Милан Миленковић: Јутјубер

Етјен Гаспар Робертс – „Опсенаријум“

Увек ме је чудило како српски интелектуалци, посебно ови, да тако кажем, патриотске оријентације, бркају број прегледа на Јутјубу са политичком тежином. Прегледи расту, десетине и стотине хиљада, а кад дође време да се скупе потписи или, не дао Бог, да се изађе на изборе, испостави се да имају три пута мање гласова, него прегледа.

Одличан пример је случај са последњих избора, где су националне Јутјуб ведете, Дејан Лучић и Јован Деретић, са носиоцем листе, др Комазецом, као ГГ „За препород Србије“, добили 13 260 гласова, односно 0,35%  изашлих на изборе, а сам Лучић нема емисију у којој има мање од толиког броја прегледа, а често добацује и до више десетина хиљада.

Одакле долази забуна? Зашто Јутјуб публика не гласа за оне које највише гледа?

Прво: што су приче чудније и више езотеричне, што су маштовитије, већи је број прегледа. Нормална прича више ником није интересантна. Свако ко Србе из бунила и дремежа буди, може да рачуна на 1000 прегледа, ако има среће. Ко их успављује и анестезира причама о народу најстаријем, древном календару и сличним глупостима, испод 50 000 прегледа неће имати. Публика је шарлатанизована и више није способна да разликује отров од лека.

Унутар онога што се код нас доживљава као патриотски део српске приче, има таквих небулоза и глупости, да је то, заправо, у доживљају публике, Фарма на други начин. Или Парови, свеједно. То никакву стварну тежину нема, иначе би патриоти барем поновили број гласова са Јутјуба. Другим речима, публика гледа, ужива у разним лупетањима и кловновским бравурама али, кад оде иза паравана да гласа, ручица заокружује управо онога ко је највећи мајстор залуђивања – Алекандра Вучића, јер публика која је шарлатанизована, ма кога другог гледала. заправо следи Вучића. То и јесте последњи смисао будализације јавног мњења.

Народ, или оно што је од њега остало после медијске кретенизације, доживљава  Деретића, Мирољуба Петровића и сличне као циркуску атракцију, жену с брадом, или гутача ножева, али не као политичку количину. Зато их Бели Прелетачевић ошиша на изборима као јагњад ђурђевску, иако је на Јутјубу далеко иза њих.

Наравно, да би се причале езотеричне приче, мора да се стекне један од два услова, а некда се стекну и кумулативно: прича мора да буде исплатива за онога ко је прича, или мора да буде део ширег пројекта побудаљења Сораба. Лично знам људе и из једне, и из друге групе. Знам и публику и медијске посленике који су и сами до те мере овцоизовани да су изгубили сваку дистинкцију између јаве и земље Шарлатаније, те им промиче једна ствар која је толико очигледна, да само што нам не истера очи, а може да се постави у виду питања, да би била ефектнија: видесте ли икад неког другосрбијанца да прича небулозе о народу најстаријем, древном календару, равној земљи и сличним глупостима, или се такви одгајају само у крилу олупаног срБског патриотизма? Како другосрбијанци немају своје шарлатане? Случајно? Не, него је шарлатанство пројекат за, како год је дефинисали, патриотску јавност, која се залуђује идиотским причама. На крају, тако слуђена, постаје плен Александра Вучића који, и данас, критично зависи од патриотских, чак и русофилских гласова.

СрБски интелектуалци патриотске провенијенције, који имају бујну машту, директно доводе Вучићу жртве, односно бираче. Свака прича је пажљиво осмишљена и, у крајњем збиру, дефетистичка, јер против ХАРП-а, кемтрејлса, Билдерберг групе, К-300 ви не можете ништа. „Није Вучић ништа крив, видиш шта нам раде!“

Шири, мање езотерични круг патриота, који не мари за Билдерберг групу, или је равнодушан према томе што смо народ најстарији, побеђује, баш ових дана, Тита на Сутјесци и Неретви и, као и они из прве групе, имају велики број обожавалаца на Јутјубу, али измештају Србе из реалности. Кад дођу избори, и њихови обожаваоци гласају за Вучића.

Сасвим је неважан и провидан онај круг патриота који иду од Пинка до Хепија да бране Вучића од Саше Јанковића , за тањир чорбе, или макар за могућност да пипну да је чорба топла, јер они немају нити Јутјуб, нити гласачку машину иза себе. Они су патриоти декоративног типа.

Просто: што више се јавно мњење измешта из стварности, оно се више гура у правцу онога ко се од стварности највише одлепио, а то је сам Вучић. При том, не мислим да он нема увид у стварност, већ да политичку каријеру гради и одржава на одсуству стварности код других. Шампиони Јутјуба му ваљају више него пола СНС-а.

Повремено, обично кад се примакну избори, Вучић демаскира неку националну икону, попут Дрецуна, или Лазанског, али на њихово место долазе нови шампиони Јутјуба. Народ се мало љутне на оне старе, у које је веровао, па су га изневерили и баца се на ове који ће га тек изневерити. 

Милан Миленковић | Radio 2M

Претходно од истог аутора: Чантра као судбина

Аутор: Милан Миленковић
Извор: Јутјубер | Милан Миленковић