Ћирилизовано : Француској НАТО није потребан. Да ли ће бити Војске ЕУ?

Француској НАТО није потребан. Да ли ће бити Војске ЕУ?

Извор за фотографију: Изучая вероятного противника. Армия Франции от БМП до ядерного оружия

А je новоизабрани амерички председник Доналд Трамп НАТО назваo "застарелом организацијом", француски премијер Бернар Казнев позва на успостављање независног система одбране у Европи.

"Европска одбрана са европским средствима, европским инвестицијама и капацитетима за пројекцију силе су неопходни елементи да би се Европској унији обезбедила...независност", рекао је Казнев.

Став Француске је сасвим јасан. За већину западноевропских земаља чланство у НАТО-у је "природна ствар", али Париз се у НАТО вратио 2009., после 40 година. Не постоји никаква спољна претња Француској, чак ни теоријски. Геополитички интереси Француске су махом концентрисани у Африци, изван зоне безбедности алијансе. Осим тога, Француска је једина држава Европске уније која поседује читав спектар наоружања, све до нуклеарног, при чему је француска нуклеарна индустрија технолошки развијенија од америчке.

Другим речима, Паризу, инхерентно, НАТО није потребан, па јој "европеизација" одбране континента доноси и већи политички утицај, и директну економску корист. Чак и после "брегзита", војни трошкови држава чланица ЕУ су нарасли до скоро 150 милијарди долара. Вечити проблем француске војне индустрије је скупоћа оружја њене производње. Стога јој је потребно велико, гарантовано и политички сигурно тржиште на коме ће продавати своје производе.

Да ли ће друге земље Европске уније подржати планове Париза? Прво, на ивици или већ запале у дужничку кризу, јужноевропске државе не могу себи приуштити већа издавања за војску, као што тражи Вашингтон. Јер би за Италију то значило још 20, а за Шпанију 15 милијарди, без обзира што су у финансијском расулу. Ту је и америчко преусмеравање пара на одбрану друге државе чланице - Турске. Атина би вероватно више волела да не буде у истом савезу са ратоборним Турцима.

Источноевропске и балтичке земље су предвидљивије, али у дугорочној перспективи, смањење помоћи коју добијају од ЕУ и захтеви да повећају војне трошкове може им осетно ублажити русофобију.

Како год, одлучујући ће бити ставови Немачке и "немачких суседа". За Немачку, у питању је 31 милијарда долара, Холандију 7,5, Белгију 5,5 милијарди. То су прилично велике суме, али успешне привреде "севера" би могле да их приуште својој одбрани. Немачка и суседне јој земље (пре свега Холандија) су предуго интегрисане у војни систем НАТО-а а да би могле да избегну високу цену неизбежне реорганизације својих оружаних снага.

С друге стране, чини се да Немци фактор спољне претње не узимају за озбиљно,већ знају да би им њихова јака војна индустрија омогућила да , после Француза, извуку највише користи од европске алијансе.

Другим речима, нови савез јесте могућ, јер је економски оправдано јачати војску у доба "јефтиног новца" које неће трајати заувек. Међутим, то може довести до постојања две паралелне војне организације на европском контингенту и поделе на немачки Север и латински Југ.

Какве би капацитете имао нови систем? Људство европских чланица НАТО-а - без Велике Британије, па чак и после великих отпуштања - броји преко 1,2 милиона. Не рачунајући белодано архаичне војске Бугарске, Румуније и сличних држава, "квалификоване" војске држава чланица ЕУ имају више од милион припадника. По интеграцији у јединствен систем, такво и толико људство би било више него довољно за удовољавање потреба безбедности ЕУ и коришћење војне силе ван оквира алијансе. Многи сматрају да би и таква Европа била "војни лакотешкаш", али то није тачно, не би. Европа изгледа као лакотешкаш само у поређењу са САД и њеном огромном војном силом, али би европска војска, у рату који се не би водио нуклеарним оружјем, представљала опасност чак и за Русију.

Француска је 2013. располагала са 360 нуклеарних бојевих глава и нуклеарним подморницама (укључујући четири стратешке) са ракетама домета 9 000 км. Другим речима, нуклеарни арсенал Париза је, формално гледајући, три пута мањи од руског, али је исто толико пута већи од познатог арсенала нуклеарног оружја Кине,

Код поморских снага Француске и Русије је сличан однос. Шпанија и Холандија такође имају прилично велике флоте. Стратешка компонента по страни, могућности које би имала европска флота би биле сасвим упоредиве са могућностима руске.

Све у свему, наивно је мислити да би са распадом НАТО-а настао војни вакуум на западним границама Русије. Солидан војни потенцијал Европе је окуражио део европске елите да ради на ратосиљању од патроната Вашингтона, америчког патроната који постаје све скупљи и скупљи.

Препорука: