The Saker / Степски соко је бивши војни аналитичар, рођен у Европи у породици руских избеглица. Сада живи на Флориди, где пише блог и редовни је сарадник "Русија инсајдера". Међународна заједница блогова Степског сокола обухвата, поред оригиналног блога, француски, немачки, руски, океанијски и српски блог, а ускоро ће јој се прикључити и јужномерички члан. - Мајк Витни
Мајк Витни: Да ли су САД одговорне за проблеме у Украјини?
Степски соко: Да, апсолутно, у то нема сумње. Иако је истина да су људи у Украјини били незадовољни са корумпираним режимом Јануковича, сам пуч је дефинитивно оркестрирала ЦИА. И ЕУ је била укључена, посебно Немачка, али онe нису играли ни приближно тако велику улогу као САД. Снимци телефонских разговора (подсекретара америчког Стејт департмента) Викторије Нуланд показазују ко је заиста вукао конце иза сцене.
Мајк Витни: Какву улогу је имала Обамина администрација у одлуци Кијева да покрене рат против сопственог народа на истоку Украјине?
Степски соко: Централну улогу. Морате разумети да не постоји "украјинска" власт у Кијеву. Порошенко је 100% марионета САД - као што су и људи око њега. Шеф украјинске злогласне тајне полиције (СБУ), Валентин Наливајченко је познати агент ЦИА-е. Такође је истина да САД о Порошенку говоре као о "нашем украјинском инсајдеру". Све његове "одлуке" заправо су донели амерички званичници у Кијеву. Што се тиче Порошенковог говора у Конгресу од пре неколико недеља, очигледно га је написао Американац.
Мајк Витни: Сепаратисти на истоку су били веома успешни у отпору украјинској војсци и њиховим колегама неонацистима из служби безбедности. Какву улогу је одиграла Русија у помагању новоруске милиције?
Степски соко: Улога Русије је била од кључног значаја. Иако руске трупе нису биле слате преко границе, Москва је дозволила проток добровољаца и оружја. Иако помоћ нису обезбеђивале директно ФСБ ( руска Федерална служба безбедности) или војска, пружале су је разне приватне групе. Јасно, Кремљ има снаге да помогне кад се на то одлучи. У једном случају, изгледа да је пружио директну артиљеријску подршку од преко руске границе (у "јужном прстену"), али је помоћ највећим делом била прикривена. Поред тајне помоћи, Русија је такође обезбеђивала обавештајне податке, логистичку и политичку подршку Новорусима. Без подршке Русије, Новоруси никада не би били у стању да преокрену ток рата.
Мајк Витни: Да ли је Путин послао руске трупе на Крим и нелегално заузео то подручје или је то била пропагандистичка фикција западних медија?
Степски соко: То је заправо техникалија. Да, Путин јесте послао руске војнике на Крим, али не, они никада нису прелазили границе дозвољене садашњим споразумима између Русије и Украјине. Не заборавите да је штаб Црноморска флота већ имао седиште у Севастопољу, тако да је било доста војника на располагању на локалном нивоу. Такође, постојала је велика група локалних добровољаца који су изводили основне операције. Неки од ових добровољаца су били толико убедљиви да су их погрешно сматрали са за руске специјалне снаге. Али, да, у критичном тренутку, Путин јесте послао додатне специјалне снаге на Крим.
Да ли је операција била нелегална? Па, технички, нису прекршени уговорни споразуми у смислу бројева, али то јесте било нарушавање суверенитета Украјине. Разлог зашто је Москва то урадила је постојање чврстих доказа да Кијев планира да крене против Крима (вероватно укључујући Турску и кримске Татаре). Да Путин није преузео иницијативу, крвопролиће на Криму је могло да буде горе него што је било у Новорусији. Такође, у време када је Путин донео одлуку да заштити Крим, демократски изабрани председник (Јанукович) је већ био уклоњен са дужности, што је створило правни вакуум у Кијеву. Дакле, питање је: Да ли је Путин требао да се придржава закона земље коју је преузела банда наоружаних разбојника, или је требао да очува мир и уради оно што је урадио?
Оно што Путин одлучио да уради јесте да омогући људима Крима да одлуче о својој будућности слободно гласајући на референдуму. Да, англоционистичка пропаганда тврди да су били приморани да "гласају испред уперених пушчаних цеви", али то је глупост. Нико не спори чињеницу да је велика већина Кримљана (95%) желела да напусти Украјину и придружи се Русији. Све што су "љубазни наоружани људи у зеленом" урадили јесте било то да су људима омогућили да остваре своје право на самоопредељење, нешто што хунта у Кијеву никада не би дозволила.
Мајк Витни: Какав утицај има Обама на одлучивање украјинског председника Петро Порошенка ? Да ли Вашингтон заправо "води шоу"?
Степски соко: Да, потпуно. Обама издаје наређења, Порошенко их испуњава.
Баш као што свуда раде, САД користе локалне олигархе да колонизују земљу. Узмимо за пример Русију између 1991. и 1999. Водили су је олигарси иза пијане фигуре (Бориса Јељцина). Сви су знали да је Русија постала америчка колонија и да САД могу да раде шта год хоће. Исто је и данас.
Јанукович није био више проруски него било који други украјински председник. Он је само олигарх који је замењен другим олигархом, Порошенком. Овај други је веома интелигентан човек који зна да му опстанак зависи од потпуне послушности Ујка Сему.
Не бих искључио могућност да САД шутну Порошенка и инсталирају неког другог, ако им то због нечега одговара. Нарочито ако Десни сектор преузме власт у Кијеву. За сада, Порошенко је човек Вашингтона, али то се може променити у трен ока.
Мајк Витни: Колико је Обамина администрација близу остваривања постизање свог циља, да успостави НАТО базе (и, можда, објекте са ракетама) у Украјини? Какву опасност ово представља за Москву?
Степски соко: Једино место на ком би НАТО база заиста имала смисла је Крим, а та опција више није доступна. Али има ту још нешто осим онога што се види на први поглед: уколико САД наставе са спровођењем провокативне политике успостављања НАТО база на руској граници, онда ће се Русија повући из Споразума о ракетама средњег домета и распоредити напредне верзије СС-20 (совјетских нуклеарних балистичких ракета) ближе Европи. Поента је у томе што би мешање САД могло да доведе до конфронтације противника са нуклеарним наоружањем.
Мајк Витни: Европска комисија је створила бројне препреке да спречи Русију да изгради гасовод Јужни ток којим би се диверсификовали извозни путеви природног гаса из Русије до Централне и Јужне Европе. Критичари кажу да иза тога стоји Обамина администрација, а да моћни амерички енергетски гиганти желе да или блокирају или контролишу проток енергије из Русије у Европу. Да ли је ово шири контекст проблема у Украјини, то јест, да ли ми заиста видимо одвијање енергетског рата у реалном времену?
Степски соко: То је важан део једначине, али није централно место. Централно је једно погрешно веровање (изнео га је Збигњев Бжежински) да Русија без Украјине не може бити суперсила, и једнако погрешно уверење (изнела га је Хилари Клинтон) да Путин жели да поново створи Совјетски Савез. За Англоционисте, Украјина је игра "нулте суме" у којој САД морају или контролисати Украјину или је уништити, свакако је не смеју препустити Русији. Проблем са овом теоријом је што Русија стварно не жели Украјину нити јој она треба. Оно што Русија жели је стабилан, поуздан и неутралан партнер са којим може да послује. Чак и сада, иако Новоруси траже пуну независност, Русија гура другачији план. Москва жели унитарну Украјину у којој би сваки регион имао де факто аутономију, али би остао део исте државе.
Моћници на Западу су толико манијакално опседнути контролом Украјине да просто не могу ни да замисле да Русија не жели исту ствар. Али Русија не жели Украјину. Нема потребе за сломљеном, нефункционалном, пропалом државом са огромним социјалним проблемима, која ће захтевати милијарде и милијарде долара за обнову.
Наравно, постоје културне, историјске, верске и чак породичне везе између Русије и Украјине, али то не значи и жељу да се то место води. Русија је већ добила оно што жели, Крим. Што се тиче осталог, став Москве је - "ти си покварио, твоје је."
Мајк Витни: Исход ? Хоће ли Порошенко успети да сачува целовиту Украјину и додатно изолује Русију од Европе, или ће се Украјина поцепати по линијама политичких подела? Или постоји неки други сценарио за који сматрате да је вероватнији?
Степски соко: Крим је заувек отишао. Новорусија исто. Али у случају Новоросије, можда ће бити прелазне фазе у којој би Кијев задржао одређени степен суверенитета над подручјима на истоку.
У блиској будућности би могло бити још борби, али ће се на крају постићи договор по коме би Новорусији био дат статус сличан статусу независности. Једна ствар је сигурна, да ће се пре постизања споразума о коначном статусу два питања морати да реше:
1. Мора доћи до промене режима у Кијеву и затим денацификације.
Ни Русија ни Новорусија никада неће бити сигурне све док су у Кијеву на власти нацисти. То значи да ове русофобне и националистичке наказе треба да буду уклоњене пре решавања питања о коначном статусу. Руси и Новоруси су донекле подељени по овом питању. Иако Новоруси желе своју независност и говоре "До ђавола са нацистима у Кијеву", Кремљ жели промену режима, сматра да је од кључног значаја за своју националну безбедност. Мораћемо да сачекамо и видимо како ће се то развијати у будућности.
2. Мораће да буде конференције донатора.
Украјина је у основи мртва, сведена је на рушевине. За њену обнову биће потребне године и огромне суме новца. САД, ЕУ и Русија ће све морати да дају свој допринос. Ако Англоционисти наставе да истрајавају на својим максималистичким позиција и наставе да подржавају нацистичку хунту у Кијеву, Руси неће дати ни једне копејке. Руска помоћ ићи ће искључиво Новорусији.
Пре или касније, САД и ЕУ ће схватити да им је потребна помоћ Русије. А када им коначно дође у главу, заједно ће радити да се постигне свеобухватни политички договор. Сада су више преокупирани кажњавањем Путина (преко економских санкција и политичке изолације), да докажу да нико не може да се супротстави Империји. Али силеџијлук неће променити реалност на терену. Западу треба сарадња Русије, али Русија неће да сарађује без икаквих обавеза. САД ће морати да испуне одређене услове пре него што Москва пристане на договор.
УКРАЈИНА: "Заувек збогом"
Иако је сувише рано да се са сигурношћу каже, мислим да је Украјина, какву познајемо, заувек нестала. Крим ће остати део Русије, а Новорусија ће постати независна и вероватно завршити у некој врсти статуса асоцијације са Русијом. Што се тиче остатка Украјине, сукоб између различитих олигарха и нациста је неминован, после чега ће се појавити прагматичари и повести путем ка договору. На крају, доћи ће до неке врсте поравнања и појавиће се нове државе, али ја не знам колико ће за то бити потребно времена.
Ако желите систематичнију анализу горњих питања, погледајте The Saker: Одговор Русије на двоструку објаву рата | The Vineyard of the Saker
Аутор: Мајк Витни
Извори: The Ukraine, As We Know It, Is Gone Forever » CounterPunch: Tells the Facts, Names the Names и The Vineyard of the Saker: Mike Whitney interviews the Saker for Counterpunch
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!