Пол Крејг Робертс: Трампов говор о националној безбедности

Аутор: Антонио Родригез / Cartoon Movement - "TRUMPZILLA"

Шта рећи о Трамповом говору о стратегији националне безбедности? Пре свега, то је стратегија војно-безбедносног комплекса, и није у складу с Трамповом намером да нормализује односе са Русијом.

Војно-безбедносни комплекс, користећи Трампа као председника, Русију и Кину дефинише као "ревизионистичке силе", ривале Вашингтона који сопствене националне интересе стављају испред унилатерализма Вашингтона. Русија и Кина су "ревизионистичке силе" зато што њихово инсистирање на сопственим националним интересима смета хегемонији Вашингтона.

Другим речима, Вашингтон не прихвата валидност интереса других земаља ако су они у супротности с интересима Вашингтона. И каквој се онда сарадњи с Русијом и Кином Трамп нада када држи говоре о томе како те две земље настоје "да обликују свет потпуно супротан нашим интересима и вредностима".

"Наше вредности", наравно, значе свевласт Вашингтона.

Трампов говор почиње с одама војсци, полицији, служби унутрашње безбедности и председнику Комитета начелника штабова. Другим речима, "Америка на првом месту" (“America first”) значи свевлашће Вашингтона и над сопственим грађанима и над страним земљама.

Затим се Трамп заогрнуо америчким народом који је "гласао да Америку поново направимо великом".

А онда је поновио мантру израелског лобија о лошем споразуму са Ираном, па претходне администрације оптужио да су толерисале Исламску државу иако су је оне и створила због онога што ће чинити у Либији и Сирији.

Потом се бацио на заштиту животне средине и жалбе на илегалне усељенике, заборављајући на поплаву избеглица у Европи изазвану ратовима Вашингтона.

У ери слављења америчке светске хегемоније неоконзервативаца, Трамп своје претходнике оптужи да су изгубили поверење у Америку. Ајде! Ако је читава наша спољна политика заснована на постулату да су САД "изузетна и најбитнија" земља, како се може говорити о губитку поверења? У питању су непојамна ароганција и охолост. Није проблем у томе што су нам владари изгубили поверење у своју земљу, него у њиховој охолости.

Док Трамп тврди да сад Американци, преко њега, владају својом земљом.

Да Вашингтон сада служи грађанима.

А "Америка на првом месту" повеза с још већим издвајањима за војску.

Затим оптужи Иран за нешто од чега овај у страху живи - тероризам, али не спомену саудијску подршку терористима и да амерички војно-индустријски комплекс подстиче тероризам као оружје против Ирана И Русије, и да му послужи као изговор за огромни војни буџет и војну силу.

Трамп је у свом говору за САД присвојио и заслуге Русије и Сирије за победу над Исламском државом - коју је, доказана ствар, подржавао и финансирао Вашингтон. Трампово хвалисање је смешније и од хвалисања Обаминог режима да су САД победиле национал-спцијалистичку Немачку. А то је учинила Русија, коју нису ни позвали на јубилеј.

У наставку је од земаља које бранимо захтевао да за то плаћају. Које су те земље и од кога их ми то бранимо. Могао је мислити једино на Европу, Канаду, Аустралију, Израел и јапан. Али да ли их Вашингтон брани од Русије, Кине, Северне Кореје и Ирана, или од терориста које Вашингтон ствара, наоружава и снабдева да униште државе као што су Либија и Сирија? Јербо су се неке од тих терористичких организација made by CIA отргле творцу свом и почеле да изводе сопствене операције. Па испаде да је Вашингтон влада која сама ствара своје непријатеље.

Потом је уследило самохвалисање санкцијама које је наметнуо "севернокорејском режиму". Трамп не спомену, а кладим се да и не зна, да Вашингтон игнорише севернокорејски предлог мировног споразума о рату 50-их, што значи да се већ 64 године свесно држи отвореног ратног стања са Северном Корејом. Онда није ни чудо што Северна Кореја жели да има нуклеарно оружје, нарочито када је видела шта је задесило Либију, Ирак, Авганистан, Сирију, Сомалију и друге небројене државе.

Испрсивши се и претећи целом свету, Трамп се усудио да каже да ће Вашингтон предузети све неопходне мере да спречи Северну Кореју да прети истом.

Наравно, морало је бити и естаблишментске пропаганде да незапосленост никада није била мања, а цена акција на берзи никада толико високе. Али да видимо чиме и како то Трамп спашава америчку средњу класу од незапослености и шта би са његовим обећањем да ће спречити даље измештање радних места у друге земље.

Све што је Трамп у том погледу рекао није ништа друго до вербални седатив. Трамп непрестано лаже јер га лажи приказују бољим. Оно што би Трамп требало да учини јесте да укаже на сву бесмисленост "стопе незапослености", јер она не укључује стварно незапослене, него само оне који су у претходне четири недеље преко надлежних служби затражили посао. Трамп би требало да призна да пораст цена акција на берзи није знак пораста привреде него знак да су централне банке САД, ЕУ, Велике Британије и Јапана наштампале огромне количине новца, новца који се потом претворио у скупља добра/својину од папира, још више богатећи тзв. Један проценат.

Трамп рече да се стратегија ослања и на принцип чувања мира чврстином. На какав мир је то мислио? Вашингтон је у претходне две деценије разорио, делимично или у потпуности, осам земаља, и свргао демократски изабране владе још многих других. Да ли су мир и ратови Вашингтона за Трампа једно те исто? Ниједна друга земља није иницирала толико ратова, инвазија, бомбардовања и агресивних војних акција против других земаља. Трамп каже да је Америка под претњом непријатеља и да бисмо се заштитили војска нам мора бити још већа. Још рече да је укинуо постојећа ограничења буџета за одбрану,"defense sequester”, а што је нешто што очигледно не постоји.

Мој закључак је да се Трамп предао правим владарима Америке - моћним интересним групама као што су војно-безбедносни комплекс, загађивачи животне средине, израелски лоби, Вол стрит и банке "превелике да би се дозволило да пропадну".

Америка је земља којом, упркос надама које је обичан свет полагао у Трампа, владају олигарси, олигархија. Амерички народ, без обзира кога изабрао, нит се пита, нит на нешто утиче, нити има ког да га заступа.

Администрације Роналда Регана и Џорџа В. Буша су биле последње администрације које су - за понешто - морале да положе рачун. Са Клинтоновим режимом, САД су ступиле у доба тираније.


Претходно од истог аутора: Пол Крејг Робертс: Живео израелски лоби!

Аутор: Пол Крејг Робертс
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian -- The Universal Operating System-у