Пређи на главни садржај

Владан Ивковић: Догодине на Медитерану


“Медитеранска“ прича Мирјане Бобић Мојсиловић, која је ових дана “дрмала“ српским друштвеним мрежама, да се изразим таблоидски, типичан је приказ српског односа са политичком културом Атлантске империје.

Не, није прича о пушењу, него о менталитету носилаца моћи и жртава моћи. Мала прича о великом проблему.

Иде прича како је позната списатељица сједила у ресторану у неком грчком одмаралишту, пијуцкала и дуванила, кад јој је пришао неки енглески туриста и замолио је да пређе за други сто јер је дувански дим сметао његовој дјеци. Или тако нешто.


Књижевница се, по српски, дакле, ужаснуто и нерадо, помјерила, иако то није морала, јер правила понашања у том угоститељском објекту нису забрањивала пушење. Дакле, њено је право било учтиво рећи надобудном Енглезу да одбије.

Српкиња је, међутим, одступила за други сто, подаље од Енглезовог забрана.

Ту није крај.

Енглез ће, на поласку, доћи да се захвали Српкињи коју је макнуо с њеног стола, што је удовољила његовим потребама иако није баш морала. А онда му је поносна Српкиња сасула све у лице, по списку, је ли, како једној типичној припадници правдољубивог, поносног, горштачког соја доликује. Шта он мисли ко је, зна ли каква је култура ту гдје је дошао, Медитеран је ово, еј, а не твоје покисло, блатњаво острво.

И нека му је рекла. Није се отворио ни за туру. Па, зна се како се захваљује у кафани на Балкану…

(Срећа му је што није ударио на Србе на Закинтосу. Али то је нека друга прича.)



А шта је овдје типично?

Српско инаћење? Ма, не. Српкиња се није инатила, него се повукла, иако је била у праву. Одступила је с положаја, такорећи.

Енглеска надобудност? Није ни то. Човјек је само штитио своју дјецу од излагања отровима дуванског дима. Чист људски интерес. То што је тражио нешто на шта није имао право, то нема везе, јер кад је то зауставило Енглеза… Па, наравно да се енглеска дјеца не штите од никотина тако што их не доводиш у кафане пуне дима, него тако што уђеш и љубазно обуставиш пушење док ти дјеца вечерају, па се онда љубазно захвалиш. Енглеска посла.

Па, шта је онда у питању? То да Срби немају длаке на језику и да не узмичу пред пиргавим Англосаксонцима? Па, рекох већ да је узмакла, а да му је накнадно, кад је Енглез већ остварио свој интерес и пошао кући, нану нанину у лице.


Не, типично је то што је Српкиња уступила своје право, а онда накнадно нешто као давала до знања и моралисала Енглезу. Да простите, јебе се Енглезу за моралисање. Кере лају, а каравани пролазе. Они да су се бавили моралом и да нису газили све пред собом зарад свог интереса не би ни постали империја у којој сунце не залази. Енглез је једноставним и чак љубазним захтјевом добио и оно на шта није полагао право, а Српкиња је узмицањем изгубила и оно на шта јесте имала право.

Мира је изашла из приче као “морални“ побједник, али изнервирана што се Енглез дрзнуо да се на “нашем“ Медитерану понаша као Енглез. Требало је, међутим, да буде љута на себе што није отјерала надобудног Енглеза тамо гдје треба прије него што је прешла за други сто. У том случају би она побиједила, а он би морао да се повлачи и прилагођава. Он би био морални, а она стварни побједник.

Или је требало да се прави Енглез кад већ одступа, и да са лажним осмијехом каже да јој је било задовољство уступити кисеонички животни простор мусавим Енглешчићима. И штипнути их за образ уз обичајно српско: “Дабогда се отхранили.“

Мислим, могло је и горе бити. Да је умјесто ње ту била каква другосрбијанска натољупка, већ би се пред кафаницом држали перформанси у знак солидарности са угроженим енглеским непушачима на дивљем Медитерану и “овим просторима“.

У сваком случају, Енглези побјеђују, Срби се повлаче без борбе, па се онда љуте, негодују и пријете. Енглез је сила јер не пита има ли на нешто право, него да ли му то нешто треба или не треба и има ли снаге да га присвоји или нема. Ако има – узме. Ако нема – скупља снагу и слаби непријатеља да би отео кад ојача.
Е, то је типично за однос побједника и поражених, носилаца моћи и жртава моћи.

Али нека му је Мира очитала, матер му безобразну, освајачку, побједничку.

Догодине на Закинтосу.

СРБИСТ – Битно. Разумно. Српски.

Претходно од истог аутора: Ко си, шта си у неолиберализму

Аутор: Владан Ивковић
Извор: Догодине на Медитерану – СРБИСТ

Коментари

Популарни постови са овог блога

Стопа смртности експерименталним вакцинама за старије Израелце 40 пута је већа него од КОВИД-19

  Фотографија: Шатерсток Лајф сајт њуз је направио опсежну страницу о дешавањима у вези са вакцинама за КОВИД-19.  Погледајте овде   1. март 2021. ( Лајф сајт њуз ) -  Иако је група независних лекара у јануару закључила да експерименталне КОВИД-19 вакцине „нису сигурније“ од самог вируса, нова анализа стопе смртности због вакцина у Израелу показује да је заиста могуће да се случај подигне на драматичан ниво.  Поновна анализа података објављених од стране израелског Министарства здравља и др Хервеа Селигмана са Медицинског факултета за инфективне и тропске болести универзитета Екс-Марсеј и инжењера Хаима Јатива, укратко открива да је експериментална вакцина против мРНК из компаније Фајзер убила „око 40 пута више (старијих) људи него што би их сама болест убила“ током недавног петонедељног периода вакцинације.  Бројке истовремено показују да је стопа смртности код млађих људи 260 пута већа од оне коју би вирус КОВИД-19 изазвао у датом временском оквиру. Иако се пуна математичка анализа

Who is the Saker?

Almost a year ago to the day, I had the distinct displeasure of meeting the man who calls himself the Saker. Our professional relationship lasted less than a month, for reasons I will outline below. We parted on rancid terms and I swore to him that I would make his identity and ideological shortcomings public. I have waited until now due to milestone events in my own life and because, frankly, I was waiting to see what the loon would come up with next. As of the end of last year, I had been following the Saker blog for several years to get news of events in Donbass and when I learned he was looking for volunteers for a Serbian sister site, I applied for the job. My original idea was to contribute some translations on an ad hoc basis but Saker had just had a major falling out with the whole Serbian team and sacked the previous team leader, Aleksandar Jovanovic. He described Mr. Jovanovic as ,,a talented translator with paranoid psychotic tendencies". I didn't delve too de

Гилад Ацмон: Вакси нација - изабрана нација

  Нетањаху: Моја основна мисија као премијера је да обезбедим 36 милиона вакцина против Короне у следећој години Пише: Гилад Ацмон Премијер Нетањаху је  изјавио  да је Израел спреман да обезбеди или произведе 36 милиона вакцина у следећој години. Ако се питате зашто нацији од девет милиона људи, која је половини свог становништва већ дала две дозе  Фајзерове вакцине  треба 36 милиона вакцина, одговор је поражавајући: масовна кампања вакцинације може помоћи Нетањахуу да обезбеди победу на предстојећим изборима, али је дугорочни утицај на здравље нације у најмању руку „непознат“. Да будемо мало реалнији, вероватно је катастрофалан. Током конференције за штампу Нетањаху је признао, „што се тиче вакцина које имамо, нико не зна колико трају ... Морамо се припремити за најгори сценарио. Најгори сценарио је да се морамо вакцинисати (два пута) сваких пола године “, што значи набавку чак 36 милиона вакцина, под претпоставком да се за свих 9 милиона Израелаца требују две дозе вакцина сваких шес