Ако вас овај текст вређа, вероватно сте из Чачка. А можда сте из Ужица…

Илустрација: Профимедија

Кад у Ужицу кажу да „у Чачку ни прасе не ваља“, то је доказ хиперболисаног ривалитета ових двају градова. Чачанска магистрала, уз коју су нанизане чувене печењаре, добила је надимак „прасе штрасе“. Јер ниси био у Чачку ако ниси јео печење.

Тако и кад крене екскурзија Ужичана у Београд, па дођу у Чачак, сви у аутобусу кажу: Јао, што нам је лепа престоница.

Постоји и она анегдота да су чачански основци долазили на излете у Ужице да се провозају лифтом. А и данас Ужичани чикају суседе са оним „Шта си зинуо ко Чачанин у ужичке солитере“, а ови њих са „Шта бленеш ко Ужичанин у чачански Меркатор“.

Поделе су, наравно, и историјске. Од онога да је Чачак четнички, а Ужице партизанско. Оно једино, како причају, што је црње од Драгачеваца јесу њихове жене, јер вазда се препричавала анегдота о томе када су Љубићани заробили неке Турке зулумћаре у доба Првог српског устанка, па стали да већају како да их ставе на муке. Након одбачених предлога у виду набијања на колац и растрзања коњима на репове, досетили су се да их пожене Драгачевкама.

Чачак има Гучу (бар административно), али Ужице има мајстора Дејана Петровића. Мада је плех оркестар у „ужичком“ филму Емира Кустурице – чачански. За време бомбардовања, Чачак је прилично страдао, а Ужице мало мање, па су тада Чачани на митинзима носили транспаренте „И Ужице је Србија“, а у исто време је колао фазон по Чачку да НАТО пилоти имају посебно наређење да над Ужицем лете наглавачке, да им случајно не би испале бомбе…

Бранко Станковић, аутор емисије „Квадратура круга“ на РТС-у, иначе Ужичанин, каже да му је, још док је био студент, отац говорио да не тражи девојку, а камоли будућу жену кад пређе Овчарско-кабларску клисуру. „А ја нисам био непослушан син, па због тога отишао да тражим жену у Никшићу, него ми се тако заломило. Данас имам бар десетак пријатеља из Чачка и никада нисмо отварали тему о ривалству, а памтим као средњошколац да се помињало то ривалство када су играли Слобода и Борац, када је Пуриша Ђорђевић био на врхунцу славе са својим филмовима, да су се Чачани поносили њиме, све док Ужичанин Стив Тешић није добио Оскара и тако дао јачи адут Ерама за надмудривање са Гребићима…”


Аутори: Маргита Миловановић и Димитрије Ђурић
Извор: Данас

Са уживањем приредио: Александар Јовановић, Племић (нација с ове стране Мораве, ка Јелици; Гребићи су из Љубића, старије општине од чачанске)