Не само бренди и шљивовица: Чиме све могу да тргуjу Србиjа и Jермениjа

Обим трговинске сарадње између Србије и Јерменије, више пута је мањи него са Русијом или Белорусијом, али је упоследње две године значајно порастао. Jермениjа у малимколичинама у Србију извози „Бренди“ (који се у време совјетског периода у Jермениjи и другим државама бившегСоветског Савеза продавао под називом „Коњак“). Јерменија такође извози електричне комутаторе као и делове машина за производњу намештаја. Jермениjа у Србиjу извози робу увредности од неколико десетина хиљада долара годишње, а Србиjа у Јерменију – неколико милиона. Мора се признати да jе то веома мало за обе стране.

Јереван. Извор за фотографију: Привреда Јерменије / Википедија

У тoм смислу постоје најмање две могућности за развој
узаjамне трговине. Прва jе ембарго на турску робу, коjи jе
Јермениjа обjавила након што је Турска отворено подржала
Азербеjџан оружjем и плаћеницима против наше државе,
током рата у Карабаху прошле године. Турска, регионално
најјача индустријска држава, извозила jе у Jермениjу
хемикалиjе, одевне предмете као и грађевински материјал.
Србиjа свакако може да понуди замену за један део те робе.
Друга могућност jе споразум о слободноj трговини између
Србиjе и Евроазиjске униjе, где jе Jермениjа члан. Србиjа jе
већ имала такве споразуме са Русиjом, Беларусиjом и
Казахстаном, али са Jермениjом jош увек нема, што
представља могућност за трговину са смањеним царинским
тарифама.

Што се тиче трошкова превоза, jерменски стручњаци за

логистику кажу да је цена превоза jедног 20 фт. контеjнера од

Бургаса до Jеревана приближно равна као и до Истамбула.

Подсетимо се да раздаљина од Бургаса до Београда или

Ниша ниjе велика.

Ипак, да би прошириле трговину, обе наше државе требало

би да имају jаку индустриjу. О томе треба да размислимо. 

Топионице бакра

Последњих година Јерменија је извозила у Србиjу концентрат

бакра (грубо прерађена руда бакра за даље топлење). Према

званичној царинској статистици Jермениjе, више га не извози.

Али, према Републичког завода за статистику Србиjе (https://publikacije.stat.gov.rs/G2020/Pdf/G20202053.pdf),

Jермениjа већ неколико година остаjе као jедан од наjвећих

снабдевача бакра за српске топионице. Наjвероватниjе, бакар

у Србију иде из Бугарске, где Jермениjа извози концентрат у

великим количинама. 

Овде морамо да направимо једну негативну конотацију, шта

се десило у нашој земљи. После распада Саветског Савеза

затворена jе топионица бакра у jерменском граду Алаверди,

као и Jереванска фабрика кабла, коjа jе радила на бази бакра

добијеног из топионице бакра у Алаверди. Средином 90-их

година топионица jе поново стављена у производњу, али је

производила само нерафинисан бакар, коjи ниjе употребљив

за производњу готових производа. Од 2018 године фабрика

jе поново пуштена у погон и сада извозимо концентрат бакра,

за европску и кинеску индустриjу. 

Руководиоци топионице и jерменских рудника кажу да ниjе

могуће складиштити сумпор, коjи се одваjа током обраде

концетрата бакра. Неке друге државе ипак решаваjу оваj

проблем, па чак и не тако велике државе као што је то

Србиjа, где jе топионица у Бору функционисала чак и током

рата 90-их година, када jе тадашња Jугославиjа била под

жестоким санкциjама и у међународноj блокади. У Србиjи се и

даље производе каблови, који се извозе у Турску (што је

тешко разумети, у односу на индустријску компетенциjу, коjу

jе Србиjа увек имала). 

Фабрика у Нишу 

Други пример jе фабрика у Нишу, где jе корпорациjа „Џонсон

електрик“ пре неколико година отворила фабрику електричне

опреме, коjа запошљава око 2 хиљаде радника. Влада Србиjе 

пружала jе помоћ у изградњи фабрике, што се у Jермениjи никад није десило.

У Jермениjи се у последње време развија машинска

индустриjа ( о чему ћемо писати следећи пут), и ту има

могућности за сарадњу између две државе, jер је Србиjа, за

разлику од неких других држава Источне Европе, као и готово

свих држава бившег Саветског Савеза, сачувала макар неки

део своjе индустриjе из jугословенског периода.

Ову иницијативу би требало да покрену пре свега

политичка руководства обе државе као и предузећа истих, а

не само да пиjу коњак и ракиjу током међународних форума.

Аутор: Арам Гарегинијан