 |
| Астана. Извор за фотографију: astana - Illuminati City | Illuminati City | Pinterest | Illuminati and Cities |
Председник Казахстана Нурсултан Назарбајев је наложио влади да хитно сачини "план пута" за прелазак Казахстана на латиничко писмо. Па каже, наређујући јој: "После консултација са научницима и представницима јавности, одлучио сам да до краја 2017. године треба развити јединствени стандард за ново казахстанско писмо и латиничка слова." Раније се претпостављало да ће до преласка на латиницу доћи 2025. године, али се на плановима за латинизацију, очигледно, радило већ годинама.
Уз Казахстан, и Киргистан би да се латиничи. Посланик из Ата Мекен странке Канајбек Иманалијев је на седници скупштине предложио прелазак са ћирилице на латиницу и, по њему, киргиски лингвисти би требало да већ сада почну са припремама за безболну "транзицију".
Дакле, киргистански прелазак на латиницу је још у магловитим плановима, али је зато у Казахстану већ саставни део државне политике. Шта значи оваква "накана" Назарбајева, и да ли је претња Руском свету и евроазијским интеграцијама?
Јесте, категорички тврдим. Одлука Назарбајева је усмерена и против Русије, и против Руског света, и против евроазијских интеграција. Исто је што и понашање другог "савезника" Русије из Заједнице независних држава, белоруског председника Лукашенка, чија је оданост Русији веома условна. Одлука да се пређе на латиницу одсликава тамо-вамо политику казахстанских власти.
Како? Тако што се овим чином пре свега жели да се руски језик одстрани из културног, јавног и политичког живота Казахстана. Преласком на латиницу, смањио би се политички и друштвени значај казахстанских Руса и становништва које говори руски, којих је све мање и мање за ових четврт века казахстанске независности. Али чак и у најбољим временима за казахстанске Русе, њима је спречаван приступ државним функцијама. Само треба погледати какав је састав казахстанских државних делегација - ниједног Руса.
Што одражава положај руског становништва у овој средњоазијској држави, на речима тако преданој евроазијским интеграцијама.
Овога пута се намерно нећу бавити економским интеграцијама чланица ЗНД, у којој је Казахстан, као и други руски "партнер", Белорусија, ативни учесник у још једном интеграционом пројекту Москве - Евроазијском економском савезу. Надам се да ћу успети да спремим сепарат на ову тему. Овде ћу изнети само сажет закључак: евроазијске интеграције доносе опипљиву корист руским савезницима, што значи и Казахстану, отварањем огромног руског тржишта за њихове производе и произвођаче, а што сматрају и бројне руске службе задужене за економску политику ЗНД.
Али вратимо се казахстанској културно-језичкој политици и њеном могућем утицају на унутрашњу и спољну политику казахстанске државе.
Председник Назарбајев води своју земљу од 1991. године (чак и од пре, од 1989., на челу Казахстанске Социјалистичке Совјетске Републике) и прилично је стар, има 76 година. Покушај да преда власт наслеђем, као што је урађено у другој турској држави постсовјетског простора, Азербејџану, није био успешан. Назарбајев, за разлику од Алијева, нема сина, што је спречило пренос власти унутар Назарбајевљевог клана (вероватно је разматрано да га наследи најстарија ћерка, Дарига, али је таква могућност на крају одбачена). С обзиром на позне године председника Казахстана, питање сукцесије ће ускоро поново искрснути. У ствари, већ јесте.
Казахстанска елита је одавно захваћена поделама, али их је ублажавала чврста рука Назарбајева. Али шта ће бити кад он умре, или онемоћа? Казахстан је релативно просперитетан у поређењу с другим средњоазијским државама, али и тамо се нагомилало превише домаћих и спољнополитичких проблема. Осим тога, не сме се заборавити да на северу живе аутохтони Руси, укључујући Козаке. Такозвани Северни Казахстан је исконска козачка земља, придодата Казахстанској ССР одлуком московских комуниста у оквиру борбе против "руског утицаја".
Дакле, Северни Казахстан је, као што су и Источна и Јужна Украјина, древна руска (козачка) територија. Да ли ће руско становништво Казахстана бити лојално новом "лидеру", поготово ако је елита подељена? То умногоме зависи од става Москве. Русија би могла да одлучи да се са казахстанском етнократијом претерало, али и да се оглуши на незадовољство тамошњих Руса - сетимо се да је Москва сузбила протесте казахстанског руског и козачког становништва, и да је 2001. ухапсила истакнутог политичара и интелектуалца Едуарда Лимонова (јединог руског политичара европских стандарда), под оптужбом за поседовање оружја и тајно помагање Козацима "Северног Казахстана".
Наравно, "транзиција" казашког језика на латинштину ће у Москви бити доживљена као чин у суштинском нескладу са пријатељским односима. Исто важи за обуку казахстанских официра у академијама НАТО-а. Казашке власти не треба да се варају да ће Москва бити задовољна наивним објашњењима - обмана "партнера" из ЗНД, нарочито белоруског, ионако јој је преко главе.
И на крају, али никако најмање важно: пре него што су ушли у састав Русије (на молбу 3. казашког жуза, по одметништву тог племена од Џунгарског каната - што ће рећи да су Руси спасли претке садашњих Казахстанаца), будући латиничари нит су имали своје писмо, нити књижевност.
Што добише захваљујући Русима.
Стога, латиничење Казахстана је, између осталог, израз незахвалности великом суседу са севера. И Азербејџан је прошао сличан пут, "азербејџанско писмо" је производ руских лингвиста, али Казахстан има привилегован статус у односима с Русијом, док је Азербејџан бар искрен, не тврди да је ближи Русији него Турцима.
И симболично, Астана се, латиничењем, са статуса савезника Русије сама свела на "руског суседа".
 |
| Fort Russ |
Претходно: Још једна Путинова "победа": Казахстан укида ћирилицу
Препорука: Ћирилизовано: Казахстан (13 чланака)
Аутор: Едуард Попов
Превод на енглески (нема линка на изворни текст): Џ. Арнолдски
Извор: Kazakh language reform is only the tip of the iceberg - Popov - Fort Russ
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Antergos Linux-у
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!