Ћирилизовано : Тихи Мајдан Нурсултана Назарбајева

Тихи Мајдан Нурсултана Назарбајева

Фотографија преузета из Нурсултан Назарбаев - Петру Порошенко: Утолю твоя печали! - Злоба дня - Общественно-политическая газета «Время»

Док цео свет прати шта се дешава у Донбасу, Каталонији и Сирији, у непосредном суседству Руске Федерације одвија се права, али тиха, револуција. Председник Казахстана Нурсултан Назарбајев је потписао наредбу о преласку казахстанског језика са ћириличког на латинично писмо до 2025. године. Абецеда је већ створена, чак и нове графичка решења за девет слова које преносе сибилантне звуке. Ова одлука никако није случајна или донета на брзину. Господин Назарбајев намерно иде на раздор с Руским светом и Русијом.

Латиница је у казахстанском језику коришћена у раздобљу од 1929. до 1940. године, када је замењена ћирилицом. Пре тога, углавном је коришћено арапско писмо. Латиница се појавила као носилац казахстанског писма у складу с општим правцем преображаја језика у СССР-у. О томе су писали и Иљф и Петров у "Златном телету", сетимо се мука бирократа из Черноморска када су морали да сва документа полатиниче. Није то шала. Ако поредимо литерарне догађаје са стварном историјом, уочићемо, на пример, да јуриши Остапа Бендера на новац "бизмисмена" Корејка сасвим одговарају ономе што се стварно дешавало 1929-1930. Постојао је и пројекат руске латинице, али није заживео због међународне ситуације и доласка нациста на власт у Немачкој.

Бољшевици су размишљали о латинизацији руског језика још 1919. године, што се да видети из тадашњих докумената Народног комесаријата. Тако је комисија Народног комесаријата 1930. године закључила, да: "Прелазак Руса на јединствено међународно писмо на бази латинице је неизбежно, и то у блиској будућности."

Али, што једном рече велики руски филозоф и публициста Константин Николајевич Леонтијев: "Шапка-мурмолка, капа и сличне ствари су много важније него што мислите; спољашњи облици живота, одећа, ритуали, обичаји, мода - све те разлике и нијансе живих народних естетика, а не оне, односно естетике рефлексија или гробља које сте навикли да обожавате по музејима и изложбама, често не разумевајући ништа - сви ови спољашњи облици, кажем, нису хир, ни глупост, нису само "спољашње ствари", како глупи људи кажу; не, то су, по својој суштини, неизбежне последице које доследно прате промене у нашем унутрашњем свету; то су неизбежни пластични симболи идеала који су сазрели или сазревају у нама..."

Ако следимо овај постулат Леонтијева лако ћемо схватити шта је наумио председник Казахстана. Врста писма ће неминовно прекинути постојећу традицију казашке књижевности, док ће новим нараштајима бити отежан, ако не и спречен, нормалан приступ руској књижевности и вредностима Руског света, што ће, без сумње, погоршати и међусобно споразумевање и разумевање. Свако ко има посла с рачунаром одлично зна да просечни "корисник" обавезно има проблема када при куцању треба брзо да пређе с руског на латинични распоред тастатуре. Ни ово није шала, већ фактотум нашег времена.

Назарбајев, којег из неког разлога сматрају за великог пријатеља Русије, очигледно гура Казахстан у западну цивилизацију, постепено секући везе са северним суседом. Језиком Мајдана с казашким акцентом.

Казахстански национализам тихо преузима штафету русофобије од украјинских националиста, али то не изненађује. И Казахстан је, као и Украјина, вештачка држава створена на рачун и против Русије. Совјетски силници су Украјини придодавали исконске руске области. Исто и Казахстану. Сетимо се да је прва престоница Казахстана, тада Киргиске Аутономне Социјалистичке Совјетске Републике, од 1920. године био Оренбург. Мислите ли да су казашки националисти заборавили на ту чињеницу? Нису. Заборавили нису ништа, али ништа нису ни научили. Стари функционер Комунистичке партије Назарбајев дугог је века, али бесмртан није и једном ће га заменити какав казашки националиста. А онда ће Русија добити нову "Украјину 2014" на својој граници, овога пута југоисточној. Само слепац то не види.

Назарбајевљева језичка реформа је први корак ка украјинизацији Казахстана. Али главно се неће десити сутра него "дан после сутра". Јер док је иза Украјине задригла, устрашена и несклона ризику Западна Европа, после Казахстана је Средња Азија с узнапредовалим исламизмом и демографским и привредним проблемима и напетостима.

Језиком америчког познатог америчког апокалиптичног филма, за Казахстан се питамо "где ћеш бити дан после сутра?", али за Русију... Шта ће се десити Русији када "дан после сутра" пукне мехур релативног благостања у Казахстану?