Пре пола века, амерички председник на крају мандата Двајт Д. Ајзенхауер, сковао је израз "војно-индустријски комплекс" како би описао дослух, фашистички по својој природи, између Пентагона и све моћније индустрије наоружања. Али данас смо сведоци нове сарадње сличног типа, дослуха Пентагона и технолошке индустрије чијем је настанку помогао, и њиховог тајног рата против целог света. Данас, у 21. веку, време је да се та нова опсност именује: информационо-индустријски комплекс.
ТРАНСКРИПТ
Када је завршен Други светски рат и америчка "дубока држава" безбедносни естаблишмент нације "заковала" на своје место доношењем Закона о националној безбедности, свет је ступио у ново доба, доба војно-индустријског комплекса. Али када је завршен хладни рат и "сукоб цивилизација" постао нова егзистенцијална опасност, дубока држава је увидела да је настао простор за још једну промену парадигме. Свеприсутна опасност од тероризма је дала carte blanche за потпуни надзор од ентитета недефинисаних овлашћења, заснован на организацоном принципу нашег доба - самим подацима, а не на војној опреми и средствима. Добродошли у доба информационо-индустријског комплекса.
Ово је "Корбетов извештај" (The Corbett Report)
Мимо свега што је учинио као председник, Двајта Д. Ајзенхауера данас највише памтимо по једном једином изразу из његовог опроштајног говора, "војно-индустријски комплекс":
Сасвим је разумљиво што су ове речи тако брзо ушле у политички лексикон. Поразмислите мало о томе шта нам све говоре и шта објашњавају.
Зашто су САД преувеличавале руске ракетне капацитете и тиме правдале јачање сопственог нуклеарног арсенала када је овај био више него довољан да планету уништи неколико пута?
Војно-индустријски комплекс.
Зашто је Америка послала 50 000 сопствених душа да се боре и мру по џунглама Вијетнама, убивши небројене милионе Вијетнамаца (да не помињемо Камбоџане)?
Војно-индустријски комплекс.
Зашто су Сједињене Америчке Државе искористиле страх и бес јавности због 11. септембра и лажну панику због непостојећег оружја за масовно уништење како би оправдале илегалну инвазију и билионе долара за окупацију Ирака?
Војно-индустријски комплекс.
Зашто је добитник Нобелове награде за мир Обама проширио фиктивни "рат против тероризма" на Пакистан, Јемен и Сомалију, и одбио да затвори Гвантанамо упркос свом ранијем обећању и зашто је америчке снаге послао у "кинетичку војну акцију" у Либији без одобрења Конгреса, увевши нас у ново доба вођења тајних, "дроновских", ратова?
Војно-индустријски комплекс.
Зашто је Трамп не само наставио, него и повећао војно присуство САД у Африци, америчку помоћ Израелу и Саудијској Арабији, омогућио ратне злочине у Јемену који су довели до највеће епидемије колере у историји, и зашто је убијено више цивила за његових првих 9 месеци на положају председника, него за свих 8 година дроновског краља Обаме?
Војно-индустријски комплекс.
Кад се мало боље погледа, прилично је чудно што је такав израз сковао и употребио један председник САД, при томе и бивши генерал са пет звездица. Можете ли замислити да неки ововремени амерички председник говори о "војно-индустријском комплексу" и његовом " стицању неоправданог утицаја" а да се одмах не огради да је то теорија завере? Деценијама се спекулише на шта и кога је Ајзенхауер упозорио. Неки кажу да је био подстакнут открићем да је корпорација "Ранд" преувеличавала совјетске ракетне капацитете у извештајима Џону Ф. Кенедију. што је завршило тиме да "Рандове" измишљотине буду камен темељац Кенедијеве председничке кампање 1960. године.
Како год било, можда је време да поново анализирамо чувени Ајков говор. Оно што је у њему изнесено је у ствари опис успона фашизма у Америци, спајања државне власти и моћи корпорација. Који други израз би боље описао природу америчког политичког живота почетком 21. века? Има ли више места сумњи да је војно-индустријски комплекс достигао свој ултимативни израз у компанијама као што је "Блеквотер" - касније преименована у "Икси" ("Xe"), па у "Академи" - и сличној плаћеничкој братији? Може ли се икојом другом речју до "фашизам" описати стање ствари када секретар одбране од приватне компаније поручи истраживање о томе треба ли америчка војска да више користи плаћенике, па онда напусти положај и постане председник те исте компаније, само да би одатле доспео до места потпредседника САД и започео рат у коме се у знатној мери ослањало на плаћеничку силу - исте компаније која је спровела поручено истраживање? Да, такав је био случај с Диком Чејнијем и "Халибартоном", од којег тешко да има и може постојати бољи пример фашизма војно-индустријског комплекса на који је Ајзенхауер упозоравао.
Али испоставило се да је у том "збогом" било уграђено још једно упозорење о фашизму. Привукло је далеко мање пажње од формулације "војно-индустријски комплекс", можда и стога што не постоји један а сликовит израз за тако нешто:
С обзиром да је ово упозорење изречено 1961. године, значи пре но што смо ушли у еру комуникационих сателита, личних рачунара и интернета, мора се признати да је ово била изузетна опсервација. Ако су научна истраживања још тада зависила од грантова федералних власти и скупе рачунарске опреме, колико ли тек зависе данас, пола века касније?
Али у чему је проблем? И то је Ајк рекао:
И овде је Ајк упозорио на фашизам. Међутим, уместо војно-индустријског фашизма који је владао већином 20. века, горње упозорење наводи нову фашистичку парадигму - једва уочљиву у време његовог говора: научно-технолошки фашизам. Другим речима, опасност се састоји у томе што ће нова индустрија, чија делатност и развој зависе од спонзорства владе, почети да ту исту владу запоседа, и обликује јој и усмерава рад. Дакле, Ајк овде није упозорио на бомбе и метке, тенкове и ратне авионе, него на бите и бајте, хард-дискове и рутере. Данас овај нови фашизам знамо по безопасном а звучном називу "Big Data" (индустрија података - прим. прев.), али, ако бисмо хтели да се држимо духа Ајзенхауерових увида, "информационо-индустријски комплекс" је вероватно прикладнији назив.
Данас и у овом веку, концепт информационо-индустријског комплекса има исти објашњавајући набој као хипотеза војно-индустријски комплекс у Ајково време.
Зашто компаније попут "Гугла" иду дотле да прате све, и прикупљају податке и праве базе података за читаву планету?
Информационо-индустријски комплекс.
Зашто сви највећи провајдери телекомуникационих и интернет услуга имају законску обавезу да у хардвер уграђују "мала врата" за америчке обавештајне службе, да би ове могле да одговоре задатку шпијунирања све електронске комуникације?
Информационо-индустријски комплекс.
Зашто сваки час нека влада проглашава да је енкрипција главна претња безбедности земље, и зашто један банкар за другим захтева забрану биткоина и других криптовалута, иако сами банкари планирају да створе централну банку за дигиталне валуте?
Информационо-индустријски комплекс.
Последице оваквог споја све више осећамо у свакодневном животу. Свакога дана стотине милиона људи међусобно саобраћају користећи "Мајкрософтов" софтвер, "Еплов" хардвер и користећи клауд-услуге "Амазона", све на чиповима и процесорима "Интела" и других џинова из Силицијумске долине. "Гугл" је постао толико свеприсутан д му је назив постао глагол са значењем претраживања интернета. Верзија "америчког сна" за 21. век је причица о Марку Цукербергу, типичном генијалцу с Харварда, који је, што и није баш типично, постао мултимилијардер "измисливши" средство за друштвено повезивање под називом "Фејсбук".
Али колико људи зна и за другу страну ове и сличних бајки, колико је влада утицала на стварање, уобличавање и успех ових компанија, и за "контрауслуге" компанија влади, прикупљањем података о њеним поданицима? Колико грађана, на пример, зна, да је "Гугл" јавно признао своје везе с НСА? Или да је један федерални судија пресудио да јавност нема право да буде упозната с детаљима тог односа? Или да је Гугл Земља идеја "Кихоул инк", компаније успостављене новцем ЦИА-е за сличне пројекте? Или да "Ин-Ку-Тел" (In-Q-Tel) користи сателитске податке које прикупљају владини сателити класе "Кихол"? Или да је бивши председник пословног одбора "Ин-Ку-Тела", Џилмен Луи, у управном одбору Националног удружења улагачког капитала (National Venture Capital Association) заједно са Џимом Брејером, првим човеком "Аксел партнерса", одакле је стигло првих 12 милиона долара за покретање "Фејсбука"? Колико је нас који се сећамо да су 1999.године у изворном коду "Мајкрософтовог" оперативног система Виндоус откривена "вратанца" за НСА? Или да је оснивач "Епла" Стив Џобс од Министарства одбране добио општу пропусницу још 1988. године док је био на челу "Пиксара", слично као директор "Еј-Ти енд Ти"-ја и бројних других компанија из техничко-технолошке индустрије?
Везе између ИТ света и владиног војног и обавештајног апарата сежу дубоко. Заправо, развој ИТ индустрије умногоме зависи од Ратног ваздухопловства САД, Министарства одбране и његових појавних облика типа чувене ДАРПА и, наравно, ЦИА-е. Ма и кратак и брз осврт на успон компанија као што су "Митра корпорејшнс", "Оракл" и друге софтверске и фирме за кућну електронику више је него довољан да се уоче размере ових односа и постојање онога што бисмо могли назвати "информационо-индустријски комплекс".
Али шта то значи? Које су последице таквог односа?
Иако су знаци били уочљиви и претходних деценија, можда је најбољи пример за суштину ових односа открио "звиждач" из средишта НСА, једне од најтајновитијих служби америчког обавештајног апарата. Иако је највише пажње привукао Едвард Сноуден с "откривањем" програма за надзор "Призма", гро информација о могућностима НСА-е да надгледа сву електронску комуникацију током последње деценије дали су "звиждачи" из НСА, као што су Рас Тајс, Виљем Бини, Томас Дрејк и Џ. Кирк Виби, спољни сарадниК НСА (као сам Сноуден) из "Ај-Ти енд Ти"-ја Марк Клајн и независни новинар Џејмс Бамфорд. Укупно узевши, њихова прича је орвелијанска, о друштву у коме све комуникације пресреће и анализира НСА, складиштећи их у дата-центрима као што је онај нови у Јути - во вјеки вјеков и за случај да затребају у некој будућој истрази, било коме ко има овлашћење за приступ тим подацима. По Сноудену, међу такве спадају и нискорангирани спољни сарадници као што је био он, и унајмљене фирме као "Буз Ален Хамилтон" из све веће приватне обавештајне индустрије, нарасле око информационо-индустријског комплекса, на потпуно исти начин као што су се приватне компаније за изнајмљивање плаћеника као "Блеквотер" формирале око војно-индустријског комплекса.
На неки начин, информационо-индустријски комплекс је подмуклији од војно-индустријског. Уз сву штету што ју је изазвао и изазива (а има је много), војно-индустријском комплексу је у најмању руку потребан нека врста изговора за црпљење ресурса америчког народа, а његови промашаји (нпр. вијетнамски кошмар или дебакл у Ираку) су се дешавали и дешавају наочиглед свију. Код информационо-индустријског комплекса, код кога се и најобимнији програми шпијунирања одвијају тајно под изговором заштите националне безбедности", потребни су "звиждачи" и инсајдери вољни да ризикују све чак и само да они сами сазнају шта раде ове тајновите агенције и њихови подизвођачи. Још горе, сва ова орвеловска шпијунска мрежа оперише под најпровиднијим изговором рата против терора, рата који нит је дефинисан нит му је јасан циљ, али може да оправда преусмеравање шпијунских дејстава ка унутра, против самог америчког народа.
Наравно, Ајзехауер није могао предвидети у каквог ће се монструма изродити информационо- индустријски комплекс, али је изузетан успех већ и то што је зло предсказао пре пола века, на основу првих знакова. Проблем је у томе што смо данас још даље од суочавања с оним на шта смо упозорени давне 1961.:
Е, кад би то данас била само пуста прича, а не успешна подвала, да морамо "постићи равнотежу" између слободе и безбедности. Нажалост, све док се не укине Закон о националној безбедности из 1947. и стргне вео с мрачњака из овог сектора, мало је вероватно да ће информационо-индустријски комплекс бити сведен на праву меру, па чак ни да ће бити ометан у ономе што чини.
Аутор: Џон Корбет
Извор: Episode 325 – The Information-Industrial Complex : The Corbett Report
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian -- The Universal Operating System-у
ТРАНСКРИПТ
Када је завршен Други светски рат и америчка "дубока држава" безбедносни естаблишмент нације "заковала" на своје место доношењем Закона о националној безбедности, свет је ступио у ново доба, доба војно-индустријског комплекса. Али када је завршен хладни рат и "сукоб цивилизација" постао нова егзистенцијална опасност, дубока држава је увидела да је настао простор за још једну промену парадигме. Свеприсутна опасност од тероризма је дала carte blanche за потпуни надзор од ентитета недефинисаних овлашћења, заснован на организацоном принципу нашег доба - самим подацима, а не на војној опреми и средствима. Добродошли у доба информационо-индустријског комплекса.
Ово је "Корбетов извештај" (The Corbett Report)
Мимо свега што је учинио као председник, Двајта Д. Ајзенхауера данас највише памтимо по једном једином изразу из његовог опроштајног говора, "војно-индустријски комплекс":
"У владиним саветима се морамо бранити од стицања неоправданог утицаја, било траженог или не, од стране војно-индустријског комплекса. Потенцијал за катастрофално јачање моћи на погрешном месту постоји, и истрајаће."
Сасвим је разумљиво што су ове речи тако брзо ушле у политички лексикон. Поразмислите мало о томе шта нам све говоре и шта објашњавају.
Зашто су САД преувеличавале руске ракетне капацитете и тиме правдале јачање сопственог нуклеарног арсенала када је овај био више него довољан да планету уништи неколико пута?
Војно-индустријски комплекс.
Зашто је Америка послала 50 000 сопствених душа да се боре и мру по џунглама Вијетнама, убивши небројене милионе Вијетнамаца (да не помињемо Камбоџане)?
Војно-индустријски комплекс.
Зашто су Сједињене Америчке Државе искористиле страх и бес јавности због 11. септембра и лажну панику због непостојећег оружја за масовно уништење како би оправдале илегалну инвазију и билионе долара за окупацију Ирака?
Војно-индустријски комплекс.
Зашто је добитник Нобелове награде за мир Обама проширио фиктивни "рат против тероризма" на Пакистан, Јемен и Сомалију, и одбио да затвори Гвантанамо упркос свом ранијем обећању и зашто је америчке снаге послао у "кинетичку војну акцију" у Либији без одобрења Конгреса, увевши нас у ново доба вођења тајних, "дроновских", ратова?
Војно-индустријски комплекс.
Зашто је Трамп не само наставио, него и повећао војно присуство САД у Африци, америчку помоћ Израелу и Саудијској Арабији, омогућио ратне злочине у Јемену који су довели до највеће епидемије колере у историји, и зашто је убијено више цивила за његових првих 9 месеци на положају председника, него за свих 8 година дроновског краља Обаме?
Војно-индустријски комплекс.
Кад се мало боље погледа, прилично је чудно што је такав израз сковао и употребио један председник САД, при томе и бивши генерал са пет звездица. Можете ли замислити да неки ововремени амерички председник говори о "војно-индустријском комплексу" и његовом " стицању неоправданог утицаја" а да се одмах не огради да је то теорија завере? Деценијама се спекулише на шта и кога је Ајзенхауер упозорио. Неки кажу да је био подстакнут открићем да је корпорација "Ранд" преувеличавала совјетске ракетне капацитете у извештајима Џону Ф. Кенедију. што је завршило тиме да "Рандове" измишљотине буду камен темељац Кенедијеве председничке кампање 1960. године.
Како год било, можда је време да поново анализирамо чувени Ајков говор. Оно што је у њему изнесено је у ствари опис успона фашизма у Америци, спајања државне власти и моћи корпорација. Који други израз би боље описао природу америчког политичког живота почетком 21. века? Има ли више места сумњи да је војно-индустријски комплекс достигао свој ултимативни израз у компанијама као што је "Блеквотер" - касније преименована у "Икси" ("Xe"), па у "Академи" - и сличној плаћеничкој братији? Може ли се икојом другом речју до "фашизам" описати стање ствари када секретар одбране од приватне компаније поручи истраживање о томе треба ли америчка војска да више користи плаћенике, па онда напусти положај и постане председник те исте компаније, само да би одатле доспео до места потпредседника САД и започео рат у коме се у знатној мери ослањало на плаћеничку силу - исте компаније која је спровела поручено истраживање? Да, такав је био случај с Диком Чејнијем и "Халибартоном", од којег тешко да има и може постојати бољи пример фашизма војно-индустријског комплекса на који је Ајзенхауер упозоравао.
Али испоставило се да је у том "збогом" било уграђено још једно упозорење о фашизму. Привукло је далеко мање пажње од формулације "војно-индустријски комплекс", можда и стога што не постоји један а сликовит израз за тако нешто:
"У данашње време, усамљени изумитељи и њихове мајушне радионице су бачени у засенак одредима научника у лабораторијама и на огледним пољима, Али су и бесплатни универзитети, некада врела идеја и научних открића, прошли кроз револуционарне промене у начину истраживања. Делимично због веиких трошкова што их истраживања подразумевају, уговори с владом су практично заменили интелектуалну радозналост. На сваку стару таблу сада долази на стотине рачунара."
С обзиром да је ово упозорење изречено 1961. године, значи пре но што смо ушли у еру комуникационих сателита, личних рачунара и интернета, мора се признати да је ово била изузетна опсервација. Ако су научна истраживања још тада зависила од грантова федералних власти и скупе рачунарске опреме, колико ли тек зависе данас, пола века касније?
Али у чему је проблем? И то је Ајк рекао:
"Па ипак, уз сво дужно поштовање према научним истраживањима и открићима, морамо бити свесни да ће једнако тако бити опасно ако јавна политика постане заробљеник научно-технолошке елите."
И овде је Ајк упозорио на фашизам. Међутим, уместо војно-индустријског фашизма који је владао већином 20. века, горње упозорење наводи нову фашистичку парадигму - једва уочљиву у време његовог говора: научно-технолошки фашизам. Другим речима, опасност се састоји у томе што ће нова индустрија, чија делатност и развој зависе од спонзорства владе, почети да ту исту владу запоседа, и обликује јој и усмерава рад. Дакле, Ајк овде није упозорио на бомбе и метке, тенкове и ратне авионе, него на бите и бајте, хард-дискове и рутере. Данас овај нови фашизам знамо по безопасном а звучном називу "Big Data" (индустрија података - прим. прев.), али, ако бисмо хтели да се држимо духа Ајзенхауерових увида, "информационо-индустријски комплекс" је вероватно прикладнији назив.
Данас и у овом веку, концепт информационо-индустријског комплекса има исти објашњавајући набој као хипотеза војно-индустријски комплекс у Ајково време.
Зашто компаније попут "Гугла" иду дотле да прате све, и прикупљају податке и праве базе података за читаву планету?
Информационо-индустријски комплекс.
Зашто сви највећи провајдери телекомуникационих и интернет услуга имају законску обавезу да у хардвер уграђују "мала врата" за америчке обавештајне службе, да би ове могле да одговоре задатку шпијунирања све електронске комуникације?
Информационо-индустријски комплекс.
Зашто сваки час нека влада проглашава да је енкрипција главна претња безбедности земље, и зашто један банкар за другим захтева забрану биткоина и других криптовалута, иако сами банкари планирају да створе централну банку за дигиталне валуте?
Информационо-индустријски комплекс.
Последице оваквог споја све више осећамо у свакодневном животу. Свакога дана стотине милиона људи међусобно саобраћају користећи "Мајкрософтов" софтвер, "Еплов" хардвер и користећи клауд-услуге "Амазона", све на чиповима и процесорима "Интела" и других џинова из Силицијумске долине. "Гугл" је постао толико свеприсутан д му је назив постао глагол са значењем претраживања интернета. Верзија "америчког сна" за 21. век је причица о Марку Цукербергу, типичном генијалцу с Харварда, који је, што и није баш типично, постао мултимилијардер "измисливши" средство за друштвено повезивање под називом "Фејсбук".
Али колико људи зна и за другу страну ове и сличних бајки, колико је влада утицала на стварање, уобличавање и успех ових компанија, и за "контрауслуге" компанија влади, прикупљањем података о њеним поданицима? Колико грађана, на пример, зна, да је "Гугл" јавно признао своје везе с НСА? Или да је један федерални судија пресудио да јавност нема право да буде упозната с детаљима тог односа? Или да је Гугл Земља идеја "Кихоул инк", компаније успостављене новцем ЦИА-е за сличне пројекте? Или да "Ин-Ку-Тел" (In-Q-Tel) користи сателитске податке које прикупљају владини сателити класе "Кихол"? Или да је бивши председник пословног одбора "Ин-Ку-Тела", Џилмен Луи, у управном одбору Националног удружења улагачког капитала (National Venture Capital Association) заједно са Џимом Брејером, првим човеком "Аксел партнерса", одакле је стигло првих 12 милиона долара за покретање "Фејсбука"? Колико је нас који се сећамо да су 1999.године у изворном коду "Мајкрософтовог" оперативног система Виндоус откривена "вратанца" за НСА? Или да је оснивач "Епла" Стив Џобс од Министарства одбране добио општу пропусницу још 1988. године док је био на челу "Пиксара", слично као директор "Еј-Ти енд Ти"-ја и бројних других компанија из техничко-технолошке индустрије?
Везе између ИТ света и владиног војног и обавештајног апарата сежу дубоко. Заправо, развој ИТ индустрије умногоме зависи од Ратног ваздухопловства САД, Министарства одбране и његових појавних облика типа чувене ДАРПА и, наравно, ЦИА-е. Ма и кратак и брз осврт на успон компанија као што су "Митра корпорејшнс", "Оракл" и друге софтверске и фирме за кућну електронику више је него довољан да се уоче размере ових односа и постојање онога што бисмо могли назвати "информационо-индустријски комплекс".
Али шта то значи? Које су последице таквог односа?
Иако су знаци били уочљиви и претходних деценија, можда је најбољи пример за суштину ових односа открио "звиждач" из средишта НСА, једне од најтајновитијих служби америчког обавештајног апарата. Иако је највише пажње привукао Едвард Сноуден с "откривањем" програма за надзор "Призма", гро информација о могућностима НСА-е да надгледа сву електронску комуникацију током последње деценије дали су "звиждачи" из НСА, као што су Рас Тајс, Виљем Бини, Томас Дрејк и Џ. Кирк Виби, спољни сарадниК НСА (као сам Сноуден) из "Ај-Ти енд Ти"-ја Марк Клајн и независни новинар Џејмс Бамфорд. Укупно узевши, њихова прича је орвелијанска, о друштву у коме све комуникације пресреће и анализира НСА, складиштећи их у дата-центрима као што је онај нови у Јути - во вјеки вјеков и за случај да затребају у некој будућој истрази, било коме ко има овлашћење за приступ тим подацима. По Сноудену, међу такве спадају и нискорангирани спољни сарадници као што је био он, и унајмљене фирме као "Буз Ален Хамилтон" из све веће приватне обавештајне индустрије, нарасле око информационо-индустријског комплекса, на потпуно исти начин као што су се приватне компаније за изнајмљивање плаћеника као "Блеквотер" формирале око војно-индустријског комплекса.
На неки начин, информационо-индустријски комплекс је подмуклији од војно-индустријског. Уз сву штету што ју је изазвао и изазива (а има је много), војно-индустријском комплексу је у најмању руку потребан нека врста изговора за црпљење ресурса америчког народа, а његови промашаји (нпр. вијетнамски кошмар или дебакл у Ираку) су се дешавали и дешавају наочиглед свију. Код информационо-индустријског комплекса, код кога се и најобимнији програми шпијунирања одвијају тајно под изговором заштите националне безбедности", потребни су "звиждачи" и инсајдери вољни да ризикују све чак и само да они сами сазнају шта раде ове тајновите агенције и њихови подизвођачи. Још горе, сва ова орвеловска шпијунска мрежа оперише под најпровиднијим изговором рата против терора, рата који нит је дефинисан нит му је јасан циљ, али може да оправда преусмеравање шпијунских дејстава ка унутра, против самог америчког народа.
Наравно, Ајзехауер није могао предвидети у каквог ће се монструма изродити информационо- индустријски комплекс, али је изузетан успех већ и то што је зло предсказао пре пола века, на основу првих знакова. Проблем је у томе што смо данас још даље од суочавања с оним на шта смо упозорени давне 1961.:
"Задатак је државног руководства да уоквири, уравнотежи и интегрише ове и друге силе, нове и старе, у принципе нашег демократског система - увек стремећи ка највишим циљевима нашег слободног друштва."
Е, кад би то данас била само пуста прича, а не успешна подвала, да морамо "постићи равнотежу" између слободе и безбедности. Нажалост, све док се не укине Закон о националној безбедности из 1947. и стргне вео с мрачњака из овог сектора, мало је вероватно да ће информационо-индустријски комплекс бити сведен на праву меру, па чак ни да ће бити ометан у ономе што чини.
 |
| The Corbett Report |
Аутор: Џон Корбет
Извор: Episode 325 – The Information-Industrial Complex : The Corbett Report
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian -- The Universal Operating System-у
Пуно Вам хвала на труду!!!
ОдговориИзбриши