Превод:
Прослава Дана хероја отаџбине одржана 9. децембра у Кремљу је скренула пажњу на једну од најмање јасних компоненти руских тајних паравојних могућности, када је фотографија снимљена том приликом а на којој су председник Владимир Путин и руководство приватне војне компаније "Вагнер" почела да кружи друштвеним мрежама.
Вагнер је псеудоним Дмитрија Уткина, пензионисаног припадника Оружаних снага РФ који је до пензионисања командовао 700. одредом за специјалне операције 2. засебне бригаде за специјалне операције Главне обавештајне управе Министарства одбране. Искуство у операцијама приватних војних компанија (ПВК у даљем тексту - прим. прев.) је стекао радећи за Безбедносну групу "Моран" с којом је учествовао у противпиратским операцијама у Сомалији. И "Вагнеров" помоћник команданта Вадим Трошев је руски војни ветеран.
"Вагнер" представља најамбициознији руски експеримент са концептом ПВК. Другде у свету, ПВК као што су "Егзекутив ауткамс" (Executive Outcomes) и оригинални "Блеквотер" Ерика Принса, компанија која је с почетка пружала безбедносне услуге корпорацијама, еволуирале су у де факто продужену руку државних војних снага, попуњавајући нишу између тајних акција и спровођења регуларних специјалних операција и елитних јединица.
Руска влада још нема усвојену јасну политику у погледу постојања ПВК у Русији. Предлог закона којим би се утврдио правни оквир руских ПВК већ је представљен Државној думи, али је после краће дискусије склоњен с дневног реда. Чини се да је руска влада по том питању у моду "да видимо шта ће бити" и да крајња одлука зависи од бројних фактора. Најважнији су природа руско-америчких односа за Трамповог председништва, "брегзит" и да ли ће у земљама ЕУ побеђивати антиглобалистичке странке. Ако руско-амерички односи еволуирају у правцу сарадње, а не сукоба, то би смањило потребу за ПВК. Следећи фактор је искуство из Сирије, највећа и најотворенија демонстрација могућности ПВК до сада, иако се ПВК у остваривању државних циљева користе преко десет година. Корисност ПВК је исказана и на Криму и у Донбасу, где је велики број ПВК укључен у општи концепт операција - остваривање задатака, које, из политичких или војних разлога, не могу извршити новоруске народне војске или регуларна руска војска.
Сирија није само продужена операција високог интензитета него и прилика да се процене релативне предности и мане ослањања на ПВК уместо на специјалне и друге елитне јединице регуларне војске. У том смислу, Сирија показује еволутивно сазревање концепта ПВК - да су стасале кроз операције у Средњој Азији, на Кавказу и Криму, у Донбасу. За разлику од америчког искуства, где је у употреби ПВК усвојен модел "одозго надоле", претече данашњих руских ПВК су се појавиле спонтано, као одговор на захтеве тржишта и уз руску границу и широм света, а захватајући из обиља обучених бораца прекаљених у Авганистану и Чеченији. Има ироније у томе што руске ПВК много тога дугују Сједињеним Америчким Државама и другим западним силама које су користиле руске "приватнике" у разним операцијама, па и у Ираку. Чак су и "Вагнерове" операције у Сирији резултат иницијативе Дмитрија Уткина. Министарство одбране РФ је тек пре пар година одлучило да утка ПВК у шири спектар снага које му стоје на располагању, а "Вагнерова" ефикасност је дала додатни подстицај институционализовању односа између ПВК и Министарства одбране.
Пошто се званично не признаје ни "Вагнерово" постојање ни учешће те компаније у операцијама у Сирији, не постоје ни поуздани извештаји о њеној бројности и задацима. Неке процене говоре да се на сиријским фронтовима пре могу видети неки од 400 припадника "Вагнера" него припадници редовне руске војске. "Вагнерови" губици и број погинулих нису познати.
Најзад, ту је и питање односа између приватних војних компанија, заједнице за тајне операције, и формација за специјалне операције на које ће се ПВК, по природи ствари, ослањати за регруте. Америчко велико ослањање на релативно недисциплиноване плаћенике током злогласног "Глобалног рата против тероризма" је за последицу имало повећање броја жртава међу ирачким и авганистанским цивилима, страдалих од руку плаћеника из ПВК који нису подлегали ни америчком ни локалном закону, а такође је изазвало одлив обученог људства из америчких јединице за специјалне операције, које се опредељивало за много веће плате и личну слободу што их нуде америчке ПВК.
Какав ће бити формални однос руске државе и ПВК вероватно се никада неће изнети у јавност, јер постоје добри разлози за одржавање одређеног нивоа тајности, која је, на крају крајева, инструмент тајне паравојне акције, а што може бити и разлог зашто закон о ПВК није званично усвојен. Међутим, с обзиром да су "Вагнерови" оперативци добили висока војна одликовања за допринос у Сирији, чини се да су руске ПВК ту и да остану, и да ће у будућности имати велики значај. Недавни разговори са либијским војним главешинама на броду "Адмирал Кузњецов" указују да Сирија неће бити последње ратиште руских ПВК.
 |
| Ако сте у могућности, и ако вам се допада садржај и приступ, замолићемо вас да подржите пројекат. Наш рад није могућ без ваше подршке: PayPal: southfront@list.ru или преко http://southfront.org/donate/ , или преко https://www.patreon.com/southfront |
Текст и продукција: Џ. Хоук, Данијел Дајс, Едвин Вотсон
Извор: Russian Mercenaries In Syria And Around The World
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на
 |
| Antergos | Your Linux. Always Fresh. Never Frozen. |
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!