У Казахстану се појавило двовлашће
Нурсултан Назарбајев - први председник Казахстана, од 1991. до 19. марта 2019. године, када је поднео оставку и власт предао Касиму Жомару Токајеву председнику сената - је почео "вршити дужности првог председника - Елбасија (вођа нације)". Он је то изјавио на састанку о активностима, посебне, само за његово деловање, образоване канцеларије. Према његовим речима, сви - и он сам, и нови председник и влада – дужни су да раде на задацима "изнесеним у програмским документима које сам ја утврдио, а такође и према Посланици, објављеној на сабору странке Нур Отан" ("Нур Отан", тј. "Светло отаџбине" је владајућа странка у Казахстану , Назарбајев је и даље њен председник – прим.прев.). У то време, други председник Казахстана, Касим Жомарт Токајев, био је у посети Русији. Стручњаци сматрају да новом систему власти предстоји провера одрживости.
Нурсултан Назарбајев је након превремене оставке узео предах. Посетио је завичај, сусрео се са својим исписницима и с обичним становницима. По повратку у Нур-Султан (већ 20. марта, дан по оставци, нови председник је предложио, а оба дома Казахстанске скупштине, истог дана, на хитној седници, усвојила измену устава по којем се престоница Астана преименује у Нур-Султан, и све главне улице у казашким градовима добијају име Нурсултан - прим.прев.), одржао је састанак са особљем посебно образоване канцеларије првог председника. Нова резиденција Нурсултана Назарбајева прешла је из Акорде у Назарбајев центар. За израду канцеларије првог председника Казахстана је из републичког буџета издвојено око милијарду тенги (око 2,5 милиона долара). О томе је новинаре известила Татјана Савељева, заменица министра финансија Казахстана, говорећи о повећању трошкова у нацрту буџета за 2019. годину. “Стварање посебног апарата Елбасија још једном наглашава статус Нурсултана Назарбајева. Иако читав председнички апарат и даље ради за њега”, изјавио је за „Независимују Газету“ казахстански политолог, директор групе за процену ризика Досим Сатпајев. Према његовим речима, још од добровољне оставке првог председника је било јасно да се вођа државе не мења. “Назарбајев је у својим рукама концентрисао широка овлашћења, различите положаје и симболе власти, посебно тиме што је поред "вође нације" и председник Савета безбедности, Скупштине народа Казахстана и странке Нур Отан. Сам је истакао своју улогу главног чувара домаће и спољне политике. И ту функцију не намерава никоме да преда. Касим Жомарт Токајев, именовани председник, за сада обавља представничке функције и према њему се односе као према вршиоцу дужности”, сматра Сатпајев.
По њему, створени систем је привремен и трајаће до стварног одласка Назарбајева. Рећи да је у земљи двовлашће, за то нема ни повода ни разлога. „Док год је Назарбајев способан, он ће бити владар Казахстана и центар одлучивања, укључујући и избор кадрова. Нови политички систем изграђен је искључиво за Назарбајева. Нема збора о независности другог предсједника, Касима Жомарта Токајева. На пример, именовања у председничкој администрацији које је Токајев направио недвосмислено је одобрио Назарбајев. Штавише, сам Елбаси је предложио такву комбинације кадрова”, уверен је Досим Сатпајев. Према његовим речима, Токајев нема слободу деловања нити моћну групу за подршку, која би могла изазвати Елбасија. "Токајев неће играти независну игру, посебно ону која би била у супротности са линијом Назарбајева", мишљења је Сатпајев.
Садашња конфигурација је погодна за Назарбајева из више разлога. Конкретно, економија Казахстана мора бити реформисана. Притом, очигледно је да ће прва фаза реформи бити прилично болна за становништво. У садашњој ситуацији, социјално незадовољство неће бити усмерено против Елбасија, већ против извршне власти. Поред тога, Назарбајев је својом одлуком покренуо процес озбиљног надметања елите, док је он сам остао „изнад свађе“, и истовремено задржао моћ да себи уподоби исход надметања.
Политиколог из ове бивше совјетске земље, Аркадиј Дубнов, сматра да је прерано за дефинисање новог система власти који се формира у Казахстану. “Ово је изузетно одговоран и важан преседан у преносу власти на после-совјетском простору, али не само на њему. Он проистиче из кинеских (Денг Хсјаопинг) или сингапурских (Ли Куан Ју) примера. Казахстанска верзија не ствара двовлашће, које је заиста постојало у Русији током председавања Дмитрија Медведева: сви су знали да је доминантни центар, наравно, у Влади, којом је председавао Владимир Путин. У Казахстану тога нема. Назарбајев се неће вратити стварној извршној власти. Питање је само колико он себе види као посматрача”, сматра Аркадиј Дубнов. По њему, за Назарбајева је сада важно да се увери да је направио прави избор, дозвољавајући пренос власти по Уставу, без отвореног преноса власти унутар породице, што би дискредитовало Казахстан. „Могуће је да ће то учинити касније. Али једнако је могуће да ће од тога одустати, чувајући слику Казахстана као модернизоване државе која је цивилизована и тежи да прихвати западне вредности. Назарбајев не жели баш да буде владар типа туркменских или таџичких вођа. Он себе види као просветљеног аутократу”, поглед је Дубнова. По његовом мишљењу, двовлашће прети изазивањем расула унутар казахстанске елите и довешће до неизвесности и страха елите од сутрашњице, у толикој мери, да ће убрзо започети распад државне управе.
Претходно на тему Казахстана: Драган Вукојевић: Цртица о Казахстану
Аутор: Викторија Панфилова
Извор: Нурсултан Назарбаев вернулся к управлению государством
За Ћирилизовано превео: Драган Вукојевић
 |
| Фотографија преузета са сајта www.akorda.kz |
Нурсултан Назарбајев - први председник Казахстана, од 1991. до 19. марта 2019. године, када је поднео оставку и власт предао Касиму Жомару Токајеву председнику сената - је почео "вршити дужности првог председника - Елбасија (вођа нације)". Он је то изјавио на састанку о активностима, посебне, само за његово деловање, образоване канцеларије. Према његовим речима, сви - и он сам, и нови председник и влада – дужни су да раде на задацима "изнесеним у програмским документима које сам ја утврдио, а такође и према Посланици, објављеној на сабору странке Нур Отан" ("Нур Отан", тј. "Светло отаџбине" је владајућа странка у Казахстану , Назарбајев је и даље њен председник – прим.прев.). У то време, други председник Казахстана, Касим Жомарт Токајев, био је у посети Русији. Стручњаци сматрају да новом систему власти предстоји провера одрживости.
Нурсултан Назарбајев је након превремене оставке узео предах. Посетио је завичај, сусрео се са својим исписницима и с обичним становницима. По повратку у Нур-Султан (већ 20. марта, дан по оставци, нови председник је предложио, а оба дома Казахстанске скупштине, истог дана, на хитној седници, усвојила измену устава по којем се престоница Астана преименује у Нур-Султан, и све главне улице у казашким градовима добијају име Нурсултан - прим.прев.), одржао је састанак са особљем посебно образоване канцеларије првог председника. Нова резиденција Нурсултана Назарбајева прешла је из Акорде у Назарбајев центар. За израду канцеларије првог председника Казахстана је из републичког буџета издвојено око милијарду тенги (око 2,5 милиона долара). О томе је новинаре известила Татјана Савељева, заменица министра финансија Казахстана, говорећи о повећању трошкова у нацрту буџета за 2019. годину. “Стварање посебног апарата Елбасија још једном наглашава статус Нурсултана Назарбајева. Иако читав председнички апарат и даље ради за њега”, изјавио је за „Независимују Газету“ казахстански политолог, директор групе за процену ризика Досим Сатпајев. Према његовим речима, још од добровољне оставке првог председника је било јасно да се вођа државе не мења. “Назарбајев је у својим рукама концентрисао широка овлашћења, различите положаје и симболе власти, посебно тиме што је поред "вође нације" и председник Савета безбедности, Скупштине народа Казахстана и странке Нур Отан. Сам је истакао своју улогу главног чувара домаће и спољне политике. И ту функцију не намерава никоме да преда. Касим Жомарт Токајев, именовани председник, за сада обавља представничке функције и према њему се односе као према вршиоцу дужности”, сматра Сатпајев.
По њему, створени систем је привремен и трајаће до стварног одласка Назарбајева. Рећи да је у земљи двовлашће, за то нема ни повода ни разлога. „Док год је Назарбајев способан, он ће бити владар Казахстана и центар одлучивања, укључујући и избор кадрова. Нови политички систем изграђен је искључиво за Назарбајева. Нема збора о независности другог предсједника, Касима Жомарта Токајева. На пример, именовања у председничкој администрацији које је Токајев направио недвосмислено је одобрио Назарбајев. Штавише, сам Елбаси је предложио такву комбинације кадрова”, уверен је Досим Сатпајев. Према његовим речима, Токајев нема слободу деловања нити моћну групу за подршку, која би могла изазвати Елбасија. "Токајев неће играти независну игру, посебно ону која би била у супротности са линијом Назарбајева", мишљења је Сатпајев.
Садашња конфигурација је погодна за Назарбајева из више разлога. Конкретно, економија Казахстана мора бити реформисана. Притом, очигледно је да ће прва фаза реформи бити прилично болна за становништво. У садашњој ситуацији, социјално незадовољство неће бити усмерено против Елбасија, већ против извршне власти. Поред тога, Назарбајев је својом одлуком покренуо процес озбиљног надметања елите, док је он сам остао „изнад свађе“, и истовремено задржао моћ да себи уподоби исход надметања.
Политиколог из ове бивше совјетске земље, Аркадиј Дубнов, сматра да је прерано за дефинисање новог система власти који се формира у Казахстану. “Ово је изузетно одговоран и важан преседан у преносу власти на после-совјетском простору, али не само на њему. Он проистиче из кинеских (Денг Хсјаопинг) или сингапурских (Ли Куан Ју) примера. Казахстанска верзија не ствара двовлашће, које је заиста постојало у Русији током председавања Дмитрија Медведева: сви су знали да је доминантни центар, наравно, у Влади, којом је председавао Владимир Путин. У Казахстану тога нема. Назарбајев се неће вратити стварној извршној власти. Питање је само колико он себе види као посматрача”, сматра Аркадиј Дубнов. По њему, за Назарбајева је сада важно да се увери да је направио прави избор, дозвољавајући пренос власти по Уставу, без отвореног преноса власти унутар породице, што би дискредитовало Казахстан. „Могуће је да ће то учинити касније. Али једнако је могуће да ће од тога одустати, чувајући слику Казахстана као модернизоване државе која је цивилизована и тежи да прихвати западне вредности. Назарбајев не жели баш да буде владар типа туркменских или таџичких вођа. Он себе види као просветљеног аутократу”, поглед је Дубнова. По његовом мишљењу, двовлашће прети изазивањем расула унутар казахстанске елите и довешће до неизвесности и страха елите од сутрашњице, у толикој мери, да ће убрзо започети распад државне управе.
 |
| http://www.ng.ru |
Претходно на тему Казахстана: Драган Вукојевић: Цртица о Казахстану
Аутор: Викторија Панфилова
Извор: Нурсултан Назарбаев вернулся к управлению государством
За Ћирилизовано превео: Драган Вукојевић
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!