The Saker Српски: Да, превод доста касни. Треба ли рећи зашто ? Зато што је извештај требало “добацити” са терена, превести на енглески, са енглеског на српски … зато што то траје и испрекидано је свакаквим актуелним догађајима о којима такође треба нешто објавити а претходно превести. А преводиоци ? Па, јављали су се, онда – мук. Зашто ? Професионалци имају (плаћеног) посла, а аматерима вероватно треба времена да увиде да није исто разумети и превести.
Извештај је ипак пред вама, а зашто га треба прочитати лепо је објаснио анонимни коментатор на енглеском блогу Степског сокола:
Хвала на извештају. Захваљујући вама сам научио колико мало знам о Источној Европи. Ја живим у ЕУ, али никада нисам чуо за Гагаузију. Аутономна је, али је још увек део Румуније? Да ли у Гагаузији имају пасоше ЕУ ? Могу ли да комуницирају са Бриселом на свом језику или на руском? Која је валута?
Вероватно нисам једини читалац – незналица читалац овог блога. Неки од нас имају много да науче.
“Украјина се придружила ЕУ у постављању визних ограничења за неколико бивших лидера ПМР.”
“Санкције су изречене шесторици мађарских званичника, за које се каже да су чланови Орбанове владе или државни службеници.”
Забрињава, а у мојој земљи о томе ништа није јављено. Из тога ничег доброг неће произићи.”
Транскарпатија
АТО
Дпбровољци из Тјачијивског округа су на фронт послали око 2,5 тоне залиха. Ове залихе су намењене “Ајдару”, 128. бригади, 24. бригади и описане су као “хуманитарна помоћ”, која се углавном састоји од зимске одеће уз неколико ствари за специјалисте, као што су уређаји за ноћно гледање и осматрање. Неки су изразили забринутост због ових потоњих ставки, јер су, како изгледа, купљене по 100 000 гривни, док им је уобичајена цена око 55 000. Група присташа с подручја Винограда прикупила је 68 000 гривни за војнике из Транскарпатије … Група Украјинаца из Аустрије, “УКРОП Аустрија”, поклонила је комби, који је преправљен у Транскарпатији и користи се за транспорт залиха само до Кијева. Тамо је требало да буде надограђен у возило за прву помоћ и снабдевен медицинском опремом.
“Ајдар” је формирао базу за обуку у планинском селу Димка у округу Воловец. То је првобитно била база демонстратора коју су формирали припадници “Ајдара” по повратку с фронта. Нових четири хектара базе тренутно се финансира из донација. У бази се изводи обука од 3-4 недеље за око 50 регрута који онда иду на фронт.
Према извештајима, мало је рањених, један из “Ајдара”, један из 95. бригаде и неколико других. Акција је изведена у граду Шчастје 18 км северно од Луганска. Непознат број појединаца из 128. брдске пешадијске бригаде са седиштем у Транскарпатији је рањен када је јединица била под ватром у акцији у Дебалбачеву. Украјински режим је објавио да је 2500 људи званично проглашено несталим или су заробљеници на истоку. Тврде да је до сада у размени пуштено 822 заробљеника.
Наставља се са сменама полицијских јединица. Дана 20. октобра, 56 припадника граничарског одреда “Зелене беретке” се вратило с фронта. По сменском распореду, њих 170 је још на фронту. Један одред транскарпатске пограничне полиције је базиран око Артемовска и води контролна места на путевима око и нарочито оних који воде до Дебалчева. То је област сукоба, око 40 км југоисточно од Артемовска. Мали број добровољаца и даље одлази и враћа се с фронта. Група од четворице припадника Карпатског сича (оснивачке групе Десног Сектора) је отишла на фронт, док се пет Мађара вратило у своја села у Транскарпатији.
Украјинска интерна комисија за испитивање катастрофе код Иловајска ослободила је војнике Транскарпатског батаљона сваке одговорности, сву кривицу сваљујући на Гелетеја и Мурзенка.
Привреда
Недавно објављени подаци показују да је просечна месечна плата у Транскарпатији 2731 гривни ( око 210 америчких долара). Речено је да је стопа незапослености 1,3 % – невероватно ниска.
Курс гривне је и даље стабилан и креће се око 12.95 гривни за долар. Међутим, економски стручњаци указују да ће се курс одржавати на овом нивоу до после избора, када може пасти за 20-30%, на 17-18 или чак 20 гривни за долар.
Енергија
Временске прогнозе кажу да ће први снег пасти ове седмице у вишим деловима Транскарпатије.
Као и увек, основни је проблем гаса. Украјински режим тражи различите методе смањења потражње за гасом, и разматра подстицајне планове за смањење потрошње, промовише биодизел као алтернативу, подстиче очување енергије и планира да тарифним променама присили потрошаче да смање количину гаса коју користе.
Украјина увози гас преко мреже реверзибилног протока у Транскарпатији, пумпајући гас у подземно складиште у очекивању високе зимске потражње. Гас долази углавном из Словачке, нешто из Пољске. Постоје предлози да украјинске и словачке компаније за транспорт гаса “Нафтогас” и “Еустрим” могу да траже да блиско сарађују или чак да се споје. Директор “Нафтогаса” је позвао Словачку да оконча свој уговор са “Гаспромом”, и поново преговара како би се омогућио обрнут проток, који, према “Гаспрому”, тренутно није дозвољен. Словачка гасна компанија планира да смањи количину гаса коју купује од “Гаспрома” за 10-15%, и очекује да ће платити нижу цену. Ово је вероватно нека врста жељеног полазишта за сваки нови уговор са “Гаспромом”. У надреалној изјави Маречека, директора словачког “Еустрима”, наводи се да Европска унија мора да се противи изградњи Јужног тока, иначе би то значило да не признаје Украјину као поузданог добављача гаса. Очигледнија претња профиту “Еустрима” се не помиње.
Премијер Словачке реалистичније напомиње да Украјина жели да превали трошкове доставе гаса и дугове на ЕУ. Он сасвим оправдано каже да свет не функционише на такав начин. Проблем уочава ак и председник Румуније, који покушава да цеди Молдавију и ПМР. Каже да: “Румунија није против помоћи Украјини у плаћању дугова, али Украјина треба да схвати да је велика земља која сама мора да пронађе решење како да опстане, а не да стално тражи новац.” У међувремену, у “Ла-ла земљи”, Јацењук тврди да се украјински проблем гаса може решити једино када се реши питање његовог реверзибилног протока. Он вероватно види да Русија више није спремна да буде крава музара, сад би да мало музе ЕУ. У одговору, Барозо је рекао да ЕУ највише што може да понуди јесте премошћавајући кредит за део трошкова. Украјинска катастрофа је очигледно постала игра у којој нико не жели да буде ухваћен са њом кад стане музика.
После самонанете ране изазване разарањем рудника угља на истоку, Украјина је прибегла увозу угља из Јужне Африке. Ја до сада нисам видео никакве детаље у вези трошкова, али се надам да сви укључени у ланац снабдевања добијају готов новац унапред.
Политика
Политички гледано, велика вест је да ће се 26. октобра одржати избори. Заказани су пошто је парламент распуштен после неуспешних договора о мерама штедње неопходним за кредите ММФ-а у припреми за придруживање ЕУ. Опозиционе странке су неутралисане разним средствима, пре свега лустрацијом.
Велики догађај у Ужгороду била је појава Дмитрија Јароша, вође Десног сектора, на продуженој сесији посланичких питања и оговора (линкови ка видео снимцима су дати у изворима). Он је изазвао пометњу када се појавио са наоружаном стражом, која се поставила на вратима. Тврдио је то одговор на коментаре из СБУ да ће се против њега нешто предузети. Наравно, ништа се није десило, тако да ово постаје део процеса нормализације којим се Јарош појављује у јавности окружен својом преторијанском гардом. Седница са посланичким питањима и одговорима је продужена за око 30 минута, али је тада изнет један посебно занимљив коментар. Јарош је изјавио да ће Украјина једном вратити Крим и да Путин није узео у обзир кримске Татаре, да они могу постати покретачка снага револуције. То је управо оно што се догодило Десном сектору. Чланови су обучени у Пољској и предводили су насиље на Мајдану. По мени, ово указује да је Јарош, и можда је одувек био, тесно повезан са онима који су стајали иза промене режима у Украјини. Он је свакако маркетиншки погоднији параван за Десни сектор од одиозног Сашка Белог (Александар Музичко) који је погинуо под мистериозним околностима раније ове године.
Закон који би дозвољававао војницима на фронту да гласају није прошао. Међутим, они су могли да гласају због рупе у закону која је дозвољавала да буду третирани као имигранти. Испоставило се да је гласина да ће мушкарци који гласају бити регрутовани ипак само гласина.
Као што је напоменуто у претходном извештају, Орбаново приметно зближавање са Русијом није по вољи САД. Санкције су изречене шесторици мађарских званичника, члановима Орбанове владе или државним службеницима. Њима није допуштен улазак у САД, наводно због личне корумпираности. Одмазда за зближавање са Русијом или истрага пореских питања америчких компанија су боља објашњења.
Политиколози су предвидели да ће излазност у Транскарпатији бити мања од 60%, а обично је око 50% за овакве изборе. Бирачка места су званично отворена од 9 сати пре подне до 4 сата поподне, а излазност у пет округа Транскарпатије варира од око 25% до скоро 48%, са просеком од око 34%. У целој земљи, излазност је била већа на западу него на истоку. Просек за осам области западне Украјине био је око 46%, а само око 33% у пет источних области укључујући Доњецку и Луганску област. Од свих 196 изборних округа излазност је била највећа у Кијеву, а најнижа у Доњецку, са око 26%. Људи у Доњецкој и Луганској области источно од линије разграничења нису учествовали у анкети. Анкете излазности дају 24% гласова “Блоку Порошенко”, 21% “Народном фронту” (Јацењук), “Самопомоћи” (заменик лидера Семен Семченко) 13%, “Опозиционом блоку” (Бојко) 8% , “Радикалној странци” (Љашко) 7%, “Слободи” (Тјањибок) 6% и “Баткившчини” (Тимошенко) 6%. Десни сектор је добио око 2,4% гласова на анкети излазности . Од набројаних, седам прелази праг од 6%, шест су проевропско-америчке, а једна (Опозициони блок) је вероватно “проруска” групација. Јасно је, ове резултате ће ревидирати стварни и финални резултати гласања. Највишом структуром власти ће руководити савез великог броја “самосталних “кандидата, вероватно усклађених са Десним сектором или Слободом, јер половина места припада страначким блоковима, половина појединцима.
Непознат је број оних који ће гласати поништавајући своје гласове, гласањем за Путина, Новорусију, ДНР и ЛНР, на пример. Њих нема у анкети.
Последња реч о изборима нека буде она неупоредивог украјинског новинара Анатолија Шарија. Његов одговор на питање о излазности у емисији на ТВ каналу који припада Коломојском: “99.90%!”
Пропаганда
Линкована карта за коју се тврди да показује активност на истоку у ствари представља пропаганду којој је изложен просечан Украјинац. То је углавном пропаганда изостављањем. Мапа не показује никакво оружје западно од линије разграничења, само на истоку и у Русији. Тако се поручује да су сво убијање и сва штета последица деловања Русије и проруских снага.
Пропаганда за изборни дан није била неочекивана. Прво је СБУ притворио двојицу људи у Транскарпатији, за једног су рекли да је Рус, за другог да је “са Крима”. Штампа их је описала као “диверзантску групу”, а заправо су били туристи, у посети код својих, мештана. СБУ их је пустио без оптужбе и без много помпе.
Друго, Порошенко је учинио летећу посету Краматорску, наводно да лично провери процедуру гласања и да “заштити права војника да гласају”. Изгледа да му то на крају није донело много добра.
Сепаратизам
Чини се да су сепаратизам у Транскарпатској сузбили – СБУ и евентуално локални чланови Десног сектора. Међутим, у Лавову, Европска галицијска скупштина интензивира своје активности. Избегава експлицитни сепаратизам, али изјављује да би јој било драго да у ЕУ уђе без Украјине. Њени непосредни циљеви су да се уједине најмање три области: Лавов, Трнопољ и Ивано-Франковск. Прокламовани циљ организације је да Галицију врати у Европу. Друга је ствар да ли ће Европа бити заиста срећна да има “hard-core” Галицију као државу чланицу.
Извори:
Јарошеви одговори на седници посланичких питања (видео):
Yarosh in Uzhgorod 1
Yarosh in Uzhgorod 2
Yarosh in Uzhgorod 3
Yarosh in Uzhgorod 4
Yarosh in Uzhgorod 5
Yarosh in Uzhgorod 6
Yarosh in Uzhgorod 7
Yarosh in Uzhgorod 8
Yarosh in Uzhgorod 9
Придњестровље (Придњестровска Молдавска Република – ПМР) и Гагаузија
Привреда
Фабрика електричних машина “Електромаш” је акредитована од “Гаспрома” као извор мотора резервних пумпи потребних за обнову мреже гасовода “Гаспрома”.
ПМР се нада да ће успети да трансформише свој садашњи порески систем у класични порески систем, са опорезивањем прихода, имовине правних лица и наметањем пореза на додату вредност. На реформу се гледа као на део решења за проблем буџетског дефицита који прелази 40%. Ово произилази делом из економске блокаде коју су наметнуле Молдавија и Украјина и последичног губитка продаје.
Енергија
Гасни уговор између Молдавије и “Гаспрома” ће се поново разматрати почетком наредне године. Упркос поступцима Молдавије усмереним против ПМР, она очекује појефтињење гаса идуће године. Отплата дугова за гас од 23 милиона долара такође је предмет преговора.
Политика
Покушаји да се ПМР задржи далеко од Русије а у Молдавији се настављају. Могућност уједињавања Молдавије и Румуније и њеног уласка у НАТО навела је Лаврова да све подсети на контекст за преговоре о статусу. Он је нагласио, да: ” … смо се сви сложили да, ако Молдавија изгуби суверенитет и буде припојена другој држави, или ако Молдавија измени свој војно-политички статус неблоковске државе, народ Придњестровља има право да самостално одлучи о својој будућности.” Ово је упозорење да Русија може признати Придњестровље услед било којег од наведених догађаја. Лавров је такође изјавио да се нада да се Молдавија неће мешати у економске послове ПМР. Меморандумом из 1997. предвиђено је право на слободу привредних активности, тј. неометане трговине и инвестиционих веза са Русијом и Европом. Лавров је такође оптужио САД да узурпирају позицију шефа мисије ОЕБС-а и посредничку улогу у “5 + 2″ разговорима. И рекао, да: “Један Американац оде, други Американац ускочи.”
Украјина се придружила ЕУ у постављању визних ограничења за неколико бивших лидера ПМР. Лавров и влада ПМР сматрају тај акт застрашивачким и ограничавањем слободног путовања. Украјина је чланица “5 + 2″ групе која покушава да реши питање статуса Придњестровља. Њена улога би требало да буде улога гаранта, заједно са Русијом, док ОЕБС треба да буде посредник, а ЕУ и САД су наводно тек посматрачи.
Недавно је молдавски уставни суд прогласио неуставном сваку странку чији циљ нису европске интеграције. Лавров је то оправдано прогласио нечувеним и недемократским. Ова одлука молдавског суда не изненађује с обзиром да су шесторица од седморице судија држављани Румуније.
У недавним преговорима са ПМР о зони слободне трговине, Лук Девин, преговарач Европске уније, издао је ултиматум. “Морамо имати у виду да је крајем 2015. године, када су власти Придњестровља одлучиле да не примењују ДЦФТА (DCFTA – Дубок и свеобухватни споразум о слободној трговини) , Придњестровље изгубило преференције код највећег трговинског партнера. Зато Тираспољ треба да одлучи да ли ће следити политику економских интереса свог становништва и бизниса, или ће се држати идеолошке позиције. ” Гагаузија је у сличном положају. Зоне слободне трговине ЕУ су подложне пригодним варијацијама. Молдавија тренутно има квоту која јој омогућавају да без царине извози 80 000 тона јабука у ЕУ. Европска зона слободне трговине очигледно је средство за омекшавање малих земаља када бирају између ЕУ и Царинске уније. То је и средство за смањење потенцијала у слободној трговини са Русијом. Очигледно је да су европске интеграције кооптиране од америчко-британских интереса у механизам за смањење утицаја Русије.
На предстојећим изборима у Молдавији, радници у иностранству ће имати право гласа. Молдавија је смањила броја бирачких места у Русији. Има око 500 000 Молдаваца који раде у Русији – 15 бирачких места, за разлику од Италије где их на 250 000 молдавских емигранат има 25. Молдавска влада планира да смањи број биралишта у Русији са 15 на 5, од којих два у Санкт Петербургу и три Москви. То ће Молдавцима у Русији отежати да гласају, вероватно зато што би их сматрали за прорусе.
Пропаганда
Порошенко је забранио употребу термина “ПМР” (Придњестровска Молдавска Република). Он тврди да постоји само придњестровски део границе између Украјине и Молдавије. То се нимало не уклапа у улогу коју би Украјина требало да има у “5 + 2″ преговорима о статусу ПМР.
Румунија је саопштила да мора да повећа своје присуство у Гагаузији, јер дуготрајна изложеност руској телевизији и медијима даје погрешан утисак о Европи. Таква контрола, наравно, нема никакве везе са одржавањем и проширењем румунског власништва и контроле над медијима.
Санкције
Русија је месне производе из Молдавије ставила на листу санкција. Тврди се да они не испуњавају руске безбедносне стандарде и често имају нетачне ветеринарске сертификата. Споразум о слободној трговини са Молдавијом је прекинут почетком године, тако да је укинута и нулта стопа царине на увоз пољопривредних производа. Молдавија ове акције квалификује политичким, а не легитимним економским одговором.
Сепаратизам
Гагаузија разматра успостављање приватног Савета за радиодифузију, којем би омогућила контролу емитовања електронских медија, без обзира на Кишињев. Молдавска влада жели да смањи преносе руских медија у оквиру програма законски обавезне европске интеграције.
Аутор: “Y”
Извор: The Vineyard of the Saker: Transcarpathia, Transnistria and Gagauzia SitRep 20 Oct – 26 Oct
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!