Пол Крејг Робертс: Тек је почело

Russia is not the enemy - The Boston Globe

Многи, па и руски председник Путин, се питају зашто су САД извршиле незаконит напад на Сирију пре него што су инспектори прегледали место наводног напада хемијским оружјем.

Питање јесте популарно, али не дотиче срж. Напад САД на Сирију је очигледан и неоспоран ратни злочин против суверене земље, без обзира да ли Сирија заиста јесте употребила хемијско оружје у тамањењу терориста, питомаца  Вашингтона. Нико није покушао да спречи ратни злочин Вашингтона. Неки вазали Вашингтона, попут Немачке и Италије, одбили су да саучествују у ратном злочину, али ни они нити ико није покушао да га спречи. Импотентни Савет безбедности Уједињених нација, на који Русија губи време, ЕУ, НАТО, Русија и Кина нису учинили ништа да спрече ратни злочин Вашингтона.

Русија рече да ће, ако напад Вашингтона науди руским држављанима, бити војних последица. И би што би, Русија није заштитила свог савезника Сирију од напада.

Можда је то и небитно, јер је Вашингтон спровео напад врло брижно, тако да му резултат буде никакав, осим спасавања Трамповог образа. Нико није убијен и никаква штета није учињена ичему стварно важном, изузев објекту у којем је произвођен змијски противотров.

Опет, и послужио је нечему, јер су га америчке претитутке "надоградиле" и прогласиле тријумфом Америке над злим сиријским руководством и још опакијим Русима на власти, који подржавају Асада. Оваква перцепција, какву су преститутке произвеле својим fake news, оправдава амерички ратни злочин и води ка новим нападима на Сирију.

Мало је вероватно да ће Савет безбедности УН осудити Вашингтон, који са 25% подмирује буџет УН. Осим тога, Савет безбедности је крцат вазалима Вашингтона, а они неће гласати за осуду годподара им. Путин траћи време са Већем безбедности, осим ако му није циљ да докаже да су све западне институције потпуно корумпиране. Чему доказивање познатог? Путину би било боље да прочита шта пише Ерик Зисе, пре но што, опет и залуд, укаже поверење Уједињеним нацијама: How US Has Virtually Destroyed UN.

Рекох већ, више пута, да се дивим Путиновој хришћанској црти - да трпи шибе Вашингтона не би ли свет спасао од општег покоља, новог светског рата. Али проблем је у томе што Путин, потурајући и други образ, само подстиче агресивност Вашингтона. Как, по чему? Тако што мора да се носи са неоконзервативним психопатама, а не људима здравог разума.

Током читавог хладног рата, ниједан амерички амбасадор у УН се није тако агресивно и са неподиштавањем обраћао совјетском представнику, као што је Ники Хејли третирала док руског амбасадора. Во времја хладног рата, ниједан амерички председник не би трпео Ники Хејли. Луда кучка би одмах била отпуштена.

Руско руководство је у тешкој заблуди ако се узда да америчка влада - иста она у којој је Трамп изабрао Ники Хејли да се обраћа свету, у којој манити неоконзервативац и јастреб Болтон има највише утицаја на Оружане снаге САД и америчку спољну политику, и у којој председнику прети импичмент ако нормализује односе с Русијом - има икаквих изгледа да избегне рат.

Највеће шансе за спречавање предстојећег рата је руско-кинеско-иранска слога и пораз америчког оружја у регионалном контексту, пораз недовољан да Вашингтон крене у нуклеарни рат. Све док се Вашингтон таквом поразу одупире, његови европски вазали, Савет безбедности УН и Организација за забрану хемијског оружја биће му лојални. Али ако би Вашингтон био потучен, дошло би до распуштања НАТО-а, чиме би нестала и кредибилност претњи Вашингтона другим државама.


Претходно од истог аутора: Пол Крејг Робертс: Десетак дана пре смака света

Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор: The Crisis Is Only In Its Beginning Stages - PaulCraigRoberts.org
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian -- The Universal Operating System- у