Пређи на главни садржај

Дебкафајл: Рат против Исламске државе измиче из руку Вашингтона


Аутор карикатуре: Анхел Болиган

Ирачка авијација је у петак, 24. фебруара, први пут бомбардовала Исламску државу у Сирији. Циљ је био град Абу Кемал на југоистоку Сирије у близини границе са Ираком, у који је Исламска држава, из Раке, изместила већину својих командних центара. Портпарол ирачког Министарства одбране бригадни генерал Тахсин Ибрахим је изјавио да је Багдад напад координирао са Москвом, Дамаском и Техераном, на основу заједничког обавештајног рада.

На питање да ли је у то била укључена и америчка војска, генерал је одговорио да му то није познато.

Исто тако, ни ирачки премијер Хајдар ал Абади, који је поводом напада на Абу Кемал рекао - "Одлучно ћемо и свуда прогањати тероризам који убија наше синове и грађане", није поменуо САД, и поред све америчке подршке ирачкој војсци у дуготрајној офанзиви којом покушава да од Исламске државе протме Мосул.

Може се показати да је изостанак САД из напада на Абу Кемал је од кључног значаја за будућност рата против Исламске државе и учешће Америке у тој кампањи.

Ако је председник Доналд Трамп заиста дао, макар прећутно, одобрење за руско-итанско-сиријско-ирачко војно партнерство у борби против заједничког непријатеља, то би представљало и почетак америчко-руске сарадње у рату против исламског тероризма на Блиском истоку и да заједно предводе локалне снаге.

Али, ако су Ирачани на своју руку сарађивали са Москвом и Техераном, без знања САД, онда је то сасвим друга ствар. Такво заобилажење би указивало да је председник Владимир Путин, свестан тежине Трамповог проблема да са сопственим тимом усагласи постизање споразума с Москвом - а чему се противе и америчке обавештајне службе - дигао руке од америчке опције и, уместо са Вашингтоном, у Сирију и Ирак кренуо заједно са Техераном.

У том смислу, поступци ирачког премијера су од кључног значаја. Може бити да он води двоструку игру: са командантом америчких снага у Ираку генерал-потпуковником Стивеном Таунсендом сарађује у ослобађању Мосула од џихадиста, док истовремено, за други фронт против Исламске државе, користи руске и иранске партнере.

Војни и извори "Дебкафајла" из служби чији је задатак борба против тероризма кажу да је ирачким ваздушним нападом, у сваком случају, нанет велики ударац Трамповој прокламовамованој одлучности да се разрачуна са тероризмом екстремних исламиста. Јер време је несрећно одабрано: секретар одбране генерал Џејмс Матис и шеф Комитета начелника Оружаних снага САД Џозеф Данфорд треба да у понедељак предају рецензију Пентагоновог плана за рат против тероризма у Сирији, чију је израду наредио председник Трамп, који следећег дана, у уторак, о америчкој спољној политици треба да говори пред Конгресом - па тако, ако Пентагонове препоруке зависе и од снаге регионалних војски које ће учествовати у кампањи против Исламске државе, онда испада да је Москва преузела иницијативу.

Има још знакова да рат против Исламске државе измиче из руку Вашингтона. Трампова администрација је јасно ставила до знања да се противи било којој улози турске војске у офанзиви на Раку и ослобађању тог града од Исламске државе. Трампова администрација се противи, али је турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу у суботу, поздрављајући победу турске војске над Исламском државом у борби за град Ал Баб на северу Сирије, изјавио да Турска планира да предводи операцију за ослобађање Раке, у сарадњи, после саветовања са њиховим представницима, са - Француском, Великом Британијом и Немачком.

Америку није ни поменуо.


Претходно:

- М. К. Бадракумар: У Ердогановом лудилу увек има система

- "Дебкафајл" у медијској припреми израелске војне интервенције у Сирији: "Израелска пасивност може довести до присуства Ирана на Голану"


Извор: Iraq hits ISIS in Syria - with Russia, without US
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на MX Linux

Коментари

Популарни постови са овог блога

Гилад Ацмон: Вакси нација - изабрана нација

  Нетањаху: Моја основна мисија као премијера је да обезбедим 36 милиона вакцина против Короне у следећој години Пише: Гилад Ацмон Премијер Нетањаху је  изјавио  да је Израел спреман да обезбеди или произведе 36 милиона вакцина у следећој години. Ако се питате зашто нацији од девет милиона људи, која је половини свог становништва већ дала две дозе  Фајзерове вакцине  треба 36 милиона вакцина, одговор је поражавајући: масовна кампања вакцинације може помоћи Нетањахуу да обезбеди победу на предстојећим изборима, али је дугорочни утицај на здравље нације у најмању руку „непознат“. Да будемо мало реалнији, вероватно је катастрофалан. Током конференције за штампу Нетањаху је признао, „што се тиче вакцина које имамо, нико не зна колико трају ... Морамо се припремити за најгори сценарио. Најгори сценарио је да се морамо вакцинисати (два пута) сваких пола године “, што значи набавку чак 36 милиона вакцина, под претпоставком да се за свих 9 милиона Израелаца требују две дозе вакцина сваких шес

Стопа смртности експерименталним вакцинама за старије Израелце 40 пута је већа него од КОВИД-19

  Фотографија: Шатерсток Лајф сајт њуз је направио опсежну страницу о дешавањима у вези са вакцинама за КОВИД-19.  Погледајте овде   1. март 2021. ( Лајф сајт њуз ) -  Иако је група независних лекара у јануару закључила да експерименталне КОВИД-19 вакцине „нису сигурније“ од самог вируса, нова анализа стопе смртности због вакцина у Израелу показује да је заиста могуће да се случај подигне на драматичан ниво.  Поновна анализа података објављених од стране израелског Министарства здравља и др Хервеа Селигмана са Медицинског факултета за инфективне и тропске болести универзитета Екс-Марсеј и инжењера Хаима Јатива, укратко открива да је експериментална вакцина против мРНК из компаније Фајзер убила „око 40 пута више (старијих) људи него што би их сама болест убила“ током недавног петонедељног периода вакцинације.  Бројке истовремено показују да је стопа смртности код млађих људи 260 пута већа од оне коју би вирус КОВИД-19 изазвао у датом временском оквиру. Иако се пуна математичка анализа

Who is the Saker?

Almost a year ago to the day, I had the distinct displeasure of meeting the man who calls himself the Saker. Our professional relationship lasted less than a month, for reasons I will outline below. We parted on rancid terms and I swore to him that I would make his identity and ideological shortcomings public. I have waited until now due to milestone events in my own life and because, frankly, I was waiting to see what the loon would come up with next. As of the end of last year, I had been following the Saker blog for several years to get news of events in Donbass and when I learned he was looking for volunteers for a Serbian sister site, I applied for the job. My original idea was to contribute some translations on an ad hoc basis but Saker had just had a major falling out with the whole Serbian team and sacked the previous team leader, Aleksandar Jovanovic. He described Mr. Jovanovic as ,,a talented translator with paranoid psychotic tendencies". I didn't delve too de