Спасавање Јордана: Могу ли Иран и Катар бити решење?

Поводом вести Protesti u Jordanu nastavljeni uprkos ostavci premijera Mulkija

Извор: Мидл ист ај

Јордану су потребни потпуно нова влада, нов парламент и стриктно усмерење на регионална савезништва

Петог дана жестоких протеста, увече, јордански престолонаследник Хусеин бин Абдулах је изашао на улицу и од безбедносних служби затражио да заштите демонстранте и њихово право на изражавање мишљења.

Очигледно, то је била порука самог краља, што значи да су се режим и краљ сложили да збаце владу и њеног контроверзног шефа, који не одустаје од наметања већег пореза.

Краљ, његови саветници и службе безбедности - па чак и влада и парламент - схватили су да Јорданци кључају од беса због никад виших цена, а ниских плата.


Тврдоглава влада

Ово је први пут да су читав Јордан захватили такви протести. Због поскупљења хлеба су 1996. године избили протести у сиромашним градовима на југу, док су немири 1989. били ограничени на Маан, а краљ Хусеин је успео да их неутралише.

Најновији протести су почели у среду прошле недеље, када су синдикати и струковна удружења позвали на генерални штрајк, а протестанти захтевали од владе да повуче предлог закона. Влада је захтев одбила, с образложењем да је нови закон један од услова које је ММФ поставио Јордану да би краљевини одобрио нове зајмове.

Захтев демонстраната да се повуче предлог закона убрзо се претворио у захтев краљу да распусти владу.Неки су отишли још даље, тражећи и распуштање парламента и реформисање политичког система у циљу спречавања корупције. шефинжењерског синдиката је рекао да ће се следећи протести оджати у среду, свеједно да ли ће влада поднети оставку, "зато што се мора променити приступ, а не народ".

Све у свему, очигледно је да уклањање владе и одбацивање предлога закона о порезу на приход неће задовољити Јорданце, јер је терет кризе постао превелик. Јер Јордан је, уз економску, захватила и политичка криза, тако да њихово превазилажење и спашавање Јордана захтева захтева низ обухватнијих и радикалнијих мера.


Бес народа

Први потез би требало да буде формирање нове владе са новим лицима, распуштање парламента и расписивање нових избора, пошто је народ бесан и на владу и на парламент. Не би било паметно неког од садашњих министара задужити да састави нову владу, јер да је Омар Разаз имао решење за економску и политичку кризу, изложио би га влади чији је био члан, не би чекао њено урушавање.

Даље, један од главних разлога јорданске економске кризе је обустава финансијске подршке Саудијске Арабије и УАЕ, при чему Уједињене нације не дају довољно новца за палестинске и сиријске избеглице.

Јордански краљ Абдулах Други и премијер Хани ал-Мулки на званичном састанку у Аману, 1. маја 2018.г. Фотографија: АФП

Решење, делом, лежи у обнављању односа са Катаром. Стајати између раја и пакла не може бити угодно; мере које је Јордан предузео против Катара за време Заливске кризе су биле недовољне да би задовољиле Ријад и Абу Даби, па је једино што се успело то да је изгубљена њихова подршка.

Економски и политички притисци којима је изложен могли би да Јордан наведу да спас потражи у савезништву са Ираном. Није могуће да Јордан остане неутралан у том бурном региону, а да сам плаћа цену неопредељености. Али, кад би наговестио да ће морати да уђе у савезништво са Техераном, па чак и да ће само поправити односе, вероватно би успео да поврати наклоност старих пријатеља.


Спољни односи

Укратко, унутрашња криза у коју је запао могла би да Јордан натера да преиспита своје односе са другим земљама. С обзиром на садашње завађености и непријатељства у региону, Јордан би се могао наћи присиљеним да хитро уђе у савезништво са Катаром, Ираном и Турском - што би објаснило и срдачно руковање краља Абдулаха Другог и иранског председника Хасана Руханија у Истанбулу на недавном исламском самиту, а и дало одговор на питање шта је разлог поновног слободног деловања катарске "Ал Џазире" у Јордану, иако су јој канцеларије биле позатваране.

Јордану је такође неопходна помоћ да би могао да поднесе терет огромног броја палестинских и сиријских избеглица. Агенција УН за помоћ избеглицама је саопштила да јој је за избеглице у блискоисточном региону потребно 5,6 милијарди долара, а да је добила само четвртину тог износа.

Ако не измени, и то битно, своју спољну политику, Јордан ће морати да настави са наметањем све већих пореза и цена. Сиротиња и средња класа ће на такве мере одговорити протестима, а онда ће на месту премијера искрснути какав харвардски експерт за економију и кризни менаџмент...

http://www.middleeasteye.net/

Препорука (изузетно информативна анализа, без обзира што је извор исламистичко гласило БиХ-турадије): U sjeni američko-izraelsko-saudijske osovine: Jordan se bori za strategiju preživljavanja


Аутор: Мухамед Ајеш

О извору: "Мидл ист ај" је катарско гласило са седиштем у Великој Британији. Директор му је бивши уредник спољнополитичке рубрике "Гардијана", главни и одговорни уредник Џамал Басасо, бивши директор за планирање и људске ресурсе "Ал Џазире". Не нађох потврду да је у родбинским односима са МИ-6, а тиме и Мосадом. Више: Middle East Eye.

Изворни текст: Saving Jordan: Could Iran and Qatar be the solution?
Превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Ем-Икс Линуксу и програму Вордгриндер