Ниво наоружања наших мировњака не слути ништа добро у забрану Назарбајева
РБ-341 В «Леер-3» (Фото: Донат Сорокин/ТАСС)
Председник Казахстана Касим Жомарт Токајев се још једном обратио народу своје земље и саопштио да је „органима за спровођење закона и војсци наређено да отворају ватру и убијају без упозорења“. Све ово говори о крајње очајном положају званичних власти и њиховој чврстој спремности да предузму најрадикалније мере.
Извештаји из земље захваћене нередима подсећају на избијање грађанског рата у Сирији 2011. године. Тада у некадашњој „арапској Француској“ (како су тада звали Сирију) нико није веровао да ће се за неколико месеци релативно просперитетна држава претворити у рушевине. Превише заједничког: и у Сирији и у Казахстану су у борбу ушли кланови који имају огроман утицај на своју фанатизовану омладину.
Стиче се утисак да у Казахстану, као некада у Сирији, долази до формирања војних група и/или „буђења“ успаваних ћелија терористичких организација, које су одлучиле да искористе спонтане друштвене протесте.
Конкретно, 7. јануара Ситуациони центар Министарства унутрашњих послова Казахстана известио је: „На истражни затвор у граду Талдикоргану покушан је напад. Напад терориста обучених у маскирне униформе је одбијен. Током специјалне операције, полицајци су убили једног нападача а другог раниули. Укупно је било 20 нападача”.
Нешто раније, на сајту Министарства унутрашњих послова Казахстана, појавила се информација: „Полицајци су у Кордају запленили 10 комада оружја са глатким цевима. Заплењено је и возило марке Субару без регистарских ознака. Четири особе су ухапшене. Заплењена су још два аутомобила са 26 нових мобилних телефона”.
Странa гласила, позивајући се на новинску агенцију КазТАГ (према неким информацијама, сајтови kaztag.kz и orda.kz су блокирани), пишу о неким групама наоружаних људи које су наводно 6. јануара заузеле телевизијски торањ на брду изнад Алматија. Можда су то били управо они протестанти (тачније, побуњеници) који су упали у градску скупштину у ноћи између 4. И 5. јануара и запалили је.
Мере које предузимају власти дају прве резултате, али је рано говорити о стабилизацији. Према информацијама које пробијају на друштвеним мрежама, може се закључити да је 7. јануара у Алматију било релативно мирно (иако се све може променити у тренутку), чују се само ретке паљбе из аутоматског оружја. Истовремено се саопштава да се „бојовници организовано повлаче у област Алмати“.
На страници orda.kz на Фејсбуку постоји објава да се већина демонстраната у Актауу разишла. Људи су наводно чак демонтирали све шаторе и почистили смеће за собом. Ипак, неки активисти захтевају „да се не разилазе“ и поново су окупили гомилу од 700 људи спремних да наставе борбу.
Локалне власти инсистирају да су протести, који су прерасли у крвопролиће, пуна потврда Токајевих речи да се актуелни немири повезују са терористичким и криминалним групама, којима могуће поможу странци.
Овде можете да се сетите пропагандног видеа ИСИС-а (Исламске државе Ирака и Сирије – прим.прев.) који показује индоктринацију и обуку казашке деце узраста око десет година у гађању аутоматским пушкама АК-74 (калашњиков - прим.прев.). Подсећања ради, 2014. године, је главно медијско одељење групе „Ал-Хајат Медија Центар“ припремило видео под називом „Трка ка добру“ .
У том видеу, глас објашњава: „Упознајте неку од наше нове браће из Казахстана. На агресију крсташа одговорили су својом хиџром." Тада је један од одраслих бојовника прокоментарисао: „Спремају се за борбу против кафира (неверника) и мушрика (многобошца)“. Сад та деца имају двадесетак година...
Мало људи зна да је први председник Казахстана Нурсултан Назарбајев у своје време донео одлуку да врати Казахстанце повезане са ИСИС-ом из Сирије и Ирака. Ова политика се наставила и под Токајевом. Деца бораца ИСИС-а добила су казахстанске изводе из матичне књиге рођених и казахстанска имена, а женама притвореним због повезаности са борцима дати су чисти пасоши и документа како би се смањила друштвена стигма и олакшала њихова интеграција у друштво.
Изгледа да није добро испало. У ствари, дакле, нико не може дати иоле сувисло објашњење шта се заправо догодило. Уосталом, од самог почетка ништа није подсећало на класичну шему промене режима. Од 2. до 4. јануара, протести су представљали аморфно стање насталог хаоса, у који казахстанске институције власти нису хтеле ни на који начин да верују. Такође је било јасно да нема политичке опозиције, макар само зато што грађанство није имало независне канале за изражавање сопственог мишљења.
С једне стране, стручњаци су говорили о препуној чаши стрпљења, са друге, о клановима који су објавили рат „Шалу“ (Старцу) Назарбајеву, коме је маса скандирала „кет“ (одлази). Али је чак и глупаку јасно: такви спонтани протести не могу истовремено настати у територијално огромној земљи практично преко ноћи и прерасти у крваве грађанске сукобе (раздаљине у Казахстану се мере хиљадама километара. Између градова Актауа и Алматија у којима су истовремено букнули протести раздаљина је 2077 километара –прим.прев.).
Верује се да су немири брзо настали и брзо ће се угасити. Али, постоји једно али. Москва је у Казахстан увела јединице за електронско ратовање и беспилотне летелице, као и лака оклопна возила на гусеницама и точковима, која су се добро доказала у Сирији. Можда је то случај када је исправније претерати него не подценити. Ипак, може се претпоставити да руске специјалне службе знају више него што се званично извештава.
У Казахстану су, на пример, заједно са мировњацима коришћене мобилне аутоматизоване платформе РБ-341 В „Леер-3“, уз помоћ којих су откривани непријатељски мобилни телефони, таблети и други системи комуникације ради дејствовања по њима. Комплекс чини пар беспилотних летелица Орлан-10 способних да носе мале ометаче.
Генерално, војна опрема отпремљена у Казахстан као део мировне операције је највероватније дизајнирана за борбу против оружаних група попут оних које су дејствовале у Сирији, а не за наметање реда у сукобу са лоше припремљеним спонтаним одредима јуноша наоружаних глатким цевима и трофејним оружјем.
Узимајући у обзир чињеницу да су оператери већ угасили мобилни интернет електронски рат „Леер-3” је, највероватније, превентивно намењен за гушење радиотелефона, које радо користе бојовници са искуством у субверзивном или устаничком ратовању.
Ако се посматрају прелиминарне бројке о губицима полицајаца, које је пренео државни канал „Хабар 24“, очигледно је да на полицију нису јуришале неискусне придошлице које су тек узеле оружје у руке. 12 погинулих и више од 350 рањених специјалаца представљају озбиљну најаву претварања Казахстана у Сирију или чак Либију.
Пажњу привлачи реакција Беле куће, која се може назвати прилично неутралном, додуше са нијансама традиционалне русофобије. „Помно пратимо извештаје да је Организација уговора о колективној безбедности послала своје колективне мировне снаге у Казахстан“, рекла је гласноговорница Беле куће Џен Псаки на брифингу. „Имамо питања о природи овог захтева и да ли је то био легитиман позив или не. То у овом тренутку не знамо."
У САД очигледно не знају како да реагују. Да је реч само о грађанској непослушности, којом се баве власти, па чак и уз помоћ Русије, страшно је и замислити какав би вапај био у иностранству. Са одређеним степеном самопоуздања, можемо рећи да су Јенкији свесни џихадистичке претње која се надвила над Казахстаном.
Аутор: Александар Ситњиков
Извор: Как и для чего Россия задействует РБ-341 В «Леер-3» в Казахстане
Превод: Драган Вукојевић
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!