Центар за стратешка изучавања "Бегин-Садат": Нове стратешке димензије Источног Средоземља

Begin-Sadat Center for Strategic Studies

САЖЕТАК: Геостратешки, дипломатски и економски утицај Источног Медитерана је данас значајнији него икада раније. Ова чињеница отвара нове могућности Грчкој, Кипру и Израелу, али такође повећава изазове и опасности.

Први пут од пада Византијског царства, Источни Медитеран је у средишту тектонских покрета.

Овај регион има сва својства потребна да функционише као посебан подрегионални систем светског окружења 21. века. Источно Средоземље је у средишту пажње великих сила (САД, Русије и Кине), пошто се у њему налазе регионални актери који могу пресудно утицати на друштвено-политичку орбиту региона (Израел, Египат и Турска, док дипломатија може створити чврсте везе између држава, везе које умногоме превазилазе пактовске аранжмане, пошто дејствују као максимизатори моћи (превасходно Грчке и Кипра).Такође, у региону су у току два грађанска рата (у Сирији и Либији), у којима велике силе могу оштрити канџе, често посредно, преко "проксија". Ту су и два велика басена природног гаса, Басен делте Нила и Левантски басен, који могу имати одлучујућу улогу у тешком прелалазном времену гашења монопола нафте и преласка на алтернативне енергетске изворе.

Али данас, данас је Источно Средоземље што је био Балкан почетком 20. века. Политичка и економска нестабилност захватиле су скоро све државе у региону. Насиље, било у виду правог грађанског рата или "домаћих проблема, изгледа да је немогуће зауставити само путем стране институционалне интервенције и позивањем на поштовање међународног правног поретка.

Када је у питању ово последње, међународни правни поредак,развој догађаја у региону доказује да у хобсовским геостратешким условима наметање међународног правног поретка као ултимативног средства ефикасног разрешавања кризе - узалудно и бескорисно. Источно Средоземље никада није било поприште тако интензивне конкуренције великих сила, и никада није владала већа неизвесност и песимизам у погледу друштвено-политичких изгледа држава региона.

Али, Источно Средоземље не заслужује да се све што се у њему дешава подвргава стиксовским, црно-белим анализама. Израел, на пример, полако постаје информатичка велесила. Такозвана Четврта информатичка револуција је на међународном нивоу појачана достигнућима управо израелских компанија и институција које непрестано истражују и - производе. Овакав тренд би могао довести до тога да читав регион захвати "високотехнолошко пролеће" (“Hi-Tech Spring”), које би донело богатство, нова радна места, решило проблеме незапослености и радикализације сиромашне младежи, и распршило негативну ауру "арапског пролећа" које и даље мучи регион.

И Кипар је оставио економску кризу за собом и сада има потенцијал да постане поуздан партнер Запада у трансформисању Источног Средоземља у епицентар технолошког напретка.

На крају, али не и најмање важно, САД су показале да су се заувек вратиле у регион - после кратког али опасног раздобља које ће се у историјским анализама водити као једно од когнитивних порицања, као период у којем је Русија искористила прилику да се врати и учврсти се у региону.. Недавна одлука Вашингтона да амбасаду премести у Јерусалим, престоницу државе Израел још од владавине краља Давида, представља кључни политички процес који може резултовати јачањем реалистичније фракције Палестинске националне самоуправе и, као резултат тога, позитивним корацима ка разрешавању ребуса тзв. Палестинског питања.

Смела одлука у спољној политици често је једини корак којим се може остварити напредак. Балфурова декларација и премештање америчке амбасаде у Јерусалим су изврсни примери. Такође, одлука Вашингтона да помово активира Другу флоту да би ојачао присуство САД и НАТО-а у Атлантику увећава и улогу Шесте флоте и, тиме, оснажује стратешки троугао Грчка-Кипар-Израел кроз вишедимензионално оперативно унапређивање НАТО-ове инфраструктуре у Грчкој и тесну сарадњу трију држава на војном плану.

Поред тога, САД показују и очигледан интерес за потирање руске "тврде моћи" и њених последица у Источном Средоземљу и у балканским државама. Ово може резултовати не само јачањем одговорности према друштву (у општем смислу), него и стабилнијим и ефикаснијим политичким апаратима држава ова два региона.

После раздобља одлучног порицања, САД су се вратиле реалном сагледавању међународне сцене на којој је системска равнотежа снага под утицајем, већ чврсто успостављене, мултиполарне стварности. Признавањем ове политичке чињенице, САД су постале много вољније да доносе одлуке које ће ојачати "паметно" присуство Запада у Источном Средоземљу и статус регионалних западних елемената - Грчке, Кипра и Израела.

Ипак, то се не сме сматрати за панацеју за све домаће проблеме горепоменутих држава, посебно Грчке. Успостављање мултиполарног modus operandi-ја подразумева међудржавну конкуренцију и, у неким случајевима, значајан и брз пораст антагонизама. Дакле, Грчка, Кипар и Израел морају бити спремни да не само плешу по такту, већ и промене музику.

То значи да њихова улога и политика у погледу Источног Средоземља мора постати и активнија и конструктивнија, а што је остварљиво једино ако све три државе размишљају регионално и на основу екстровертне стратегије која сагледава и и читаву међународну сцену.

Будућност Запада зависи од јачања трансатлантских изгледа. Ефикасна сарадња две обале Атлантика на свакодневном нивоу и продубљивање институционалног modus operandi-ја између њих је од виталног значаја и драстично ће утицати на развој светске привреде, технологије и међународих односа у наредним деценијама.

Унапређивање Источног Средоземља у статус засебног подсистема захтева конструктивну улогу региона у продубљивању трансатлантског функционисања. Али такав захтев и отвара прилику Грчкој, Кипру и Израелу да служе као регионални пионири Трансатлантског доба и , тиме, да уобличавају будућност. Атина, Никозија и Јерусалим морају интернализовати древну грчку изреку "Бог помаже онима који себи помажу". Јер заостаће свако ко није спреман да изађе из своје зоне удобности.


Претходно са истог извора:  Центар за стратешка изучавања "Бегин-Садат": Правила сиријске "игре" Израела и Ирана


Аутор: Спиридон Н. Лицас, ванредни професор Међународних односа на Универзитету Македоније из Солуна, гостујући професор Стратешких истраживања на Врховном здруженом ратном колеџу Оружаних снага Грчке и на Институту за политичке науке из Гренобла

Извор: New Strategic Dimensions of the Eastern Mediterranean
Превео, задржавајући наказност ауторове реченице: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Бунсен лабс Линуксу и Вордграјндеру