Наравно, сада није право време да се гледа на профит, који Јерменија и Србија могу остварити од повећања продаје у Русији. „Рат је отворио нове могућности за наш извоз“, да се тако нешто напише и прочита било би, у најмању руку, чудно. Овде само желимо да скренемо пажњу на чињеницу да руски трговачки ланци и дистрибутери траже нове снабдеваче уместо „европских“ брендова, којих је већина, бар привремено, обуставила делатност на руском тржишту.Сада нам се шаљу стотине захтева за производе, и не само за џемове и конзерве с поврћем, што је добро знано у Русији, већ и за кафу, чај и чоколаду, кажу јерменски стручњаци за маркетинг, али: „Било би много боље да повећамо сопствену производњу, а не да радимо реекспорт. Јер, ако само прослеђујемо европску робу у Русију, и ми можемо подпасти под санкције. Сопствена производња је сигурнија и, нарочито, кориснија за домаћу привреду.Додајмо да у Јерменији, од 1990. године, постоји развијена индустрија млевења и паковања кафе, али она ради углавном за домаће тржиште, мада има и извоза у Русију, у вредности нешто више од четири милиона долара.
Свопови?
Потрошачи желе да увек виде пуне полице у супермаркетима, што значи да ако нема неке робе, с чијим је снабдевањем прекинуто, одмах је треба заменити другом.
Али наравно, треба бити реалан. Нико не каже да је сада могуће преговарати о цени, усред таквих, као сада што је, променљивости рубље. Класични механизми осигурања курса (свопови, хеџирање), сада не делују, јер ни једна банка се неће упустити у тако велики ризик. На пример, 21. фебруара курс јерменског драма је био 6,22 за једну рубљу, 7. марта већ 3,74, а 23. марта – 4,77. И сад како да нека јерменска банка потпише своп на један месец, ако ће рубља поново нарасти макар и до 5,2. Зато, иако је министар економије Јерменије Вахан Керобјан изјавио да владе и централне банке Јерменије и Русије преговарају о могућности таквих свопова, тешко да ће они бити остварени у блиској будућности.
Данас и сутра
Данас јерменски произвођачи на руском тржишту раде у тешким условима: треба или одредити цену или у доларима (али долар у Русији кошта већ више од ста рубаља), или пристати продавати своју робу само за рубље и сносити губитак. Јер, ако сте пре месец дана у Русију извезли, на пример, партију компота брескве, када је као што рекосмо рубља вредела 6,2 драма, за њу сте добили 100 000 рубаља, што је вредело 620 хиљада драма, а сада само 477-480 хиљада. Али пуно руских трговачких ланаца не дају другог избора(можемо да купујемо само за рубље, take it or leave it „).
Али је то само данашња ситуација, а сада је време за преговори о дугорочном снабдевањеу Да поновимо, празне полице, пре или касније, биће попуњене, и то од оних који буду били најокретнији. То могу бити – зашто не! – српски и јерменски произвођачи. Макар у Русији постају све више познати српски ресторани и брза храна, онда зашто да у супермаркетима не буде више ракије, сира, кобасица, видео игрица…
Али да ово остваре, предузеће наших држава морају одмах да започну преговоре са руским купцима – и то не уз “Ево вама роба, узмите ако желите”, већ се мора опутовати у Москву и друге руске градове, показати узорке производа и рећи: “За једнан-два месеца, можемо вас уредно снабдевати нашом робуом нашом уместо оне коју сада немате”.
Наравно, лакше је рећи него урадити, али економски стручњаци знају и могу много више, него ми, новинари.
Подсетимо да је Русија, по вредности увоза, шести по величини купац српског и први купац јерменског извоза.
 |
| http://www.makroekonomija.org |
Аутор: Арам Гарегињан
Извор; Макроекономија
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!