Научници су открили 15 важних фактора ризика раног развоја деменције. Али ово је веома оптимистично истраживање, јер се скоро сви могу исправити. То значи да улога наслеђа у настанку ове тешке болести није тако велика и фатална.
Студију су спровели научници из Велике Британије и Низоземске. Чланак је објављен у часопису JAMA Neurology, једној од публикација Америчког медицинског удружења (АМА).
Студија веома великих размера
Око четрдесет различитих фактора ризика повезано је са развојем деменције. Група научника спровела је велику студију како би успоставила ред међу њима и „одвојила бабе од жаба“ – да би идентификовала факторе ризика који заправо убрзавају развој деменције не у старости, већ у релативно младој доби – до 65 година. Ова старосна доб се сматра границом између ране и стараћке (сенилне) деменције.
У ту сврху коришћени су подаци Британске Биобанке. Узорак су изабрали међу људима који су тамо регистровани од 2006. до 2010. године. Студија је обухватила 356.052 особе (55,3% жена) млађе од 65 година. Просечна старост учесника студије била је 54,6 година и нико није имао деменцију. Током периода посматрања, који је трајао до 2021. године, регистровано је 485 случајева ове болести (код мушкараца се развијала нешто чешће – 51,8%).
Ово одговара стопи обољевања од 16,8 случајева на 100.000 особа годишње. Да бисте разумели шта то значи, замислите скупину од 1000 људи, од којих је сваки живео 100 година. Дакле, међу њима, 16,8 људи (тј. отприлике 17) ће развити деменцију пре 65. године. Да би обим проблема био још јаснији, могу се навести следеће бројке: око 370.000 нових случајева деменције са раним почетком бележи се годишње широм света.
Непријатеље свог мозга морате упознати лично
Ево 15 фактора ризика за рану деменцију које су научници идентификовали:
1. нижи степен образовања,
2. нижи социо-економски статус,
3. присуство 2 ε4 алела у аполипопротеинском гену (АПОЕ)
4. потпуни престанак конзумирања алкохола,
5. поремећаји употребе алкохола (пијанство и алкохолизам),
6. социјална изолација (сам живот и неспремност на комуникацију са људима),
7. недостатак витамина Д,
8. висок ниво Ц-реактивног протеина,
9. смањена снага стиска шаке,
10. губитак слуха и глувоћа,
11. ортостатска хипотензија,
12. мождани удар,
13. дијабетес,
14. болести срца,
15. депресија.
Много разлога за оптимизам
Строго говорећи, са ове листе постоји само један фактор који се не може уклонити – присуство 2 ε4 алела у аполипопротеинском гену (АПОЕ). Једноставно речено, ово је лоше наслеђе у смислу развоја Алцхајмерове болести. Носиоци таквих гена након педесете године, почињу да имају проблема са размишљањем, који напредују прилично брзо.
Али сви остали фактори су променљиви. Односно, могу се мењати и на тај начин смањити ризик од ране деменције.
Професор Дејвид Левлин (David Llewellyn, Professor of Clinical Epidemiology and Clinical Health) са Универзитета Ексетер (University of Exeter Faculty of Health and Life Sciences), без претеране скромности, своје истраживање назива револуционарним. Зашто? Ево његовог одговора: „Ово је највећа и најпоузданија студија те врсте икада спроведена. Занимљиво, она по први пут показује да можемо предузети мере да смањимо ризик од деменције циљајући различите факторе који доприносе њеном развоју.
Његово мишљење дели и други учесник студије, др Џенис Ренсон (Dr Janice Ranson, Senior Research Fellow and Deputy Director of the Deep Dementia Phenotyping (DEMON) Network), виши научни сарадник на Универзитету у Ексетеру: „Наше истраживање отвара нове хоризонте у могућности смањења ризика од ране деменције. Мислимо да би ово могло означити нову еру у смањењу нових случајева ове болести.“
Како заштитити мозак у пракси?
Шта то значи у пракси? Узмимо за пример прву тачку. Образовани људи неизбежно су вредно користили свој мозак. И пре свега, они настављају са умним радом у свом животу. Узмимо их за пример. Укључите мозак, нека ради. Не ограничавајте се само на механички (аутоматски) рад и пасивни одмор у слободно време. Не заглупљујте се на интернету и ТВ-у. Усавршите своје знање у било којој области, читајте, научите нове ствари, укључујући језике. Али физичка снага је такође важна – видите тачку 9, слаб стисак руке указује на слабост мишића уопште. Запамтите, када мишићи раде, глави је лакше, више крви дотиче у њу.
Али на пример, тачке 4 и 5 односе се на алкохол. Ваш избор у превенцији деменције је „златна средина“, умерена конзумација алкохола, а не апстиненција или злоупотреба.
Није корисно бити усамљеник (тачка 6), људска комуникација је одлично оптерећење за мозак. Говор је најмоћнији стимулатор његове активности, довољно је запамтити да мислимо речима. Осим тога, комуникација даје позитивне емоције. Ово је такође превенција депресије (видети тачку 15).
Тачке 12-14 су повезане. Ако се ове болести активно лече, ризик од деменције се смањује. А ако их спречимо, онда се још више смањује.
Вероватно треба да објаснимо тачке 8 и 11. Ортостатска хипотензија је вртоглавица или чак несвестица када особа устане након што лежи или седи. Симптом указује на недовољан проток крви у мозгу у таквим ситуацијама. Дешава се када постоји лоша регулација крвних судова (помоћи ће физичке вежбе) или развој повећане укочености услед артеријске хипертензије (да би се то спречило, важно је снизити крвни притисак на нормалу од самог почетка болести).
Висок Ц-реактивни протеин указује да постоји латентна или очигледна упала у телу. Повећава ризик од многих болести. Да бисте га смањили, потребно је да излечите сва постојећа жаришта упале (од покварених зуба до проблема са кожом), ако их има. Али њихово одсуство не значи да особа нема упале у телу. Поспешују га слатка и масна храна, а спречавају поврће, воће и бобице.
Дакле, ваша глава је у вашим рукама. Чувајте је од малих ногу.
https://aif.ru/health/life/demenciya_ne_prigovor_uchenye_nashli_15_faktorov_riska_rannego_slaboumiya
https://medicine.exeter.ac.uk/people/profile/index.php?web_id=David_Llewellyn
https://medicine.exeter.ac.uk/people/profile/index.php?web_id=Janice_Ranson
Аутор: Александар Мељников
Превод: Драган Вукојевић
Извор: Аргументи и факти
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!