поруку да се градња насеља толерише, већ су почели да оптужују критичаре за антисемитизам – поготово Уједињене нације а недавно чак и најважнијег савезника – СAД, који је, додуше, неограничено наставио са својом масивном војном подршком Израелу. Та подршка је за време председника Барака Обаме чак појачана, а слично је и са Немачком, која је, откако је на власти Aнгела Меркел, уз све критике на рачун израелске политике градње насеља, наставила да испоручује субвенционисане немачке подморнице и ратне бродове Израелу.

Запад, на коме још неке земље тесно сарађују са Израелом на плану наоружања и безбедности, сада би морао да се озбиљно запита зашто тражи од Израела решење у виду две државе, а с друге стране не чини ништа осим што војно помаже тој земљи. Таквим понашањем и одбијањем да уведе санкције, Запад само јача ултрадесничаре у Израелу – као и палестинске екстремисте – и слаби мировне таборе обе стране. У Израелу је свима јасно да је жеља за формирањем две државе заправо само фраза. Европска подршка Палестинцима мора да се повеже са оштријим наступом према влади у Јерусалиму.

DW.COM

Александар Јовановић / Ћирилизовано:

Овај чланак је преузет са пропагандистичког медија немачке државе. DW.COM се и оградио од запажања израелског аутора стављајући чланак у рубрику "Лични став", али опет су то речи које нећете често чути, поготово не од садашњих Немаца и Јевреја.

Међутим, ционисти добише новог, много гласнијег заговорника. Неоптерећујући се чињеницама...

Soros Launches Plan to Bring Down US and Israel » Alex Jones' Infowars: There's a war on for your mind!



Можда је "Дојче веле" допустио себи мало интелектуалног поштења јер су чињенице овог пута у складу са антитрампистичком политиком руке која га храни, можда је тексашки кркљавац најзад дочекао да може "од срца" да лаже свет из личних разлога, али ционизам Доналда Трампа - који је Џонсу и омогућио да најзад слободно проговори - се заиста може показати опасним по САД и цео свет, па стога не треба унапред одбацивати једне а користити друге изворе, ако се хоће колико-толико реална представа о том питању.

А и иначе. Нит је свет црно-бео, нит су такви медији. Истине се нећемо напити из једног или пар "проверених" извора. Читати, слушати и гледати - што више, кад нас већ нису у школи учили како да бирамо.


Извор: Kritike na račun Izraela su prazne fraze | Politika | DW.COM | 04.01.2017
Приређено на:

Antergos | Your Linux. Always Fresh. Never Frozen.