Али подршке није било, изјаву која је дала тон свему што је следило, први је у Бриселу, дао Тимур Сулејменов, заменик шефа администрације казашког председника Токајева. Политичар је посебно нагласио да Казахстан неће бити оруђе за заобилажење санкција, које су западне и европске земље усвојиле против Русије, да Казахстан поштује територијални интегритет Украјине и не признаје Крим као део руске територије, а такође осуђује руску војну операцију.
„Изјава Сулејменова изазвала је различите реакције у Русији, изражене у јавном огорчењу једног броја руских пропагандиста и оцењена је као издаја најближег савезника у Евроазијској економској унији (ЕАЕУ) и Организацији договора о колективној безбедности (ОДКБ)“, преноси Телеграм канал Нурсултански Соко (https://t.me/s/nursolovej).
Званичне изјаве прес-служби казахстанског и руског председника имале су неутралан, прилично помирљив тон. Али ипак је демарш истакнутог представника казахстанске елите, вероватно, постао повод за телефонски разговор председника Казахстана Касима Жомарта Токајева и Владимира Путина, који је вођен дан раније. Мора се претпоставити да је шеф руске државе пажљиво наговестио свом колеги да нам буквално дугује то што није доживео судбину Јануковича?
Поуздано се не зна, али је јасно зашто је реакција Москве на јануарске догађаје у Казахстану била тако одлучна. Нови поглед на то, јаснији је након почетка специјалне операције у Украјини, која је постала „пробој опсаде Русије“, а и Казахстан би могао да постане део те опсаде Руске Федерације. Иначе, о овоме не пишу наши аналитичари, већ турски.
Како примећују, турске новине, Џумхуријет, опсадна линија Запада настала је много пре фебруара, она почиње од Балтичког региона, спушта се кроз источну Европу до западних обала Црног мора, а одатле се протеже дуж Црног мора кроз Грузију на Кавказ и под одређеним условима, досеже до Казахстана и Средње Азије. А догађаји у Казахстану су били део сценарија – „наранџасте револуције“, која је избегнута, а данас је специјална операција у Украјини већ пробој ове затежуће омче, према наводима Џумхуријета.
Фото: Валерий Шарифулин/ТАСС
Али ни после разговора Путина и Токајева званична реторика Казахстана се није променила. Министар иностраних дела Казахстана, Мухтар Тлеуберди потврдио је да су сви све исправно разумели.
"У овом тренутку ми не признајемо ни Луганску Народну Републику ни Доњецку Народну Републику. Све санкције Европске уније и Сједињених Држава су усмерене против Русије. Не придружујемо се овим санкцијама, али две ствари су за нас веома важне. Прво да не буде негативног утицаја ових санкција на развој привреде Казахстана, друго, да се наша територија не користи за заобилажење ових санкција“, рекао је Мухтар Тлеуберди, а пренела су јавна гласила.
Председник Казахстана, колико може, ограђује се од специјалне операције, сводећи све своје интересовање изјавама на мировне преговоре. Аналитичари примећују да само Токајев, за разлику од својих колега из Белорусије, Киргизије, Узбекистана, није подржао, па чак и показао разумевање циљева и задатака специјалне операције у Украјини, пише „Нурсултански Соко“.
Политиколог Аџар Куртов у разговору за Накануње напомиње да су казахстанске власти заузимале сличну вишевекторску позицију током читавог периода независности. Казахстан је одлучно одбио могућност да убрза политичке интеграције, могућност непосредних избора у јединствени парламент Евроазијске економске уније. Казахстан у оно време није признао ни Абхазију ни Јужну Осетију, није учествовао у решавању сукоба у постсовјетском простор - у Придњестровљу, Нагорно-Карабаху, у Таџикистану, на другим местима.
А притом се Казахстан марљиво трудио да се не спори ни са САД ни са Европском унијом, иако многи стручњаци јануарске догађаје називају покушајем „обојене револуције“ коју спонзорише Запад, а управо су Руси помогли да Казахстанци брзо преброде талас „арапског пролећа“. Али, ипак, Токајев повлађује Сједињеним Државама по питању специјалне операције? И неће да се свађа са Кином, Турском, са муслиманским светом, па чак ни са самом Русијом, таква је политика маневрисања. Мада, како кажу, „пробирач нађе отирач“. Како ће се променити однос најближег суседа према нама ако се мултиполарни свет из бајке, оствари?
Вреди напоменути да је паралелно ишао развој националистичке идеологије у Украјини и Казахстану, и тамо је процветала русофобија, па не треба гајити илузије да је наш источни сусед пун љубави према нама већ 30 година. „Али у Казахстану, због своје огромне територије и релативно малог становништва, увек су знали да не би требало да прелазе „црвену линију“ како та националистичка осећања не би изазвала оштар одговор исте те Руске Федерације“, каже Аџар Куртов.
У Казахстану је одувек била присутна националистичка компонента у политичкој елити, а уз њихово учешће одиграло се и оно што се десило у јануару, сигуран је стручњак. Неки од накнадно смењених безбедносних званичника били су присталице управо националистичких ставова. Дистанцирани однос према Русији може се објаснити и чињеницом да се у Казахстану плаше гласина о препороду СССР-а и заиста се плаше сепаратистичких осећања међу рускојезичним становништвом.
Такви страхови су били примерени само почетком 90-их, али не и сада, сматра Адјар Куртов. Заиста, 90-их је национални састав Казахстана био потпуно другачији (43% Руса и 42% Казаха према попису из 1991. године – прим.прев.), сада су Руси углавном исељени из Казахстана, остало их је мање од 20 одсто, тако да је неоснована верзија да тамо могу победити некаква сепаратистичка осећања.
"Не вреди очекивати делотворну и корисну подршку Казахстана. Највише што могу они да ураде је да мирно чекају, стојећи по страни. И на крају придружиће се победнику, а не оном који је у праву", каже Аџар Куртов.
Казахстан ће наставити своју вишевекторску политику у потрази за користима, али има посебне интересе у односима са Русијом и Кином. Иако власти земље изјављују да неће помоћи да се заобиђу санкције, да ли ће то бити тако и у стварности? Казахстан већ неколико деценија своје независности популарише тезу да је Казахстан мост између Европе и Азије, између Кине и Русије, да кроз овај мост треба да пролазе сви главни трговачки путеви. Овде треба градити модерне аутопутеве и брзе пруге, сматрају у Казахстану и одавно покушавају преко њих иде огромна трговина између Русије и Кине, а откако је Запад напустио руско тржиште, питање је часа када ће Кина заузети упражњене позиције и велики се профит може стећи на овом мосту.
Исток је осетљива ствар. Упркос очекиваној добити, ни Казахстан, па чак ни Кина не чине одлучне кораке, не дозвољавају категоричне изјаве о специјалној операцији и признању ЛДНР, извлачећи се полунаговештајима и објавама у којима се објашњава руска позиција у појединим медијима. На пример, кинески лист Хуанчу шибао, подсећа да је званични Вашингтон покренуо пет узастопних рунди ширења НАТО-а на исток, стежући што је могуће више безбедносни простор Русије, а да је крајњи циљ да се земља ослаби и разбије уз помоћ војног притиска и санкција. Истовремено, јасно је да и сама Кина има довољно „спорних територија“ да дозволи коментаре о странцима.
Председник Казахстана све ово разуме, он је стручњак за Кину, па ће се и он уздржати од било каквог јасног става. Али шта очекивати од Кине и Казахстана, ако чак ни у самој Русији елите нису спремне да се удруже и делују као јединствени фронт „за“, извлачећи се са полунаговештајима да можда и „нису против“?
Александар Назаров
Извор: Накануне
Превод: Драган Вукојевић
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!