Овај видео у коме економиста Маријана Мацукато говори о својој књизи
“Предузетничка држава” (The Entrepreneurial State), објашњава како је
већина онога што мислимо да знамо о иновацијама у ствари погрешно. У
иновацијама не предњачи приватни сектор – недостаје му дугорочне визије и
апетита за ризик. Уместо тога, у најиновативнијим земљама и регионима
држава игра веома активну улогу, не само у финансирању основних
истраживања или пазећи да тржиште функционише исправно – ограничавајући
антиконкурентску праксу која може одбити нове учеснике на тржишту.
Држава има активну улогу дуж целог ланца вредности. Једна од последица
раширености погрешног схватања да је приватни сектор најзаслужујнији
јесте то што бизнис узима несразмеран део прихода за себе.
Интервју Маршал Ауербека са Маријаном Мацукато за сајт Института за ново економско размишљање (Institute for New Economic Thinking)
Обично приватни сектор једино има храбрости да инвестира у напредне технологије пошто је такозвана предузетничка држава направила почетна високоризична улагања.
Данас се то може видети у “зеленој револуцији”, развоју биотехнологије и фармацеутској индустрији, а технолошки напредак долази из Силиконске долине. Мацукато тврди да, непризнајући заслуге државе за улогу у овом процесу, ми социјализујемо ризик улагања, а приватизујемо награду.
Дакле, ко има користи од улоге државе у развоју технологије ? Погледајте Еплов ајфон и Гуглов претраживач. У оба случаја, ови изузетно популарни потрошачки производи су имали огромну корист од интервенције државне. Ајфон – многе од револуционарних технологија за ајфон и сличне “паметне” уређаје финансирала је америчка влада, као што су систем глобалног позиционирања (ГПС), екран осетљив на додир или гласом активиран лични асистент, Сири. И у случају Гугла, стварање његовог алгоритма финансирала је Национална фондација за науку. Плус, наравно, ту је интернет, још један подухват са новцем владе, који ајфон чини вредном алатком и Гуглов претраживач могућим.
Али упркос чињеници да ове компаније имају директну корист од технологија које су финансирали порески обвезници, оне и друге компаније из сектора високе технологије – стратешки – слабо дају у пореску касу која је допринела њиховом успеху. Што забрињава.
Дакле, како да и влада има корист од плодова свог истраживања? Какву улогу треба да игра влада кад улази у важне области, као што је чиста технологија, на пример ? Мацукато та питања разматра у овом интервјуу за сајт Института за ново економско размишљање.
The Saker Српски: Надамо се да је и вама као и нама овај чланак донео нешто ново и вредно, иако се истинитост увида Мацукато најбоље види на, нама релативно познатом, примеру Русије. Али, поштено речено, објављујемо га и зато да би истакли потребу нашег сајта за преводиоцима, нарочито онима који познају технологију и свесни су њеног значаја – не само за Англоционистичку империју, већ и као нашег средства у борби за … у крајњем, живот. Недостају нам и преводиоци са развијеним појмовним апаратом за економску област и који познају технологију превођења видеа. Надамо се да ће се неко придружити Лази
Аутор: Ив Смит
Извор: Government, Not the Private Sector, Leads Innovation | naked capitalism
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски
Интервју Маршал Ауербека са Маријаном Мацукато за сајт Института за ново економско размишљање (Institute for New Economic Thinking)
Обично приватни сектор једино има храбрости да инвестира у напредне технологије пошто је такозвана предузетничка држава направила почетна високоризична улагања.
Данас се то може видети у “зеленој револуцији”, развоју биотехнологије и фармацеутској индустрији, а технолошки напредак долази из Силиконске долине. Мацукато тврди да, непризнајући заслуге државе за улогу у овом процесу, ми социјализујемо ризик улагања, а приватизујемо награду.
Дакле, ко има користи од улоге државе у развоју технологије ? Погледајте Еплов ајфон и Гуглов претраживач. У оба случаја, ови изузетно популарни потрошачки производи су имали огромну корист од интервенције државне. Ајфон – многе од револуционарних технологија за ајфон и сличне “паметне” уређаје финансирала је америчка влада, као што су систем глобалног позиционирања (ГПС), екран осетљив на додир или гласом активиран лични асистент, Сири. И у случају Гугла, стварање његовог алгоритма финансирала је Национална фондација за науку. Плус, наравно, ту је интернет, још један подухват са новцем владе, који ајфон чини вредном алатком и Гуглов претраживач могућим.
Али упркос чињеници да ове компаније имају директну корист од технологија које су финансирали порески обвезници, оне и друге компаније из сектора високе технологије – стратешки – слабо дају у пореску касу која је допринела њиховом успеху. Што забрињава.
Дакле, како да и влада има корист од плодова свог истраживања? Какву улогу треба да игра влада кад улази у важне области, као што је чиста технологија, на пример ? Мацукато та питања разматра у овом интервјуу за сајт Института за ново економско размишљање.
The Saker Српски: Надамо се да је и вама као и нама овај чланак донео нешто ново и вредно, иако се истинитост увида Мацукато најбоље види на, нама релативно познатом, примеру Русије. Али, поштено речено, објављујемо га и зато да би истакли потребу нашег сајта за преводиоцима, нарочито онима који познају технологију и свесни су њеног значаја – не само за Англоционистичку империју, већ и као нашег средства у борби за … у крајњем, живот. Недостају нам и преводиоци са развијеним појмовним апаратом за економску област и који познају технологију превођења видеа. Надамо се да ће се неко придружити Лази
Аутор: Ив Смит
Извор: Government, Not the Private Sector, Leads Innovation | naked capitalism
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!