Језикофил: Астал против стола

Једно је сто а друго је астал.
Контакт са мађарским језиком био је последица велике сеобе Срба 1690. године, која је одвела српски народ на територију данашње Војводине, тадашње Аустроугарске монархије. Језички утицај мађарског на заједницу отргнуту од матице и без школа и цркава био је, практично, неминован. Једини културни центар био је на месту где је био пресељен људски потенцијал манастира Раче, а то је Сентaндреја. Језички додир са Мађарима, као великим феудалним господарима, најчешће је ишао у правцу позајмљивања речи које се тичу материјалне културе, друштвених односа и управних система. Тако смо из мађарског језика, или само путем њега, добили доста речи за којекакве алатке, предмете из покућства, за ствари и просторије као што су: астал, ашов, добош, карика, кецеља, бунда, ципела, чизма, прслук, фиока, соба, џак, шатор и сл.

И тако долазимо до оног астала из наслова који се супротставља столу.

Мађарски asztal потиче од словенског стол која је дошла у мађарски, а онда се у облику астал као бумеранг вратила нама. Наиме, мађарски језик не трпи нагомилавање консонаната, па је оно а као протетички вокал ублажило групу ст, а онда смо ми ову реч пазарили у облику астал (етимлогија је потврђена и у Речнку САНУ). Занимљив је и израз дати на астал што значи платити откуп за девојку при прошевини.

А ако сте којим случајем некада за ручак ставили на астал гулаш зачињен шаргарепом и ђумбиром, а након тога оброк одлучили да засладите палачинкама, онда сте можда и посумњали да све поједено у ствари долази из мађарског лексичког јеловника.

А ако можете да замислите да је због разних судија, газда и надничара у својој жупанији један кочијаш постао битанга и лопов и да су га потом ухапсили пандури, онда можете и да замислите како су све те речи узете из мађарског језика.

Овом приликом желели бисмо да се захвалимо мађарском језику што је своје лопове, битанге, газде и надничаре уступио управо нама.

Језикофил – Место где решавамо језичке проблеме.

Извор:  Астал против стола – Језикофил

2 коментара:

  1. Анониман14. март 2017. 21:45

    Интересантан чланак али пожељно је да поред речи које наводите напишете мађарске оргинале, овако можемо да вам верујемо а и не морамо. Намеће се питање како су све те речи усвојили, ако су дошле из Мађарског, Срби из Херцеговине, Црне Горе и јужне Србије? Не само усвојили него и заборавили старославенске које су до тада употребљавали.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Када имате нешто да поручите аутору, то се чини на извору, а не на веб-сајту или блогу који је текст само пренео, за шта аутор можда и не зна.

      Дакле, копирајте то што сте рекли, па залепите испод текста на сајту "Језикофил" - ако Вас интересује да добијете ваљан одговор.

      Избриши

Пишите српски, ћирилицом!