 |
| Далија Грибаускајте и Петро Порошенко. Фотографија: baltnews.lt |
"Међународну проукрајинску коалицију" Кијев снује још од 2014. Али данас као истинске савезнике има само Канаду, због тамошње велике украјинске заједнице, и балтичке државе, међу којима се Литванија, која сматра да јој је "цивилизацијска обавеза" да демократизује постсовјетске републике и отргне их од Русије.
У том смислу, да вас подсетимо да су литванске власти почетком деведесетих усвојиле законе по којима Литванија не сме да учествује у међународним пројектима у којима учествује и Русија, и да је Литванија данас једина држава ЕУ која нема готово никаквих политичких контаката са Кремљом. Када је почетком 2018. године литвански премијер Саулијус Сквернелис предложио обнављање веза са Русијом, председник Далија Грибаускајте га је одмах ућуткала.
Пре неколико недеља, Домовинска унија - литвански демохришћани (конзервативци) је формирала тзв. Групу пријатеља украјинског Крима. "Мисија" те групе је подржавање међународних дипломатских, информативних и економских иницијатива за враћање Крима у састав Украјине, да се залаже за обнову суверенитета Украјине и територијалног интегритета, као и да прати стање људских права на Криму.
Идеја није нова. Украјински председник и власник фабрике "Рошен" из Клајпеде, Петро Порошенко, прошле године је предложио да се оснује међународна "Група пријатеља за деокупацију Крима". Пројекат је чак изложио и на Генералној скупштини УН, али како није било заинтересованих за расправу по том питању, Порошенкова замисао је убрзо заборављена. Или није. Литвански савезници Порошенка иступише са сличним планом. По скупштинском посланику из табора Домовинске уније - литванских хришћанских демократа Лауринасу Кашчјунасу, литванске власти ће се усрдно залагати да промовишу ову иницијативу на Западу.
Има ту и неке ироније. Литванија је председавала Генералном скупштином УН када је Јанукович одбио да потпише Споразум о придруживању Европској унији и био један од најактивнијих промотера тзв. Еуромајдана - процеса који је окончан збацивањем Јануковича и отцепљењем Крима од Украјине.
Одбијање Кијева да призна резултат руских председничких избора показало је да украјинске власти немају стратегију о томе како обновити контакте с Кримом и реинтегрисати га у Украјину. Па како онда Литванци да помогну ако сами Украјинци немају никакав план за Крим?
Можда је стварни циљ Литванаца да метиљавим западним савезницима покажу "како се ради"? Можда из истих разлога Украјинце снабдевају оружјем - противно одредбама УН и ОЕБС-а. Последњи оброк литванске "помоћи" у виду оружја у вредности 1,93 милиона долара (преко 7 000 калашњикова, више од 80 митраљеза, минобацача и противтенковског оружја) послат је новембра 2017. Тешко да ће бити довољан за "ослобађање" Донбаса, али као симболичан гест ипак нешто вреди: Литванија је својим савезницима из НАТО-а показала да се не треба либити од снабдевања Кијева "смртоносним оружјем" за украјински напад на Донбас.
Литванска Војна академија "Генерал Јонас Жемаитис" je 2016. године објавила књигу једног припадника Батаљона "Ајдар", књигу врло експлицитног наслова: "Руски хибридни рат и искуства Украјине која могу бити од помоћи балтичким државама". Иначе, иста та војна академија упорно тера с обуком украјинских војника, што је противно и слову и духу Минског споразума.
Поред тога, Литванија лобира за неку врсту Маршаловог плана за Украјину. Аутор му је бивши премијер Андриус Кубилиус, за чијег вакта је Литванија западала из кризе у кризу. Планом је предвиђено да се ЕУ обавеже да ће Украјину, током шест година, помоћи са пет милијарди евра, али стварни циљ плана је промоција самог Кубилиуса и његове идеје водиље - "што више америчког, то мање руског присуства у Европи". Требало је да план буде изложен 2017. године на самиту Источног партнерства, али није, јер се показало да Запад нема намеру да даје још и паре корумпираном постмајданском режиму. Кубилиус ипак није дигао руке од свега, па је исповртео чланак-упутство на тему шта је Украјини чинити да би остварила План.
Теоретски, Кубилиусов план је изводљив - под условом да је питање Донбаса решено и да Украјина има антикорупцијски суд, и да Европљани буду заинтересовани, ако ништа друго оно зато што ће за неколико већина украјинских нуклеарних реактора изаћи из употребног рока и постати озбиљна претња њиховој безбедности.
На последњем Литванско-украјинском форуму о енергетици одржаном 8. децембра 2017. године, литвански министар енергетике Жигимантас Вајчунас је рекао да је Литванија спремна да помогне Украјини да разгради своје нуклеарне реакторе. Што је нормално. Ко ће боље помоћи од Литваније, која је журно испунила кључни предуслов за пријем у ЕУ и затварила своју нуклеарку "Игналина", па се од извозника претворила у увозника енергије.
Све у свему, иако кијевски режим и даље убеђује народ да "цео свет подржава Украјину", пре ће бити да "цео свет" таман стаје у оквире једног региона на периферији ЕУ.
 |
| EADaily. |
Напомена преводиоца: Некада, истина давно, нови украјински "патрон", није био подгуза мува "цивилизоване Европе": Тврђава Пиленај - када су Литванци бирали смрт уместо ропства
Аутор: Денис Гајевски, Кијев
Извор: As the last ally: Lithuania takes Ukraine under its patronage — Politics, Russia — EADaily
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian -- The Universal Operating System-у
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!