Руско-усташка сарадња: Москва демантује "Вечерњак" да је наоружавала Хрватску 90-тих година

Фотографија: stjepanmesic.hr. Преузето из TAJNA MISIJA: Mesić četiri dana u Rusiji, put i troškove boravaka plaća mu Ruska vojska / DRUŠTVO / Novosti / Početna - Braniteljski portal

Руско министарство иностраних послова демантовало је данас тврдње хрватских медија о испорукама наоружања за Хрватску из Русије почетком 1990-их година.

Како се наводи у саопштењу Руске амбасаде у Београду, достављеном Танјугу, Русија је увек стриктно поштовала своје међународно-правне обавезе, укључујући и оне, везане за режим ембарга на испоруку наоружања сукобљеним странама у току југословенске кризе 1991-1995. година.

"Сматрамо да су ова саопштења провокативна, грубо изврћу чињенице, те да имају за циљ оцрњивање политике Руске Федерације на Балкану. Поготово је неприхватљиво у контексту свих тих измишљотина спомињање контаката амбасадора Русије у Загребу", истиче се у саопштењу.

Како напомиње руско министарство, сву одговорност треба да сносе аутори оваквих "идеја".

Загребачки "Вечерњи лист" је раније данас, не наводећи изворе, написао да је руски амбасадор у Хрватској Анвар Азимов ових дана позвао у амбасаду на разговор Звонка Зубака, хрватског бизнисмена који се бави трговином оружја, како би га питао где су нестале ракете из система С-300 који је Русија у првој половини 1990-их година испоручила Хрватској.

Бивши председник Хрватске Иво Јосиповић изјавио је, поводом тих написа, да руски амбасадор жели само да подсети Хрватску на то да је Русија "помагала хрватску одбрану и борбу за независност, и то не само оружјем".

Амбасадор Азимов је, међутим, изјавио је да руска амбасада у Загребу никада никога није звала на разговор везан за испоруке оружја Русије Хрватској.

Загребачки дневник, наиме, пише да је Зубак у време рата у Хрватској био у групи људи која је путем њихове фирме "Винсли фајнанс лимитид" била главни снабдевач Хрватске оружјем.

Вечерњи тврди да је Азимов позвао Зубак да би му сачинио попис целокупног оружја које је преко Русије од 1992. па све до 1997. године стизало Хрватској.

Како преноси "Вечерњи", руски амбасадор је у разговору са Зубаком казао да је Русија разочарана геополитичком опредељеношћу и понашањем Хрватске и "да би Хрвати требало да се сете ко их је у време међународног ембарга наоружавао и спашавао".

Наводи се да Русија по свему судећи зна шта је тих година испоручивала Хрватској захваћеној ратом, али да јој је потребна и додатна потврда.

У попису, за који Вечерњи тврди да га поседује, наводе се велике количине тог наоружања.

"На листи је и чувени ракетни сустав С-300 ПМУ који је делом био испоручен Републици Хрватској уочи ''Олује'' и који је потом послужио као психолошка кочница ваздушним снагама СР Југославије у одвраћању од интервенције током ''Олује''. Систем, према тврдњама Звонка Зубака, никада није отплаћен, па он још од 2001. води судски процес у којему тражи исплату, враћање система или нагодбу", пише хрватски лист.

Наводи се да је пред крај 1994. у Хрватској оформљена група војника и официра која је кренула на обуку за прихват тада најмодернијег ракетног система С-300, од којег и сада стрепе сва ратна ваздухопловства, а су 1995. почели да пристижу делови система који може да руши све летелице на висинама од 20 метара до 27 километара и на удаљености од 200 километара.

"Сви протагонисти слажу се да у Хрватску никада није стигао комплетан систем. Зубак и његови партнери говорили су да је испоручено око 80 одсто система (осим командног модула с главним радарима), док су разне службе Министарства одбране Хрватске у каснијим судским ппроцесима говориле да је стигло од 25 до 40 одсто система. Зубак је увек истицао да је Хрватска остала дужна око 200 милиона америчких долара", наводи "Вечерњи".

Лист пише да је пре десетак месеци на суду о судбини овог ракетног система сведочио и бивши хрватски председник Стјепан Месић.

Он је навео да га је некадашњи премијер Ивица Рачан обавестио да је уговор потписао министар одбране Гојко Шушак, да је систем испоручен, али не у целини, као и да је делимично плаћен.


Извор: Танјуг и Вечерње новости


Александар Јовановић / Ћирилизовано:

Сад могу да демантују кол'ко 'оће - закаснили су. Нису се оградили од изјаве амбасадора Азимова: "Не заборавите, Русија је фактички прва признала Хрватску". Нису рекли да је улагање у усташку куповину српске земље и српских предузећа било грешка - да ли је неки руски државни банкар отпуштен због "Агрокора"?

Оружје усташама јесу продавали за време Јеврејина Јељцина, али су Путинови Азимов и Греф наставили са изјавама, односима и сарадњом исто толико опасном. Путин је подржао горег усташу од хрватског усташе - Вучића. И то су чињенице.

Бескрајни плави круг и у њему звезда. И "U".

Србија нема правог пријатеља. Србија треба да се окрене себи и Србима. Са Русима - сарађивати, ако и кад нам је у интересу, исто као са другима.

Руси су српску браћу претворили у балканске "партнере".

У реду.

Хвала Путину: натерао нас је да пробудимо.

1 коментар:

  1. Србија и Срби стварно немају правог пријатеља. Србија може и треба да се окрене само себи и Србима. Није залуд "Уздај се у се, и у своје кљусе". Само се бојим да се већина Срба још није пробудила.
    Свако добро
    Драган Вукојевић

    ОдговориИзбриши

Пишите српски, ћирилицом!