петак, 12. децембар 2014.

Драгиша Бојовић У Србији се фаворизује латиница иако је ћирилица службено писмо

Поводом 60 година Новосадског договора

cirilica latinica
Резолуција Европског парламента о Војиславу Шешељу била је, између осталог, повод да председник Српске владе упути прекор Хрватима да “нису у стању да сачувају десет табли на ћирилици.“ На другој страни, истако је да Србија има 10 000 латиничних табли и да није ниједну уништила. Вероватно је ову другу бројку премијер Вучић метафорички употребио, јер је сигурно да латиничних табли у Србији има далеко више и оне доминирају у сваком граду у Србији без обзира што је по Уставу и закону ћирилица писмо у службеној употреби и подразумева употребу на таблама институција, предузећа и слично.

Данас је статус ћирилице актуелан и због једног невеселог јубилеја, који је и означио потискивање и дискриминацију ћирилице у Србији. Реч је о Новосадском договору, који је потписан 10. децембра 1954. године у Новом Саду, у организацији Матице српске и Матице хрватске. Српски језик је тада преименован у српскохрватски односно хрватскосрпски, а трећа тачка Закључака (откуцаних латиницом) гласила је:

“Оба писма, латиница и ћирилица, равноправна су; зато треба настојати да и Срби и Хрвати подједнако науче оба писма, што ће се постићи у првом реду школском наставом.“

Срби не само да су научили латиницу, већ су је континуирано фаворизовали, док су Хрвати потпуно одбацили ћирилицу. Осамнаест хрватских институција одрекло се Новосадског договора 1967. године, а Матица хрватска 1971. У међувремену је нестала и заједничка држава, а Србима су остале далекосежне последице, које су довеле до незавидног положаја ћирилице. Примера је много, а најсвежији је онај из Ниша. На једној државној институцији (Клиника за кардиохирургију) недавно је осванула десет хиљада и прва табла са латиничним писмом (са текстом непознатог правописа), необичног, троугластог облика (уместо уобичајеног правоугаоног).

На истој клиници су постављени и неки “стилизовани“ симболи, а поменута табла, ако се мало боље погледа, је, у ствари, стилизовани вуковарски чекић. То је онај чекић, чија је физичка употреба у Вуковара довела до нестанка и оних јединих десет табли, а овде је употребљен на један префињенији начин захваљујући експонентима политике која се руга не само српском идентитету, већ и српским законима, чему је печат дало и освештавање овог необичног “храма“.

Вишедеценијско искуство, као и најновији примери, говоре да ћирилици неће бити лако на европском путу. Поставља се питање њеног опстанка, а самим тим и опстанка националног и културног идентитета Срба. Треба, наравно, признати да је ход ћирилице по југословенској странпутици, започет Новосадским договором, умногоме одредио и њену судбину на европском путу. Тешко је у таквој ситуацији следити частан пример Бугарске, која је, иако чланица Европске уније, сачувала достојанство свога писма. Сама Унија је показала респект према Бугарској, јединој чланици у којој је ћирилица не само званично писмо, већ се и стриктно води рачуна о њеној употреби. Прошле године су штампане новчанице од пет евра, где је реч евро исписана и ћирилицом, а ове године су се појавиле такве новчанице и у апоенима од десет евра.

Шта чинити у Србији?

Доследна културна политика државе Србије, као и стриктно поштовање Устава и закона, могли би да сачувају српско национално писмо од даље дискриминације и понижавања. Пример нам је у суседству. Тиме бисмо се, на прави начин, супроставили даљој “дронизацији“ Србије.


Аутор: Драгиша Бојовић
Извор: Људи говоре - часопис за књижевност и културу

Наредба управника Града Београда издата 1.1.1918.

Окупаторски војници и „српска латиница“. Београд 1915 – 1918. г.

 Управа града Београда.


Свим квартовима и комесаријатима:


Непријатељ за време окупације натерао је наше трговце и јавне радње те су на радњама истицали фирме латиницом написане. Наређујем да се ове фирме од данас за пет дана промену, а у року од двадесет дана истакну фирме ћирилицом сходно Закону о радњама. Кварт ће се постарати о извршењу мог наређења, исто објавити и са сваким ко по њему не би поступио – казнити по надлежности.

 Управник града Београда, Коста Ј. Туцаковић
1.1.1918.

ИзворНаредба управника Града Београда издата 1.1.1918. "Управа града Београда. Свим…

Украјина прави гробље са 250 000 гробова















На састанку администрације председседника Украјине 10. децембра разматрано је питање доделе 80 хектара пољопривредног земљишта у Дњепропетровској области за гробље за убијене у АТО (Антитерористичка операција).

"У Украјини почиње четврти талас мобилизације", рекао је министар одбране Украјине, Степан Полторак.

Украјинска влада је најзад одлучила да поведе бригу о хиљадама тела војника и официра, која остају у Донбаској области, напуштена и несахрањена.

На састанку администрације председника Украјине дана 10. децембра, председница парламентарне Комисије за здравље, Олга Богомолец, одржала је састанак о питањима која се односе на идентификацију, превоз и сахрану мртвих војника.

Једно од кључних питања на састанку је било стварање гробља за војнике који су погинули у грађанском рату у Донбасу. Губици украјинске војске су толики да власти траже чак 80 хектара пољопривредног земљишта у Дњепропетровској области.

80 хектара је 800 000 квадратних метара земљишта.

Што је површина 112 олимпијских фудбалских терена.

Ако се има у виду чињеница да стандардни гроб покрива површину од три квадратна метра (2м x 1,5м), испада да 80 хектара може да прими 267 000 гробова. С обзиром да су на тој површини потребне и стазе и путеви, јасно је да је потреба за гробовима администрације председника Украјине око 250 000 гробова.

А прекид ватре ? Не. Влада се припрема за брутални рат. И што више страствених и дивљих типова у њему нестане, веће су владине шансе да ће остати на власти.

То гробље у центру државе ће постати храм националистичке пропаганде: деца ће ту долазити на излете, волонтери ће прикупљати новац за ограде, доћи ће Бајден да стави цвеће на гроб незнаног јунака.

Изворни текст на руском:Позаботились: власти создали кладбище для погибших в АТО на 250 тыс. могил - POLITNEWS - Новости политики России, Украины и мира
Извор: Ukraine is creating a cemetery for 250,000 graves - Fort Russ
Превела на енглески: Кристина Рус
Превод: Ћирилизовано за Србин.инфоhttp://srbin.info/

The Saker Српски одлетео, па, па

Поштовани читаоци и сарадници,

обавештавамо вас о прекиду наше сарадње са блогом "The Saker Српски". Одлуку је практично донео The Saker / Степски соко затраживши од потписника ових редова да се "повуче са места шефа тима" - редакције блога "The Saker Српски".  Из редакције су одмах изашла још четири члана, до даљег је остао један, Дамир Мариновић, са којим до сада нисмо успели да успоставимо контакт. Како је "Ћирилизовано" (са српске стране) и основало тај блог на предлог Степског сокола, престанак наше сарадње, Александра Јовановића и Милорада Ђошића, у суштини значи и гашење блога "The Saker Српски", без обзира што је технички "кључ" блога у рукама Степског, односно техничког реализатора система блогова Степског, француске редакције.

Разлози смене и гашења су типично српска, а како испаде, и руска прича. Један српски аутор, који је иначе пре пола године предложио Степском соколу да он води српску верзију, пре неколико дана је - добронамерно, наравно, али заобилазећи А.Ј. и српску редакцију, запитао Степског (како ми је овај, отприлике, описао контакт)  - зашто Јовановић до сада није превео тај дивни текст о Јужном току који сте и ви пренели на енглеском, па ако неће ни сад ( нисам хтео, мада је Степски питао - јер на ту тему сам већ био објавио четири текста које сам сам и превео), ево ја ћу, а Ви са Јовановићем видите ... Што је наш руски (анонимни) пријатељ и учинио и што, природно, није изашло на добро. У најкраћем, агресиван тон и исказано неповерење према њему с моје стране - по доживљају Степског, а по мени јасно изнешен став да је недопустиво радити иза леђа шефа редакције и то са особом са "задњим намерама", и схватање да се поверење не захтева, већ стиче - завршило је како је завршило.

Али, није крај. Према разумевању својине Степског, све што је "за њега" урађено је у јавном домену и, како је и он своје текстове тамо сместио, с тиме се, преводима и текстовима, може располагати према нахођењу, у овом случају његовом. Дакле, уз блог који остаје његов и коме ће, каже, наћи другу поставу, остају му и преводи (скоро стопостотно производ "Ћирилизовано" тј. долепотписаног), без обзира што ни "Ћирилисано", ни ja као аутор превода свој производ никада нисмо огласили за "public domain", дакле задржали смо "интелектуалну својину" и права која из тога проистичу. Е, како ће то завршити, видећемо.

"Ћирилизовано" никога неће судски гонити због онога што заиста стварамо због општег добра. Али, тај рад захтева време, рад и стручност - што има своју цену и када се бесплатно даје, као што "Ћирилизовано" и чини, а то је да се призводи "Ћирилизовано" могу слободно користити уколико су испуњени следећи услови, уколико је:

    наведена интернет адреса оригиналног (непреведеног текста);
    наведена интернет адреса преведеног текста на блогу "Ћирилизовано";
    наведено име аутора (ако је потписан):
    наведено име преводиоца или преводилачког сервиса (Ћирилизовано).
   
При чему "Ћирилизовано" задржава право да трећем лицу ускрати  коришћење својих производа, пре свега због исказаног непоштовања горњих услова, али и других видова пословне некоректности
, као што је преношење плагираних превода или, као у случају Степског сокола, непримерено понашање према сарадницима, њиховом раду и преслободно схватање приватне својине, макар то било и "интелектуално власништво".

Дакле, тужити нећемо, неовлашћена својатања и некоректна преношења ћемо само објављивати. До сада их је било преко стотину, што смо покушали да решимо интерно и не затрпавајући још и нашим проблемима читаоце којима је и својих проблема превише, али како су крађе, прекрађе и најновија злоупотреба превршиле сваку меру ... нека се бар зна.

На крају, али уствари најважније, "Ћирилизовано" наставља путем снабдевања српских медија преводима, повремено ауторским текстовима и свиме што успе да створи, прикупи или организује а што је везано за српско писмо. За то ћемо сада имати више времена. Али и одлучности у погледу поштовања туђег рада и интелектуалне својине, јер је то једини начин да нечега вредног и од мајстора створеног буде више, да српски тзв. родољубиви медији не буду углавном дилетантизам, исеци-налепи, плагијаризам и надриуредниковање  - што родољубље није, већ управо супротно, допринос растакању српског духа и културе. 


За Ћирилизовано: Александар Јовановић

СРПСКИ ЈЕЗИЧКИ ПРОСТОР НЕДЈЕЉИВ

НОВИ САД, 11. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Српски језички и културни простор је недјељив, а ћирилица је идентитетска карактеристика српског народа и као таква се мора сачувати, закључено је на округлом столу под називом "60 година након Новосадског договора: Српска језичка политика данас".
 

На синоћњем скупу у Новом Саду је истакнуто да се у српској лингвистици и политици мора поштовати одредба Устава Србије о ћирилици, као о једином српском службеном писму да би се сачувала од потпуног пропадања.

Еминентни познаваоци српског језика и његове историје сагласни су да су ијекавски и екавски изговор равноправни.

Они су, након опсежне расправе, констатовали да је Новосадски договор током 60 година примјене нанио немјерљиву штету српском језику и ћирилици.

Учесници округлог стола негирали су као неутемљен термин "српскохрватски језик" уведен Новосадским договором, постигнутим децембра 1954. године.

Према њиховом ставу, термин "српскохрватски" представља преименовани српски језик и у србистици га треба задржати само у подсјећању на вријеме доминације политичких над лингвистичким критеријумима.

Лингвисти сматрају да је Новосадски договор погрешним схватањем равноправности писама дао суштински допринос одумирању српске ћирилице.

Учесници округлог стола били су Данко Шипка, Драгољуб Петровић, Миланка Бабић, Драгиша Бојовић, Петар Милосављевић, Дејан Ивковић, Иван Клајн, који је послао реферат, Ненад Крстић, Синиша Стефановић, Милош Ковачевић и Андреј Фајгељ.

Новосадски договор потписан је 10. децембра 1954. године и њиме је званично у Србију уведена латиница.

Овим договором је утврђено да су оба писма ћирилица и латиница равноправна, као и да треба настојати их и Срби и Хрвати подједнако науче.


Извор: СРНА