Линукс, цар суперрачунара

По најновијем извештају Првих 500 у трци суперрачунара, само два од најбржих рачунара на свету нису на Линуксу

САД заостају у трци суперкомпјутера, али без обзира чији суперрачунар био и где радио, једна ствар је скоро извесна: "тера" Линукс.

По најновијој листи Првих 500 суперрачунара објављеној јуна 2017., чак 498 од 500 рачунара је на Линуксу, док су остала два на Јуниксу.

Ти изузеци су пар кинеских IBM POWER на  AIX-у и налазе се на зачељу, на 493-ем и  494-ом месту. За годину дана, од Првих 500 у новембру 2016. године, пали су за више од сто места. Ако се такав тренд настави, идуће године на листих Првих 500 суперрачунара налазиће се само Линукс рачунари.

Када је јуна 1993. састављена прва листа Првих 500 суперрачунара, Линукс је био једва нешто више од играчке и још није усвојио Пингвина Такса као своју маскоту. Почевши од 1998. године, када се први пут појавио на листи Top500 supercomputer, Линукс све брже и брже преузима доминацију у суперрачунарству.

Пре но што је Линукс засео на трон, водећи оперативни систем суперрачунара био је Јуникс (Unix). Али од 2003. године, када је на листи Првих 500 било 96% Јуникс рачунара, и 2004. године када је Линукс преузео вођство,  данас смо дошли смо до тога да 96% суперрачунара погони "пингвинче".

Откуда такав преокрет? По извештају Линукс фондације, 20 years of Top500.org Supercomputer Data Links Linux With Advances in Computing Performance | Linux.com | The source for Linux information, два су разлога.

Прво, пошто већину суперрачунара у свету чине суперскаларне истраживачке машине направљене за специфичне задатке, сваки суперрачунар је самостални пројекат са јединственим карактеристикама и захтевима за оптимизацију. Стога, није рационално развијати нов оперативни систем за сваки суперрачунар. Са Линуксом, инжењерски тимови могу лако да неку постојећу дистрибуцију Линукса модификују и оптимизују у јединствени и револуционарни ОС карактеристичан за савремене суперрачунаре.

Друго, али не мање важно:  "Трошкови лиценцирања прилагођене и самостално подржане дистрибуције Линукса су исти, без обзира да ли користите 20 чворова или 20 милиона чворова". Како? Тако што "суперрачунарски пројекти у огромној линуксашкој заједници поборника отвореног кода имају бесплатну подршку и приступ програмерским ресурсима па трошкове за програмере могу да држе на истом или нижем нивоу од сличних трошкова за друге оперативне системе".

Дакле, суперрачунарством у целини, као и десктоп рачунарством мимо Виндоуса, и надаље ће владати...

Ћирилизовано: Линукс

Аутор: Стивен Џ. Вон-Николс
Извор: Linux owns supercomputing | ZDNet
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian -- The Universal Operating System-у