Долази Васкрс, чувајмо се Србијо и Бели граде

 

Београд, бомбардовање Главне железничке станице 6. априла, 1941.

Четири бомбардовања Србије и Београда у 20. веку. Седим за рачунаром, јер не знам које од тих бомбардовања да наведем, јер како неко „случајно рече“ `14+`41+`44=`99.

Ко још верује у случајности, нека се обрати теоретичарима завере, или нек остане теоретичар случајности, али нека ћути.

Србија и Београд су четири пута бомбардовани у кратком Двадесетом веку, кратком јер ми из педесет и неке памтимо прадедове из претпрошлог Великог века, када је Вожд уздигао сабљу. Након познатог одговора команданта одбране Београда генерала Михајла Живковића, који је описао француски новинар Анри Барби, ми се после тог бомбардовања, уједињујемо са разбраћом и тако поново отварамо пут нашим садашњим“ савезницима и највећим пријатељима“ да нас поново бомбардују. Како је то генерал 1914. године одговорио, да се
подсетимо.

Београд је спавао, бомбе су падале

Генерал Михајло Жовковић

“Главном команданту у Београду, Како бисте спасли српску престоницу од уништења артиљеријском ватром, ви се позивате на предају града. Командант највишег чина и његов штаб, као и градска управа, треба да се, од сада па за један сат, што значи пре шест сати ове вечери, појаве на перону у Земуну, смештеном на Дунаву.

Напомена: У случају да прихватате предају, нека се на Калемегдану уместо српског истакне бели барјак.”

— Густав Гоља, генерал-мајор

Генерал Михајло Живковић, командант одбране Београда примио је непријатељског изасланика, саслушао депешу и на њу имао само један кратак одговор: “Иди у пи*** материну!”.

Даље је прича. А шта се десило после 1941. године?

Милош Жунић, командир ескадриле, погинуо 6. Априла 1941.г
(фото Гугл)

Како би другачије него као славни генарал поступили пилоти командира ескадриле Милоша Жуњића који дочекују 6. априла `41 године, вишеструко јачег непријатеља, кога 1944. године више скоро нисмо ни имали, али смо зато имали оне „савезнике“ који су нас избомбардовали тепих бомбама на којима је писало „Срећан васкрс“ баш на тај дан 16 и 17. априла.

То је била злогласна америчка 15. ваздухопловна јединица, са базом у Фођи на југу Италије. Учествовало је 600 бомбардера, који су са 7.500—8.500 метара испуштали „тепих бомбе“ (карта).

Противавионска одбрана није постојала, а Београд је од стране „савезника“ поново бомбардован 21. априла, 24. априла, 18. маја, 6. јуна, 8. јула, и 6. септембра 1944. године, укупно најмање 15 пута, а све у режији садашњег носиоца имена загребачке улице. Те исте пилоте генерал Дража Михајловић и србски народ спасавају од маја до августа исте године у неколико наврата. Тако то раде Срби.

Бомбама на Србију: Савезничко и Брозово сатирање свега српског

Карта бомбардовања Београда за Васкрс 1944. године

А како раде унуци тих истих америчких пилота осетили смо 1999. године. На КиМ-у и целој Србији су бацане тепих бомбе, са забрањеним уранијумским отпадом, за који нам сада причају да није штетан.

СРЈ 1999. године (Фото Гугл)

Тајни извештај о бомбардовању Србије: Незапамћени злочин НАТО пакта над цивилима

Као и сваке године долази нам Васкрс, тај најрадоснији србски празник, чувајмо се Србијо и њен Бели граде.

За Српски Магазин: Милорад Ђошић, пуковник авијације у пензији