Кинески сан против Америчког сна

Кинески сан је сан једне нације; Амерички сан је сан једног појединца

У претходном чланку за "Дипломат" (The Diplomat), тврдио сам да „Кинески сан“ не изазива глобално вођство Сједињених Америчких Држава. Кратко упоређивање између Кинеског сна и Америчког сна може још подробније да објасни како је Кинески сан другачији. На крају крајева, Кинеском сну није намењено да буде универзални сан, већ само једна алтернатива међу многима.

Сва политика је културна, баш као што је сва политика и локална. И док је индивидуализам преовладао у западним друштвима и политичким културама током стотина година, Кина има јаку традицију колективизма, па чак и ауторитаризма. Колективизам и дух заједништва су практично доминирали кинеском културом, друштвом и политиком током хиљада година, још од времена Конфучија (551 -479 г.п.н.е). Кинеска култура, или у исправнијем смислу кинеска цивилизација , помогле су да се формира и уобличи кинеска јединствена савремена унутрашња политика и њена политичка култура. У основи савремене кинеске политике налази се велики број традиционалних вредности и веровања попут важности реда, поштовање према ауторитетима (према власти), врлине владара, и најважније, колективизам или јединство.

Ове културне позадине одређују политичка гледишта и идеале. Многи Западњаци виде државу као „неопходно зло“ и верују да би појединци стално требали да буду у стању опрезности (узбуне) у својим напорима да ограниче и покушају да обуздају звер. Супротно овоме, традиционално кинеско гледиште види државу као продужену и ( још важније) уједињену породицу којој би требали да исказују своју љубав и наклоност. Заправо, реч на кинеском за државу, guojia, комбинује речи за краљевину (guo) и породицу (jia).

На основу овог културног гледишта, једна разлика постаје јасна: Кинески сан је „наш сан“; Амерички сан је „мој сан“.

Деценијама је Амерички сан надхањивао личну креативност, проактивност и позитивност на до тада невиђеној глобалној скали, да би, донекле, могао да се сматра и „светским сном“. Амерички сан деле хиљаде досељеника широм света који се надају да ће да побољшају своје животе или чак и свет путем бескомпромисне потраге за испуњењем својих личних снова.

Кинески сан дефинисан је веома другачије, као сан „великог подмлађивања кинеске нације“. Уместо да слави личне тежње и подухвате, Кинески сан нагласак ставља на колективан труд (напор) свих Кинеза у постепеном достизању кинеске жудње за „великим подмалађивањем“ у 21 веку. И док се оба „сна“ надају успеху кроз тежак рад, Амерички сан ставља акценат на дух слободе и социјалне покретљивости, док Кинески сан (иако у себи садржи личне снове) подвлачи заједништво и стабилност. Такође, Кинески сан је јединствен за Кинезе. За разлику од Америчког сна, он се обраћа само припадницима кинеске нације и није намењен усвајању од стране осталог света.

Неприкладно је расправљати се око тога који сан је „бољи“. Различите културе су култивисале различите вредности, веровања и различите политичке културе, које не могу да се просуђују на основу једне дефиниције заједничке за све. Очигледно, Кинески сан другачији је од Америчког сна, али то не води обавезно до неизбежног сукоба између ова два сна или чак ове две државе и културе. Заправо, саме њихове разлике могу да учине могућим да ова два сна коегзистирају. „Тражећи заједнички језик а истовремено чувајући различитост“ суштинска је вредност и принцип кинеске културе и такође, њене спољне политике, и у сваком случају то је централна вредност која је дубоко уткана у идеју „Кинеског сна“.

Аутор: Јин Каи

Извор: The China Dream Vs. The American Dream | The Diplomat

Превод: Аљоша Беланчић за The Saker Српски

Уредио: Александар Јовановић

Продукција: Ћирилизовано