Радио слободна Европа: Ниш се одриче америчког донатора

Порука захвалности „америчком народу, америчкој влади, а пре свега америчкој војсци за донацију у опреми која ће служити за лечење пацијената клинике“, Клиника за кардиохирургију Клиничког центра у Нишу

Петиција са захтевом да се са Клинике за кардиохирургију Клиничког центра у Нишу уклони обележје (плоча) са грбом Војске Сједињених Америчких Држава и после недељу дана од покретања и даље је у фокусу јавности. Осим грба, на плочи је исписана и порука захвалности „америчком народу, америчкој влади, а пре свега америчкој војсци за донацију у опреми која ће служити за лечење пацијената клинике“.

Петицију је на друштвеним мрежама покренула Марина Адамовић, хуманитарна активисткиња и особа са инвалидитетом, која у центру Ниша прикупља помоћ за лечење деце и младих оболелих од малигних болести. Плоча са грбом и поруком захвалности, откривена је 21. јуна ове године, када је клиника од Војске САД добила пет медицинских уређаја у укупној вредности од 400.000 евра.

“То што су дали није никакав поклон, то је само део дуга за оно што су нам учинили. Прво што ми је пало на памет је да покренем ту петицију да се табла уклони”, изјавила је Адамовић за Радио Слободна Европа.

Додаје да су јој се јављали пријатељи са идејом да одбију лечење на тој клиници управо због грба:

“Јавио ми се пријатељ из Чачка коме су препоручили да операцију срца уради на нишкој клиници. Рекао ми је да ни по коју цену неће да уђе на ту клинику, зато што се на њој налази грб америчке војске.”

Клиника за кардиохирургију је, иначе, од Војске САД добила медицинску опрему која ће, према речима директора клинике Драгана Милића, омогућити дупло више кардиохируршких операција него до сада. Приликом пријема донације Милић је казао да је у овој клиници до сада рађено по 250 операција годишње, а да је, захваљујући овој помоћи, планирано да их већ наредне године буде 400.

РСЕ није успео да дође до челника клинике, те њихов коментар на иницијативу за уклањање обележја нисмо добили.

Иначе, покретање нишке петиције догађа се два месеца након што је Скупштина Србије формирала комисију, чији је задатак да утврди последице НАТО бомбардовања на здравље људи и животну средину у Србији.

Између осталог, на тај начин би требало, како објашњавају надлежни, да се јавности понуди и кредибилан одговор на никада доказане спекулације по којима разлог за повећање броја оболелих од малигних болести треба тражити у бомбардовању и муницији која је коришћења 1999. године.

“Мој син има леукемију и тренутно прима хемио терапију. Није требало ставити ту таблу без обзира на помоћ. То није помоћ”, уверена је Силвана Николић.

Ова Нишлијка, мајка двадестпетогодишњака, тренутно сакупља хуманитарну помоћ за његово лечење у Турској.

Са дуге стране Јасмина, која је замолила да јој не објављујемо презиме, а иначе је запослена у Клиничком центру у Нишу, сматра да је помоћ америчке војске у виду медицинске опреме значајна и жали што она није стигла раније.

“Да је било тих апарата прошле године, мој син би остао жив”, каже Јасмина наводећи да је пре годину дана изгубила сина старог 35 година, који је доживео мождану смрт.

Сличног је мишљења и Нишлија Дејан Станковић који сматра да је вредност помоћи за нишку болницу значајна, али, додаје, да обележје на зиду болнице није било потребно.

“Тих 400 хиљада долара који су они нама дали, вреди један товар бомби које носи један авион у једном налету бомбардовања”, каже Станковић.

Несумњиво је да је НАТО бомбардовање оставило трауме код грађана Србије, као и да је изведено мимо правила међународног права, наводи универзитетска професорка Србијанка Турајлић. Ипак, наставља она, у српској јавности потпуно се занемарује оно што је бомбардовању претходило.

“Бомбардовање је било врх леденог брега, свега онога што се током деведесетих дешавало у Србији. Није НАТО бомбардовање дошло ниоткуда, него смо живели у земљи у којој је власт, унутар земље и ван земље извршила низ невероватних злочина. Одрицање од америчке помоћи, или било чије друге помоћи, захтева да се прво одрекнемо сами себе. Зато што смо ми заправо упропастили ову земљу или нас је власт ове земље упропастила и изазвала низ последица укључујући и НАТО бомбардовање”, каже Турајлић.

Према подацима Фонда за хуманитарно право у току НАТО бомбардовања у Нишу је убијено 19 цивила. Тромесечно бомбардовање тадашње Савезне Републике Југославије предузето је са циљем заустављања масовног кршења људских права од стране државних полицијских и војних формација над албанским становништвом на Косову.


Аутор: Драгана Цветковић
Извор: Niš se odriče američkog donatora


Александар Јовановић / Ћирилизовано:

Чланак сам ћирилизовао у знак поштовања - јер је одмерен, без обзира на природу и сврху гласила на којем је објављен.

Што значи да је и штетан, пошто окупатора приказује фер-плеј играчем и мајстором медијског заната.

Али Драгана Цветковић и Радио слободна Европа су учинили и једну корисну ствар: објављујући да "Ниш се одриче америчког донатора" (хвала, Драгана, на...хиперболи, јер Петицију је до данас потписало једва двестотинак људи, од којих већина нису Нишлије), разоткрили су сву беду наших патриЈотских медија који се нису усудили да известе о овом примеру слугерањства и улизиштва окупатору.

Чланак "Нишких вести" су - колико је мени познато, а пратим их скоро све - објавили само "СрбскиФБРепортер" (преузето с "Ћирилизовано), "Магацин" и, гле чуда, есенесовски "Националист".

Зато и не чуди што је потписника Петиције тако мали број.

А чему петиционашење, када се зна како се ослобађа од окупатора?

Да се директору клинике Драгану Николићу, Слободанки Турајлић и сличним бићима покаже да има још Срба којима мозак није испран па мисле да живе "у земљи у којој је власт, унутар земље и ван земље извршила низ невероватних злочина", и не допуштају да им се стварни злочинац намеће као добротвор.

Што се тиче

"...пријатељ(а) из Чачка коме су препоручили да операцију срца уради на нишкој клиници. Рекао ми је да ни по коју цену неће да уђе на ту клинику, зато што се на њој налази грб америчке војске”,

дужан сам да кажем, пошто се то очигледно односи на мене, да нисам рекао да ми је препоручено да операцију срца урадим у нишкој клиници, већ да се може десити да ми је одреде - до чега неће доћи, надам се, пошто ћу, после свих предоперативних прегледа, поднети захтев да ме не лече чанколизи непријатеља.

Такође нисам рекао да "ни по који цену нећу ући у ту клинику".  Напротив, хоћу, ако ме буду приморавали да се тамо лечим, али само да произведем драму каква доликује продуценту са Мораве.

У том случају, о учињеном ћу прво обавестити полицију, а одмах потом - Радио слободну Европу. Обећавам, јер заслужили су.