Морава, река тајновитог имена

Јесењи образ родне Мораве, С. Николић

Корен речи је, по свој прилици, прасловенски, гласи morþ и значи ништа друго до – смрт. Доста је речи у српском језику које смисаоно извиру из овог корена и које упућују на највероватније значење речи Морава: глагол мòрити (чинити да неко умре, насилно лишавати живота, усмрћивати; харати, пустошити; замарати, исцрпљивати, изнуривати; чинити да неко трпи, пати; притискати, мучити; онеспокојавати, прогањати; посустајати од умора; мучити се око нечега) и мóрити (бојити у црно платно или пређу) (Речник српскохрватског књижевног и народног језика, САНУ, Институт за српскохрватски језик, књига XIII, Београд, 1988, 65-66), затим именице мòра (непријатан осећај притиска и гушења који се јавља обично ноћу при спавању; тешко душевно стање, тегоба; потиштеност, утученост, невоља, несрећа, зло; према народном веровању девојка која се показује у различитим ликовима и у сну дави људе и сиса им крв, рђава, зла и опака жена; куга, помор, болест) и мôр (црна боја за тканине која се прави најчешће од коре јасеновог дрвета), као и придеви мôр (тамномодар, тамноплав) и мöрав (тамноплав, тегет, тамномрк). (Речник српскохрватског књижевног и народног језика, САНУ, Институт за српскохрватски језик, књига XIII, Београд, 1988, 48-49) Ваљало би напоменути да иста именица у астрологији означава тамну пегу на површини неких небеских тела (Речник српскохрватског књижевног и народног језика, САНУ, Институт за српскохрватски језик, књига XIII, Београд, 1988, 60), а да глагол морати означава нужност, оно што је одређено и што се не може променити, као и делање када си присиљен, приморан, принуђен на нешто. (Речник српскохрватског књижевног и народног језика, САНУ, Институт за српскохрватски језик, књига XIII, Београд, 1988, 56) 

Сумрак над родном Реком, март 2014. С. Николић

Зимска носталгија на Растокама, децембар 2014, С. Николић

Летња Река носталгије преплављена мирним сенкама, јун 2016, С. Николић

Не заборавимо да у оквиру западно- и јужнословенског митолошког пантеона постоји и богиња Морана која оличава зиму и смрт, али и митолошки лик који се зове Мора и који означава женског, али неретко и мушког, демона који је најчешће невидљив или изгледа као неразговетна људска сенка. Провидног је тела, мршав, кошчат, невероватно дугих руку, ногу и ноктију. Она људима ноћу сиса крв, притиска их и мучи. (Словенска митологија /енциклопедисјке речник/, редактори Светлана М. Толстој, Љубинко Раденковић, Zepter Book World, Beograd, 2001, 364)

ПЛАЖА НА МОРАВИ, 1939, аноним, Албум старог Чачка – Народни музеј Чачак

ПОПЛАВА У ЉУБИЋУ, 1926, аноним, Албум старог Чачка – Народни музеј Чачак

Са друге стране, и у митологији древних Хиндуса, са којима имамо заједничко језичко порекло, постоји демон који је кушао Буду, који се зове Мара, а чије име значи смрт, односно умрети и који означава телесно зло света. (Vera Vučkovački-Savić, Enciklopedijski rečnik indijske mitologije i religija, Slovo, Vrbas, 1995, 169)

Да ли је Морава добила своје име по томе што је себи редовно узимала данак у људству (што, нажалост, чини и дан-данас), што је морила род човечији настањен око ње или по томе што су у њој људи бојили (мастили) платно и кудељу, остаје мала загонетка коју можда и не треба одгонетати. Тајновитост много више привлачи него јасност. Барем у овом свету.

Тихо фебруарско лице Растока, С. Николић

Аутор: Слободан Николић, професор књижевности
Извор:  МОРАВА – РЕКА ТАЈНОВИТОГ ИМЕНА | Cacanski glas