Израел Шамир: Зашто Јевреје не смете тако и звати

Преслишавање. Извор за фотографију: Trump meets with Chabad rabbis in Oval Office | The Times of Israel

Нашим старима није било баш лако када су морали да спомену неке делове тела или телесне радње. "Срамотне речи" су биле табу све док га Д. Х. Лоренс није срушио романом "Љубавник леди Четерли", иако реч на "к" или "ј" и сличне је могуће наћи у штампи тек однедавно. С тим да сада имамо нове забрањене речи, тј. речи које се дају користити само на властиту одговорност.

Једна од таквих речи је "Јевреји". Говорити о Јеврејима је више но опасно. Јевреји не воле да их се помиње, осим ласкавим речима и у изразито похвалном контексту. На "Фејсбуку" и другим друштвеним мрежама скоро сигурно ће вас бановати ако шта "шерујете" или напишете а садржи реч "Јевреји". И отпустити вас с посла могу. Исти проблем је постојао и пре сто година, и тада је изазивао остракизам.

Отуд стална потражња за еуфемизмима.

- "Семити" је стари и отпоран еуфемизам из 19. века, и данас у употреби захваљујући "антисемитизму".

- Свештенство радије пише и говори "масонерија" уместо "Јевреји".

- "Хазари" или "хазарски" су еуфемизми популарни на интернету, захваљујући Артуру Кестлеру, писцу књиге "Тринаесто племе", у којој тврди да су данашњи Јевреји потомци туркијског полуномадског племена Хазари, јудаизованог у 12. веку.

- Реч "Ашкенази" се с почетка односила на средњоевропске Јевреје, али су је радо усвојили и источноевропски, тачније литвански и украјински Јевреји, упркос противљењу својих немачких саплеменика. "Ашкенази" је данас само еуфемизам за "Јевреји(н)", али еуфемизам са "бенефитом", јер га оријентални Јевреји, сами не баш најугледнији свет осим у трговачким и финансијским круговима, користе кад се придружују осудама "оних Ашкеназија".

"Ционисти" је популаран израз, ваљан и за употребу и злоупотребу. На пример: "Јевреји су у реду, али не волим ционисте."

"Рептили" и "илуминати" су еуфемизми за "Јевреји", који се користе када други оману.

Но има један, и то велики, проблем с овим речима. Њихова употреба открива да се бојите да изрекнете "Ј......". А ови знају како се носити с плашљивцима: рећи ће да је то што причате "антисемитско ниподаштавање", што ћете ви узбуђено порицати и - сломити се. А ту је и још нешто: бесмислено је Јевреје бољшевике називати ционистима.

Речнику еуфемизама за "Јевреји" и они сами су дали свој допринос: "Хебреји" и "Израелци" су им били омиљени, али не ухватише корена на енглеском говорном подручју. Зато је совјетска Русија назив "Хебреји" усвојила као званичан, док је "Јевреји" постала проказана реч.

У новије време, у САД је скован још један еуфемизам исте сорте: "глобалисти". Али не пролази. "Хафингтон пост" је Трампов твит о смењивању "глобалисте Гарија Коена" прогласио за антисемитски. Као да је рекао "глобалисти воле пуњену рибу ()", где је "глобалисти" јасног значења "Јевреји".

Овај неологизам се допао Ен Култер па је своје многобројне читаоце почела да забавља и твитовима типа "Пол Њумен је само напола глобалиста"; "Колико глобалиста се изложило паљби у борби против мушког шовинизма и сексуалног узнемиравања жена?"; "Израел је последње уточиште глобалиста". Овакви цвркути су Култеровој донели на хиљаде и хиљаде "лајкова" и "репостова", али и осуда од...глобалиста.

Махмуд Абас је створио један еуфемизам за "Јевреји(н)" и не хотећи: за америчког амбасадора у Израелу је рекао да је "курвин син", што је Његова екселенција Дејвид Фридман назвала антисемитским ниподаштавањем.

Узгред буди речено, стварање еуфемизама је веома јеврејски начин поштовања табуа. Најпре су Јевреји забранили да се користи име Божје יהוה, затим и замена за њега, и заменуазамене, па замена заменине замене... Религиозни Јевреји данас име Божје пишу на један, обавезан начин. (Овде је Шамир мало "мутан". Предлажем да погледате - прим. прев.)

Васцела политичка коректност је настала наметањем оваквог јеврејског става другима. У култури политичке коректности, реч "Negro" је забрањена и замењена речју “Black”, па онда са “Afro-American”, новом заштитном оградом око забране.

И сама замисао стварања заштитних ограда је јеврејска. Јеврејима је забрањено да беру воће суботом. Одлично! Прво направише заштитну ограду око ове забране забрањујући пењање на стабло јабуке суботом - јер ако се будемо попели на стабло, можда нећемо одолети искушењу да уберемо плод јабуке. Али то није било довољно. Постављена је још једна заштитна ограда - забрана пењања на сво дрвеће суботом. Што је и логично, је ли, јер ако се навикнете на верање по дрвећу на Шабат, једног дана ћете се попети и на стабло јабуке...

Политичка коректност следи исту логику: ако данас смете да кажете "црнац" и "црнцима", сутра ћете рећи и "Јеврејин" и "Јевреји", вероватно у негативном контексту. Концепти тзв. микроувреде и микроагресије такву заштитну ограду, политичку коректност, додатно појачавају.

А данас имамо и заштитну ограду у виду забране коришћења израза "банкари" и "позајмљивачи новца", чак је и "глобалиста" рећи постало забрањено, као у случају Џорџа Сороша. Мађари га називају "банкар глобалиста", чему се успротивило све што се зове Јеврејином, али не зато што воли свог саплеменика, јер ни Јевреји га не воле, него зато што се не сме дозволити стварање рупе у огради. Логика вам је позната: данас Сороша називате глобалистом, сутра ћете за Јеврејина рећи - Јеврејин.

А председник Путин је баш то учинио. У интервјуу с Мегин Кели, на њено питање о тринаесторици Руса које је Милер оптужио за мешање у америчке председничке изборе, одговорио је: "Они не заступају интересе руске државе. Можда и нису Руси, него Украјинци, Татари или Јевреји са руским држављанством. Проверите."

Уследио је жесток одговор водеће јеврејске организације у САД, Антидефамационе лиге, у коме се помињу "Протоколи сионских мудраца" (што је стандард кад год се спомену Јевреји) и прети: " Да се нисте усудили да Јевреје оптужите за мешање у америчке изборе!"

Пикантно, нема шта. Ако постоји иједна држава која се стално меша у америчку политику и изборе, то је "Јеврејска држава", заједно са својим прирепцима за подршку, организацијама као што је Амерички пријатељи Израела, где су највећи донатори Шелдон Аделсон и Џеф Каценберг. Иначе, Јевреји више новца утроше на америчке председничке изборе него на помоћ сопственој сиротињи. И израелске дипломате свих рангова се мешају у америчке изборе кад год могу, о чему је писао "Мондовајс". Али о томе можете говорити само на маргиналним медијима, који су у сталној опасности да ће их "Гугл" и "Твитер" прогнати са својих страница.

У самом Израелу, млади посланик из редова Ционистичке уније у Кнесету, енергична Ксенија Светлова, оптужила је Путина да је антисемита, и од Нетањахуа захтевала да "заштити Јевреје". Нема ту ничега личног - Ксенија је рођена и одрасла је у Москви, радила је за руске ТВ куће, чак и воли Русију, али кад се дође до политике, мора се доказивати да ниси Путинова марионета. Зато је и захтевала да Израел интервенише у Сирији против Асада и Путина, и осуди Путинов "антисемитизам".

Cabbala of Power: Israel Shamir
Татаре и Украјинце нису погодиле Путинове речи. Не много ни руске Јевреје. Табу за реч "Јевреји" није универзалан. У Русији не постоји. Русија је земља многих националности, преко стотину педесет, од Јакута до Мордовина, и тамо их људи слободно и без страха помињу. Руски Јевреји су само једна од бројних етничких група, етницитета или нација. "Руси" у Русији означава припадност руском етницитету, најбројнијем народу Руске Федерације, и није значења "грађани Русије", што бисте очекивали.

Овакав став можда је чудан за каквог Американца или Француза. Али није потпуно непознат у Европи, где становништво Белгије углавном чине Валонци и Фламанци, а у Шпанији,између осталих, Каталонци и Баски. Но Француз из Бретање или Провансе је на првом месту Француз, па тек онда Бретонац односно Провансалац. У САД, "етничка припадност" је важна новодосељенима, док су за старе Американце раса и вера фактори који одређују идентитет.

У Русији, пак, етнички идентитет је наметнут за време Стаљина - чак су га уносили у личне карте. То се да објаснити Стаљиновим погледима: рођен је у Грузији, на Закавказју, где је васпитаван у строгој традицији етничке самосвесности. За праве Русе, етнички идентитет нема неку важност, довољно им је што знају ко су. Стога у данашњој Русији на личним картама нема више секције "етничка припадност".

Наравно, Мегин Кели је питајући за "Русе" које је Милер оптужио мислила на држављане Русије, а не на "етничке Русе". Ја, као и већина старих емиграната, кад кажем "Руси" мислим на људе у Русији или пореклом из Русије или Совјетског Савеза. У Израелу, све који су рођени у некој од бивших република СССР-а, називају Русима, што Јевреје избезумљује. Они би волели да у Израелу буду јевреји, а у Русији - Руси. Али, авај, испаде наопако: у Русији су "Јевреји", а у Израелу - "Руси".

Руски националисти, типа оних којима се придружио мој колега Анатолиј Карлин, волели би да етноним "Руси" задрже само за себе. Али и они и њихова пренемагања су безопасни - за разлику од "глобалиста".

Међутим, Русе већ "тренирају" да се придржавају америчке употребе речи. То чини "Фејсбук", тзв. друштвена мрежа коју користе и милиони Руса. Поред тога што је средство за отварања руског тржишта за амерички бизнис, крађу података корисника, "Фејсбук" је и утеривач политичке коректности у вокабулар и умове Руса, јер ако на њему напишете "црнац", "Јевреји", па чак и "Украјинци", прети вам опасност да будете бановани на недељу или месец дана.

Ма колико Русима овакве одредбе биле чудне, и они су подложни "утрениравању", као и сви ми. Ове мале казне су кораци ка дугорочном циљу остваривања јеврејске хегемоније над Русијом. Јер осим тога што штити Јевреје и црнаце од микроувреда, забрана тих речи снажно делује на ум - кад прихватите да вам неко одређује шта смете а шта не смете рећи, он вам је ауторитет и власт. Овакав начин подвргавања људи нечијем командовању назива се неуро-лингвистичко програмирање. Велемајстор те црне магије речи познат је као ЦИА, америчка Централна обавештајна агенција.

С друге стране, Израелци, и уопште Јевреји, не поштују ове табуе. Сасвим је у реду кад Израелци или Јевреји кажу "Јевреји" или штогод још горе. Покојни израелски генерал и популарни десничарски министар Рехавам Зе'еви је америчког амбасадора у Израелу Мартина Индика назвао "Јеврејче" ("Jewboy"; יהודון), исто као Нетањахуов помоћник  другог америчког амбасадора. За Јевреје ни рећи "црнци" није табу. Шта више, не само да их тако називају, него их и протерују из Израела. Без пардона и сасвим отворено забрањују нејеврејима да изнајмљују станове. Ово непоштовање табуа Јеврејима даје додатну снагу у суочавању с гојима, исто као што је неуважавање Матрикса натприродне моћи дало Неу.

Ни Палестинци не поштују "јеврејски табу". Не либе се да вичу "Јевреји долазе", када виде да израелски војници у џиповима иду на њихово село. Американци палестинског порекла су у том погледу скрупулознији, никада не изговарају ту проказану реч на "Ј" (осим кад хоће да нешто похвално кажу за свог јеврејског пријатеља), већ говоре "ционисти". Зато су Палестинци у Палестини слободан свет, што Палестинци у САД нису, као и сви други Американци (осим Јевреја).

Овај табу треба срушити. Док се то не учини, Јевреји ће доминирати дискурсом и читавим америчким друштвом, Палестинце ће тлачити, док ће се "банкари" гојити и напредовати, и илегална имиграција у САД и Европу наставити неометано. Рећи "Јевреји" и "Јеврејин" имаће ослобађајући ефекат као и изговарање имена Рампелстилтскина. А и мање је компликовано, краће је.


Повезано: Зашто Јевреји хоће бразилификацију САД

Аутор: Израел Шамир
Извор: The "Globalists" Love Gefilte Fish, by Israel Shamir - The Unz Review
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian -- The Universal Operating System

1 коментар:

  1. Анониман29. март 2018. 17:58

    Како ми је иврит или хибру помогао око етимолошке загонетке зване слово ШЕШЕЉ. Наиме, састоји се од две речи ШЕШ+ЕЛ а то је чисти иврит, "шеш"=6, шестица, а "Ел" је на ивриту име бога (њиховога). Врло поучно. 6 је честиконечна магендавид звезда или символ исраела, а ел знамо, дакле Давид-Бог или суштина самог хибруизма.
    Но, можда дотични нема појма о томе, али постоји још један генетски код а то је да Жидови имају велики шнубел или нос, као покојни Нобел (исто је био жид).
    Овај наш је врло добро потковани и обавештени политичар је играо и даље игра улогу вође и великог "сербског" националисте.
    Остале овчице: "Збор!!" иде "ВУК".
    За сада толико... Хуцпа!

    ОдговориИзбриши

Пишите српски, ћирилицом!