Само 12% ћириличних издања на београдском Сајму књига


   Од 166 анкетираних издавача на овогодишњем Сајму књига у Београду, само 12% је штампано на ћирилици. Поређења ради, један од највећих процената ћириличних књига у периоду од 145 година (1868-2013, Завод за проучавање културног развитка) у Загребу је био 19%. Дакле, празник књиге у Београду је очигледно и празник латинице, а треба подсетити да се у светској културној баштини све што је штампано латиницом аутоматски приписује хрватској културној баштини. Из овога се може закључити да Србија великодушно своју културну баштину поклања управо онима који прогоне ћирилицу (и не само њу) чекићима, пушкама и ножевима.

    Ову анкету је спровео Србски културни центар „Ћирилица“ Београд током Сајма књига. Од 166 издавача, 89 њих исписују свој назив ћирилицом, а од осталих 77, 33 имају стране називе, иако су српски издавачи. Треба споменути да нису анкетирани страни издавачи, као и да постоји доста издавача разних црквених епархија који су сви ћирилични, тако да они повећавају просек ћириличних назива, иако релативно мало књига издају.

   Такође, у великом проценту, 85,5% издавача одређује писмо на коме ће се штампати књига. Закључак је да су издавачи одлучујући и већински фактор који доприноси превласти латиничних књига над ћириличним у Србији.

   Ово су неки подаци који су изнети на Једном сату о ћирилици, у коме су учествовали професор са Филолошког факултета др Александар Милановић, виши научни сарадник на Институту за књижевност и уметност др Драган Хамовић, иначе бивши посебни саветник министра културе који је недавно дао оставку на то место због двогодишњег неспровођења Предлога закона о коришћењу језика и писма у скупштинску процедуру, као и председник Србског културног центра „Ћирилица“ Београд, пуковник Милорад Ђошић.

   О статусу ћирилице у Србији, у бившим југословенским републикама, као и о законима и пракси других земаља можете чути шта су говорили наши говорници у видео снимку.




Весна Арсић
главни уредник Билтена
Србског културног центра
„Ћирилица“ Београд

Национална имена установа (за Србију не важи!)

Српски Холивуд подигнут на кредит: Иво Цар од обичног брда за 12 година направио чудо

Александар Јовановић / Ћирилизовано: Ову вест РИНА-е објавили су - пренасловљену да би и уредници мали шта да раде -  Б92 и "Телеграф" на латиници, а запазио сам је на чачанском ћириличном веб-сајту "Глас  западне Србије", одакле сам је и пренео/прекопирао. Колеге и сличномишљеници ми могу замерити, и то с правом, да овим пропагирам тобожњу добронамерност и родољубље медија окупатора и дупелиза намесничких власти, исто као и дилетантизам, али нисам могао да одолим привлачности искреног кича. 
Ко разуме - схватиће.

Фото: РИНА

Горњи Милановац – Србија има свој Холивуд и то у срцу Шумадије – на планини Рудник, у селу Мутањ. Међутим овај наш домаћи никао јеа како другачије, него на кредит и то захваљујући ентузијазму само једног човека.

Као велики филмофил, Иван Јаковљевић није био лењ, па је желео да селу у ком је одрастао и остао да живи са породицом поклони нешто несвакидашње. Брдо изнад његове куће, са ког пуца невероватан поглед на пола Шумадије учинило му се идеалним местом на којем је освануло осам добро познатих слова, која смо до тад гледали само у америчким филмовима.

“Избацио сам једно слово “л”, да не буде да сам направио чист плагијат, а у десном углу може се видети како пише да је то “српски Холивуд”. Кредит сам отплаћивао две године и није ми жао, јер за 12 година колико овај натпис постоји на Рудник је дошло вишетсруко више туриста, направили смо прави бум”, прича Иван за РИНУ.

Иван Јаковљевић, креативни мајстор који је у селу Мутањ направио српски Холивуд

Уколико Ибарском магистралом кренете ка Горњем Милановцу, нећете моћи да не приметите овај феноменалан натпис, а тако је било и са познатим српским редитељем Мирославом Батом Петровићем, који је угледавши где се налази “српски Холивуд”, пожелео управо на том месту да направи филсмки фестивал.

“Од 2011. године, овде се организује национални, али од овог лета и међународни филмски фестивал који је наишао на одличан одзив. Имали смо преко 400 пријава из целог света, а одбарали смо најбољих 30. Гледаоци седе на ливади, уживају у филмовима и у нестварној атмосфери која може да се догоди само на овом месту”, прича Иван.

Овог човека су са разлогом прозвали и Иво Цар, јер је он овде направио и највећу љуљашку у Србији, високу пет, а широку четири метра, али као омаж српксој глумачкој легенди никао је и Чкаљин вајат.

“Сградили смо традиционлане шумадијске кућице, Чкаљин вајат и филмску колибу са којом се инострани гости одушевљају, јер тако нешто нису имали прилику да виде у својим земљама”, изјавио је Иво цар.

Али, овде на обронцима Рудника постоји и – крчма у планини.



“Она не постоји само у оној познатој песми, већ је и овде у српском Холивуду”, каже овај кретативни мајстор.

Слова је Иван правио од метала, а за скоро деценију ипо она су се поприлично похабала, па је време за реконструкцију како би српски Холивуд засијао новим, звезданим сјајем.

“У плану је да то релазујемо следеће године, да направимо слова од алиминијумског лима, која би могла да трају наредних година”, изјавио је Иван и додаје да преко друштвених мрежа интензивно тражи инвеститоре који би овде направили мањи хотел.



“Сигуран сам да би се овде посао добро развијао, јер доста је посетилаца, али овде немају где да попију кафу или сок, или да преноће. Зато је потребно да ову локацију неко од инвеститора препозна, јер заиста има шта да понуди”, нагласио је он.

А док не стигне инвеститор, Иван се побринуо и за послужње посетилаца. У плетеној корпи донео је домаћи сок од јабука, колаче са боровницама које је правила његова супруга и домаћу љуту.

И зато нема сумње да је Иво заиста прави “цар”, чији ентузијазам и љубав према родном селу и филму, правазилази све границе.


А на небу једна звезда...

Поштовани пријатељи,

Добро дошли у Парохијски дом Храма Светог Саве где наше удружење 11. октобра 2019. године у 19.00 часова, са пријатељима организује вече посвећено руско-украјинском барду, великом србољупцу, који је уз нас био кад нам је било најтеже.  Нажалост он је 02. септембра погинуо у саобраћајној несрећи. После наше вечери следе вечери  које организују руска браћа у Москви и Петровграду.
Милорад Ђошић, СКЦ "Ћирилица" Београд

Кад Еф-Би-Ај регрутује шпијунадију међ' Русима (видео)


   Еф-Би-Ај кампању за регрутовање агената међу Русима који живе у САД води преко Фејсбука. Ударна сличица је ингениозна: брачни пар и ћерка им студенткиња и позив на слизавање с америчком тајном полицијом е ради срећне будућности породице. А руски на којима се пропагандистички генији обраћају потенцијалним агентима...траљав, најблаже речено.

   Но, детаљи су на енглеском. Главно: позив да ако знате нешто, немојте задржати то за себе, већ "шерујте" с Еф-Би-Ајем.

   Незналачка пропаганда је антипропаганда. И вређа мајсторе . Можда је то разлог зашто је брљотину открио Си-Ен-Ен. Опет, та кућа је алатка ЦИА-е, а америчка "обавештајна заједница" је, као и све друге, склона злурадости кад су у питању конкурентске службе, па...

   Какогод. Само још да напоменемо да Фејсбук бира коме ће рекламу приказати. Зашто? Да не чује "Политикин" новинар Бошко Јакшић. Јер Еф-Би-Ај, упозорен од НЕД-а и Амбасаде САД у Београду неће да ризикује, да мора да се брани од апликација нашег свесног друштвено-политичког радника ренесансне свестраности.




Предложак: HILARIOUS: Sloppy Feds Trying To Recruit Russians Online With Incompetent Ad Campaign (VIDEO)
Препевао и додао, јер не уме да преводи енглески аутора (непотписаног, али по реченици знам ко је): Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин

Иран изложио из САД враћено културно благо из доба империје која је ослободила Јевреје (и шта се то нас тиче)


Али Асгар Мунесан, ирански министар за културно наслеђе, туризам и занатство, разгледа глинене таблице из доба Ахеменида изложене у Државномном музеју Ирана у главном граду Техерану 2. октобра 2019 (Ата Кенаре / АФП)

   Изложба је отворена после повраћаја археолошких налаза заплењених због судског процеса којег су покренули амерички држављани, преживели из терористичког напада Хамаса 1997. године у Израелу


   У Државном музеју Ирана у среду је отворена изложба око 300 клинописних глинених таблица, враћених из Сједињених Америчких Држава после вишедеценијске судске битке.

Глинене таблице из доба Ахаеменида изложене у иранском Националном музеју у главном граду Техерану, које су САД вратиле после пресуде Врховног суда САД.  (Ата Кенаре / АФП)

   Таблице су пронађене у рушевинама Персеполиса, главног града персијског Ахеменидског царства (6. - 4. век пре нове ере) на југу Ирана. Предање каже да је Кир Велики, који је владао за време Ахеменидског царства, ослободио Јевреје из вавилонског заточеништва 539. године пре нове ере, омогућавајући им да се врате кући и подигну Други храм.

   Изложени радови су из пошиљке од 1783 глинених таблица и делова таблица које је у Иран вратио Оријентални институт Универзитета у Чикагу.

   Велики део таблица враћен је у три наврата у периоду између 1948. и 2004. године, пре него што је њихов потпуни повраћај спречен судском одлуком по основу тужбе коју су покренули амерички држављни, преживели из терористичког напада палестинске терористичке групе Хамас 1997. године у Израелу.

Туристи испред рељефа из Персеполиса, историјски призор са краљем Даријем.(Ата Кенаре / АФП)

   Оптужујући Техеран за подршку оружаној групи, тужитељи су захтевали заплену и продају таблица, да би се од Ирана наплатило 71,5 милиона долара досуђене казне.

   Поступак је завршен тек фебруара 2018. године када је одлуком Врховног суда САД забрањена заплена ових археолошких налаза.

   Али поновно успостављање америчких санкција Исламској републици од августа 2018. године отежава повратак антиквитета у Иран.

   Јер ту је "размена" Ирана и САД, поготово са америчким министарством финанија које мора да да одобрење, како рече управник Државног музеја Ирана Мухамед Реза Каргар за АФП.

   Додајући да "нема разлога за бригу" у погледу повраћаја преосталих предмета.

   "Жестоко се боримо да таблице буду на сигурном и да их вратимо у Иран, на шта смо утрошили милионе долара", изјавио је Кристофер Вудс, управник Оријенталног института Универзитета у Чикагу, алудирајући на трошкове парничења Института до доношења одлуке Врховног суда.

   "Надамо се да ће следећа испорука бити много бржа и већа, јер таблице помажу бољем разумевању организације ахеменидског друштва, његових институција управе и подршке. Из њих смо сазнали и имена неких важних припадника владајуће класе и, много важније, на који начин су владали", рекао је Кристофер Вудс за АФП.

   И извештај којем је допринео и "Тајмс оф Израел".


Извори: АФП, Тајмс оф Израел
Превео Александар Јовановић, за / Ћирилизовано
и СКЦ "Ћирилица" Београд, јер вест је и лепа и поучна пошто говори о постојању уљудности чак и између архинепријатеља, а нама показује да се не сме одустајати од свог, српског, отетог културног блага, којег ни не знамо колико има у Ватикану, Бечу, Берлину, Цариграду...