Пол Крејг Робертс: "Западна демократија" постаде оксиморон

Извор за карикатуру: Julian Assange | Latuff Cartoons

Западни свет вечито прича о такозваним демократским вредностима. У политичкој теорији Запада, демократија делује путем слободе говора и слободе штампе. Износећи своја виђења, грађани и медији чине да се власт понаша одговорно и буде одговорна.

Ова либерална традиција подразумева да нема речи или израза који се не смеју користити јер нека "угрожена група" (“victim group”) тврди да се због њих осећа нападутом. Увођење политичке коректности, сада инстуционализоване на универзитетима и у државном школском систему, и у "слободан говор" преститутки, као и америчке корпорације типа "Гугла", и новоговорне навике Американаца, показују да се статус слободе говора - срозао.

Слобода штампе је срозана на још ниже гране. "Њујорк тајмс" какав памтимо по "Пентагоновим документима" ишчезао је за првог мандата Џорџа В. Буша, када је одлагао објављивање приче и доказа да Бушов режим шпијунира и надзире грађане и институције без судског налога, и када је то одлагање, које је потрајало годину дана, омогућило Бушу да буде поново изабран, а влади да шпијунирање озакони на ex post facto основи.

Данашњи медији су органи Министарства пропаганде "фокусирани" на сатанизовање Русије и Трампа, и оправдавање ратних злочина Вашингтона и вазалних му држава.

Отуд и шестогодишњи мук о заточеништву Џулијена Асанжа у Амбасади Еквадора у Лондону.

"Викиликс" је новинска организација и није учинила ништа што стварна слободна штампа није одувек радила. Приде, Џулијен Асанж је држављанин Аустралије и Еквадора, није Американац и не може бити крив за издају. Што Вашингтон није омело да испослује управо такву оптужбу.

Нови председник Еквадора није јак и добар човек и државник као његов претходник. Под притиском Вашингтона, Морено Асанжу отежава живот у еквадорској амбасати што више може, присиљавајући га да се преда Британцима, који не би, удовољавајући заповести Вашингтона, поштовали његов статус азиланта. Стога Асанж и не може да напусти еквадорску амбасаду.

И кавих ту има "демократских вредности"? Ни трага. То је реприза совјетског третмана кардинала Миндзентија (који је уточиште потражио у југословенској амбасади у Будимпешти, па је, као и Имре Нађ, био преварен - прим. прев.), само што се сада Вашингтон, а не Москва, не осврће на "некакве слободе".

Аустралијска влада, да и сама "испоштује" Вашингтон, није учинила ништа да помогне свом држављанину Асанжу. И Аустралија, као и све друге вазалне државе, интерес Вашингтона ставља изнад својих закона и интереса својих грађана.

Прошле недеље у Аустралији грађани су изашли на улице у знак подршке Асанжу. Међутим, западне владе су сада толико отуђене од грађана - које третирају као поданике - да је мало вероватно да ће се призвати познању права и одговорности ичиме до револуцијом.

"Западна демократија" постаде оксиморон. О чему говори и овај чланак Мајка Хеда. Прочитајте га.


Претходно од истог аутора: Пол Крејг Робертс: Западне елите презиру демократију

Аутор: Пол Крејг Робертс
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Ем-Икс Линуксу и Вордграјндеру