петак, 17. октобар 2014.

Врло добро - Служимо Србији !

Како другачије почети текст него са одушевљењем и дубоким наклоном према колегама, који су још једном доказали да могу да направе за 15 (петнаест) дана оно што нико не може. Светски постављен задатак српски војници бриљантно су извршили и тако дедронизирали пропусте од неки дан. Председник Тома Николић бриљирао је испред своје чете, а како би другачије и могао, јер је ова чета подсећала на некад светски уигране екипе, које су и везаних очију виделе невидљиве. Милутин је доказао како се ради и служи, а доказаће сигурно опет, ако то буде требало. 
Почнимо редом. Када су пре две недеље добили задатак сви су се ухватили за главу, од Министарства одбране до Милутина, оног задњег војника чијем је претку Војвода Мишић последњем читао наредбу, да види да ли му је јасно. Његови потомци Милутин Трећи и Четврти схватили су прадедину поруку, јер је пре 15 година било теже, а пре седамдесет и сто још теже. Албанска гудура је била стрмија, сремски снег хладнији, а косовско, нишко и сва српска блата деведесет девете су била каљавија, од данашњег финог београдског асвалта. Милутинци су увек издржали па им ни данас није било тешко. 
Беспрекорно, врхунским стројевим кораком, којем сам искрено покушао да нађем замреку, али нисам могао, кадети су достојно одменили питомце, а заставе су се поносно вијориле на њиховим раменима, баш као и некада. Остале и не треба много спомињати јер, ако деца тако газе, шта мислите како газе мужи, а и даме које нису заостајале за чврстином колега?


Српско Удружење Ћирилица Београд
Незаборавне „Неве“
Док су неки први пут озбиљно покиснули, други су са сетом у очима гледали изванредне пилоте који ће се вероватно поново вратити у строј РВ и ПВО и то са оном техником коју познају, потпомогнуту новим земаљским ешелоном, који ће одменити смедеревско „старо гвожђе“. Потпомогнути братским оделењем Сергеја Ивановича Осетина, вође групе Стрижи, пилоти су показали да иако без озбиљног наставка обуке, којом „троше“ керозин, знају оно што су некад научили.

Ласте 95
Строј је прошао, а раздрагани грађани су не плашећи се Хага, прилазили тенковима М-84 који још увек спадају у врх тенковске технике, сјајним Норама и хаубицама заједно са децом, која су као и увек била најсрећнија.
Не знамо како су се осећале домаћице у црном, али су вероватно са Кирбијем у руци гледале параду и купиле мрвице одушевљења које је зрачило са Новог Београда.
Шта рећи о нашем Удружењу? Претпочинило се Војсци Србије која је бриљирала и доказала да је српска.

Падобранци

Писати о паради, а не споменути Председника Русије Владимира Владимировича Путина, човека који је сигурно много заслужан за исту, било би у најмању руку некоректно. Ми Срби који волимо Русију му се захваљујемо, што је у своју кратку посету, сабио своју атомску снагу љубави према Србији. Хвала ти Владимире Владимировичу. Пренеси мајци Русију парафразираног Његоша да је „само Господ Бог већи од Русије“.

за У п р а в н и  О д б о р
Српског Удружења Ћирилица Београд
Милорад Ђошић, пуковник авијације у пензији - пилот
 

Нема коментара:

Постави коментар