Ури Авнери: Измишљање непријатеља

Извор: SNIPPITS AND SNAPPITS

Крајем 1941. године, Јапанци су напали Перл Харбур и објавили рат Сједињеним Америчким Државама. Потом су њихови савезници нацисти издали сопствену објаву рата, а онда и сви немачки сателити.

Постоји анегдота о амбасадору Мађарске у Вашингтону, који је мађарску ратну декларацију уручио државном секретару Корделу Халу. Овај је одлучио да се мало нашали.

"Мађарска, Мађарска, шта то беше? Да ли сте ви република?"

"Не. Ми смо монархија", одговорила је екселенција.

"Стварно? А ко вам је краљ?"

"Немамо краља, већ регента, адмирала Хортија."

"Адмирала? Значи, Мађарска има велику ратну морнарицу?"

"Ратну морнарицу уопште немамо, јер немамо ни излаз на океан."

"Чудно, монархија без краља, адмирал без морнарице. Реците ми зашто нам објављујете рат? Имате ли шта против САД?"

"Не, имамо против Румуније."

"Па зашто онда не објавите рат Румунији?"

"Али Румунија је наш савезник! Не можемо!"

Сетим се ове анегдоте кадгод чујем да Бењамин Нетањаху спопада Иран. Борба против Ирана је приоритет његове политике: стално упозорава на иранска настојања да направи нуклеарно оружје и, имплицитно, прети израелским "тајним" нуклеарним арсеналом.

Зашто?

Питај Бога. Ја упорно тражим какви би то могли бити разлози за израелско-ирански сукоб и борбу на живот и смрт, и не налазим ништа. Nothing. Niente.

Ратови између држава су засновани на сукобу интереса. Постоје ли неки конфликтни интереси између Израела и Ирана?

Не постоје. Нема никаквих.

Израел је у сукобу са арапским светом, који одбија и одбијаће да призна Државу Израел и са њом одржава нормалне односе све док не буде мира између јеврејске државе и палестинског народа. Штавише, данас је Израел практично у рату са Сиријом и Хезболахом.

Иран хоће да буде доминантна муслиманска сила у региону. Стога је практично у рату са Саудијском Арабијом (која жели исто) и њеним сателитима. Све личи на делатне удружене интересе Израела и Ирана.

И заиста, донедавно је постојао јак, иако незваничан, савез између Ирана и Израела. За време иранског шаха, Израелци су радили у Ирану кад и шта им се хтело, користећи га као базу за обимне војне и политичке активности Израела у ирачком Курдистану.

Израелска тајна служба Шабак је обучавала по злу чувену иранску тајну службу, Савак. Поред САД, Иран је био најближи савезник Израела.

Па шта би? Би промена режима у Ирану. Шаха отераше, дођоше ајатоласи. Ајатоласи су верске вође. Па су, у име шиитског ислама, проклели "јеврејску државу".

Али верска идеологија ("religious ideology", Авнеријев израз, у складу с његовим политичким убеђењима, пре свега такозваним кананизмом - прим. прев.) не замењује основне интересе државе. Државни интереси се заснивају на објективним чињеницама, првенствено географским. Чак и верски ратови из 17. века су вођени углавном због националног интереса. У већини случајева, вера је била само изговор.

Национални интереси се не мењају када дође до промене режима.

Најочигледнији пример је Русија. Када је бољшевичка револуција збацила цара и раскрстила с царевином, спољна политика се није променила. Када је пао и комунистички режим, и на власт касније дошао Владимир Путин, руска спољна политика је остала мање-више иста, као да се ништа није догодило.

Стога се ни ајатоласи, када су витални интереси Ирана били у питању, нису гадили израелске помоћи. Током ирачко-иранског рата, Израел је снабдевао ајатолахе оружјем - скоро отворено током тзв. Иранске талачке кризе: САД су слале оружје у Израел, Израел га прослеђивао у Иран, који је, заузврат, ослободио америчке таоце. Мој пријатељ Амирам Нир, тада један од задужених за безбедност у израелској влади, одлазио је у Техеран да то оружје испоручи.

Смешна је и сама помисао да би Иран могао да нападне нуклеарну силу каква је Израел, и тиме ризикује да сам буде уништен.

Иран је баштиник једне од најстаријих цивилизација на свету, древне готово као египатска. У поређењу са иранском (персијском), јеврејска цивилизација је млађа сестра. Многи стручњаци сматрају да јеврејска вера поприлично дугује иранској цивилизацији.

Кир Велики је основао највећу империју на свету (до тада). Створио је систем толеранције и напретка. У том циљу, послао је протеране Јевреје из Вавилона назад у Јерусалим. "Повратак у Сион" био је, каже не један стручњак, прави почетак јудаизма.

Истина, то је било давно, баш давно. Али, као што рекох, објективни интереси су веома дуговеки.

Па зашто нас онда Иранци данас проклињу? Чему сво то дрвље и камење?

Одговор је једноставан: мржња спрам Израела је за Иранце инструмент за остваривање својих правих циљева.

Прави циљ Ирана је да овлада читавим муслиманским Блиским истоком. Иранци га остварују систематично и са пуно успеха. Логика је следећа: цео муслимански свет мрзи Израел, арапски Блиски исток мрзи Израел, па према томе, мржња према Израелу може бити делотворно политичко средство.

Али и Бењамин Нетањаху следи сличну, само обрнуту, логику. Доналд Трамп мрзи ајатолахе. Многи Западњаци их се плаше. Стога је Нетањаху мржњу према Ирану усвојио као свој главни политички инструмент. Иде и торбари је по целом свету. Иран је главна тема његових страсних говора било где, у УН, америчком Конгресу, пред АИПАК-ом.

А и добар је лек за Бибијеве личне јаде у виду корупционашких афера и оптужби да је и сам обилато подмићиван. Његови обожаваоци су спремни да их игноришу, јер је он, по њима, једина израелска одбрана од страшне опасности - ајатолаха за уздама нуклеарних ракета.

С обзиром да и председник Трамп има негативан однос према Ирану и жели да се повуче из међународног споразума којим се Иран обавезао да ће суспендовати већину свог нуклеарног програма, у замену за адекватне уступке (и стотине милијарди заплењених долара, које САД немају одакле да врате, осим ако их не наштампају, о чему одлучују јеврејски банкари - прим. прев.), Нетањахуове антииранске тлапње само учвршћују израелско-иранско партнерство.

Иранци у последње време успостављају базе у Сирији и Либану, близу граница Израела. Израелска авијација их повремено бомбардује, и потом шепури сателитским снимцима који доказују њену успешност. Ови напади подижу, наравно, кредибилитет Ирана у арапским очима. И сви задовољни.

А опет, ситуација је веома озбиљна. Израелско-арапски сукоб, на којем почива, могао би да се распламса сваки час, на разне начине. Израелски "војни експерти" проричу да ће ускоро избити још један израелско-арапски рат, вероватно против Сирије и Хезболаха. Ове недеље су испробаване сирене за ваздушну узбуну широм Израела...

Најбољи начин да се све то избегне је да се Израел прво помири с Палестинцима, а онда и са читавим муслиманским светом.

Нетањаху поносно труби да је постигао изванредну победу - сарадњу са Саудијском Арабијом и Уједињеним Арапским Емиратима, уваљеним у стварни рат с јеменским побуњеницима који уживају иранску подршку. Саудијци нису ни близу победе.

Ова израелско-саудијска сарадња је строго тајна. Саудијски крунски принц, веома млад и неискусан диктатор, не може да је призна, јер Арапи, па и они из његове краљевине, сматрају Израел за непријатеља.

Ниједна арапска земља не може да успостави прави мир са Израелом, све док Израел буде под окупацијом држао читаву Палестину и Палестинце подвргавао окрутном режиму окупације. Стари мировни план Саудијске Арабије још увек лежи ту негде, али га израелска влада потпуно игнорише.

Истина, Израел је потписао мировне споразуме са Египтом и Јорданом, али ништа ни издалека не подсећа на прави мир између нас и ових држава. Почетни ентузијазам је одавно испарио, а и египатска и јорданска влада држе односе на минимуму, свесне да њихов народ мрзи Израел.

Једноставно, Палестинци се не могу заобићи.

Прави пријатељи Израела би требало да Нетањахуа посаветују да потпише мир док је Махмуд Абас (Абу Мазен) још жив. За две недеље Абас ће напунити 83 године и болестан је. Он је дубоко посвећен миру. Махмуд Абас нема очигледног наследника, а онај ко то постане, можда буде неупоредиво мање умерен.

Али шта се то тиче "Бибија". Мир је последња ствар што би је процесуирао кавгаџијски му мозак. За Нетањахуа, вечити сукоб са Арапима и Иранцима је од непроцењиве вредности.

Уосталом, какав би то био живот без непријатеља.


Претходно од истог аутора: "Премало су их побили!"

Аутор: Ури Авнери 
Извор: Article: The Fake Enemy | OpEdNews
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на MX Linux

Коментари

  1. Исраел полаже "право" на тора-торију данашњег Ирана, које они држе за нежиде. Мислите ли да је случајно то што се било који део било чега назива ПАРС или ПАРТ -ето видите колика је моћ жида (парс=парт=фарс=...Персија, Еран).
    Све је то закодировано и нужно је разшифровка, но питање је да ли има заинтересованих или смо и даље Πελασγοί

    ОдговориИзбриши

Постави коментар