Руско-усташко-укроусташка сарадња: "С Русима, као ми са Србима"

Загреб -- Хрватски премијер Aндреј Пленковић састао се у Загребу са украјинским колегом Володимиром Гројсманом

Укро-хазарски усташа Гројсман. Фотографија преузета из Groysman arrives on an official visit to Croatia

На заједничкој конференцији за новинаре Пленковић је рекао да је поново понудио помоћ у мирној реинтеграцији угрожених подручја те земље на основу искуства које је Хрватска имала након, како је рекао, "великосрпске агресије деведесетих година".

"Хрватска је била жртва великосрпске агресије деведесетих година, имала је окупирана подручја и угрожен територијални интегритет, али и искуство мирне реинтеграције и стога у овој актуалној ситацији у којој се Украјина налази, с привремено окупираним подручјим Доњецка и Луганска и илегалном анексијом Крима, жели помоћи Украјини да мирно интегрише своје територије у уставноправни поредак", навео је Пленковић.

Пленковић је рекао да је у Украјини у последње три године погинуло 10.000 људи, а Хрватска, казао је, не жели да погине иједан Украјинац више и стога у сарадњи с партнерима у међународној заједници желимо да хрватска искуства помогну остварењу мирне реинтеграције окупираног украјинског територија.

Зато је, додао је, основана радна група, коју с хрватске стране води државна секретарка Здравка Бушић, а с украјинске помоћница министра спољних послова Олена Зеркал, с циљем да се Украјини понуди каталог мера које је Хрватска спровела у мирној реинтеграцији својих територија.

"Ради се о мерама успостављања уверења, успостављање механизама контаката и сарадње украјинских власти и власти на окупираним подручјим, мерама разминирања и социјалних трансфера", објаснио је Пленковић.

Хрватски премијер је, како су пренели хрватски медији, нагласио да се ради о инцијативи која је потпуно комплементарна активностима међународне заједнице, односно Нормандијској групи и ОЕБС-у и комплементарна споразуму из Минска.

Украјински премијер је рекао да је захвалан Пленковићу, влади и хрватском народу "за принципијелну подршку Украјини у тренутку кад је она жртва руске агресије" и за иницијативу стварања радне скупине за предају хрватског искуства мирне реинтеграције.

"Јако ми је жао што је Русија напала Украјину и војно и економски, и енергетски и информацијски", рекао је Гројсман и додао да Украјина, уз подршку међународне заједице, наставља да се бори за поштовање међународног права и за своје територије.

Упитан да коментарише, како се наводи, руске критике Пленковићу након његовог прошлогодишњег боравка у Украјини када је и први најавио помоћ Хрватске у мирној реинтеграции окупираних украјинских територија, Гројсман је рекао да хрватски премијер тада потврдио своју приврженост међународним законима и начелима.

"A то су начела која су руском челништву јако далека. Сви који се за то залажу добијају критике из Москве и то је један од начина хибридног рата", одговорио је Гројсман.

Гројсман је поручио Русији да "макне своје војнике из Украјине и постане стварно демократска земља".

Пленковић се надовезао речима да ово није његова лична политика према Украјини, већ да је то политика хрватске државе, политика иза које, како је рекао, стоје све хрватске институције.

"Ми смо земља која је чланица УН-а, ЕУ-а, НAТО-а и делимо одређене темељне европске вредности међународног поретка, поштовања међународног права. То је поента хрватскога става. И он ће остати такав независно од било чије и било какве политике", нагласио је.


Извори: Танјуг / Беее92

Александар Јовановић / Ћирилизовано:

Пленковић и Гројсман само настављају започето.  Међуусташка сарадња: Хрватска предложила Украјини да направе заједничку групу за примену искустава на реинтеграцији окупираних територија је вест од 22. новембра 2016., из времена када је Русија и капом и шаком позајмљивала "Агрокору" да покупује земљиште и предузећа из прехрамбеног сектора у Србији.

Стога се треба трудити да буде што мање будалаштина сличних Ка Заједници Независних Словенских Држава - Центар академске речи, Шабац

Савез Србије и Русије - да, али само ако Русима једном дође у главу да се од гована пита не прави, дакле, без земаља чије становништво чини све да потре заједничке словенске (читај: српске) корене.