Само 12% ћириличних издања на београдском Сајму књига

Од 166 анкетираних
издавача на овогодишњем Сајму књига у Београду, само 12% је штампано на
ћирилици. Поређења ради, један од највећих процената ћириличних књига у
периоду од 145 година (1868-2013, Завод за проучавање културног
развитка) у Загребу је био 19%. Дакле, празник књиге у Београду је
очигледно и празник латинице, а треба подсетити да се у светској
културној баштини све што је штампано латиницом аутоматски приписује
хрватској културној баштини. Из овога се може закључити да Србија
великодушно своју културну баштину поклања управо онима који прогоне
ћирилицу (и не само њу) чекићима, пушкама и ножевима.
Ову анкету је спровео Србски културни центар „Ћирилица“ Београд током Сајма књига. Од 166 издавача, 89 њих исписују свој назив ћирилицом, а од осталих 77, 33 имају стране називе, иако су српски издавачи. Треба споменути да нису анкетирани страни издавачи, као и да постоји доста издавача разних црквених епархија који су сви ћирилични, тако да они повећавају п…
Ову анкету је спровео Србски културни центар „Ћирилица“ Београд током Сајма књига. Од 166 издавача, 89 њих исписују свој назив ћирилицом, а од осталих 77, 33 имају стране називе, иако су српски издавачи. Треба споменути да нису анкетирани страни издавачи, као и да постоји доста издавача разних црквених епархија који су сви ћирилични, тако да они повећавају п…