Петар Милатовић: Љутомире, љут сам на тебе због крађе стихова другог песника!

 

Љутомире Рундићу, као познавалац домаће и стране књижевности,  вођен истраживачким поривима, ужаснуо сам се кад сам установио да си  дрско плагирао песму Србија песника Горана Врачара који је ту песму објавио 27. маја 2010. године, а ти си за плагирану песму под насловом Отаџбина на конкурсу „Лирски кругови“ 2013. године у Младеновцу добио једну од награда, заједно са песницима: Миладином Берићем, Аћимом Тодоровићем, Јованом Бундалом и Зорком Чордашевић, што недвосмислено потврђује приложена фотографија!

 

 

На страну сада аматеризам и незнање оних који у Младеновцу теби додељују награду за украдену песму, али не могу да занемарим твоје дрско плагирање песме Србија чији је аутор Горан Врачар.

       Идемо редом, строфу по строфу и бојом ћу назначити шта је преузето, плавом бојом Врачарев оригинал, а црвеном бојом твој плагијат!

овде сам где време не мере на сате
но по сукрвици на кантару беде,
у тренутку који мрзи непознате
обешене цесте о небеске греде.
(Горан Врачар)

Овдје сам гдје живот купују на рате
и безнађе крчме на кантару беде,
чекајући анђеле да им наду врате,
обешеним цестама о небеске греде.
(Љутомир Рундић)

ветровима певам катран својих плућа,
црно испод нокта завештавам сину,
док изгара задња визија од прућа
и док пламен срама лиже отаџбину.
(Горан Врачар)

Дишем овај катран зарђалих груди,
црно испод нокта завештавам сину,
судбину нам кроје хуље и нељуди,
вечни пламен срама лиже отаџбину. 
(Љутомир Рундић)

не верујем више ни богу ни оцу,
мене и не боли умирање трава
док на помрчини, о високом коцу
израслом из крви виси моја глава.
(Горан Врачар)

Не вјерујем више ни Богу ни оцу,
не тиче се мене умирање птица,
над мојом се главом о високом коцу
још злокобно њише џелатова жица. 
(Љутомир Рундић)

ево ме тишино, моја задња јеко,
мој сулуди плачу, сузе скамењене,
на обали реке, кад не могу преко

нека барем река пређе преко мене.
(Горан Врачар)

Ој Србијо мајко, хтио бих ти рећи 
опраштам ти лажи, сузе скамењене
на обали реке, кад не могу проћи,
нека барем река пређе преко мене.
(Љутомир Рундић)

Дакле, господине Рундићу, немој да се бавиш таквим нечасним радом. Покрадени аутор има све аргументе да против тебе покрене судски процес по Закону о заштити ауторских права и по Закону о заштити интелектуалне својине, а оба ова закона су истоветна у целом свету и строго санкционишу плагирање. И на крају, неколико мојих пријатеља, такође добри познаоци домаће и светске књижевности, подсетили су ме да си ти својевремено чак  и неке шпанске песнике преписивао и себе потписивао! Жалосно и срамотно! Ако се и поред овог мог јавног упозорења оглушиш о своју савест и наставиш да несавесно крадеш туђе стихове, послушај мој савет и кради моје стихове из неке од 37 објављених књига, па ћеш тада видети и осетити какве се све последице сносе применом најцивилованијих дозвољених средстава.

Sine ira et studio!

Аутор: Петар Милатовић

Извор: СЛОВОСЛОВЉЕ: Петар Милатовић: Љутомире, љут сам на тебе због крађе стихова другог песника!

За Ћирилизовано: Александар Јовановић