The Saker: Против цунамија

Драги пријатељи,

као што сам јуче рекао, закључио сам да са вама треба да поделим проблеме блога и моје, и, искрено, да затражим вашу помоћ. Покушавао сам ово да избегнем, али неколико добрих пријатељи ме је позвало да то учиним, а време је показало да су били у праву.

Почећу с кратким извештајем о "стању заједнице", тако да сви можемо видети на чему смо.

Овај блог је 2007. године започет као "one-man show", у коме је један анонимни тип делио своје мисли са апстрактном (и врло малом, али и врло лепом) интернет публиком. Рат у Украјини је све то променио. Од блога који скоро никад није помињао Украјину (био сам фокусиран углавном на Блиски исток), блог Степског сокола је убрзо постао 99% блог о Украјини. Уз то, десила се експлозија броја читалаца: годинама сам имао можда неколико стотина посетилаца (у добром дану), али овог пролећа их је прво било хиљаде, убрзо десетине хиљада, да би апсолутни рекорд био нешто испод 70 000 посетилаца у једном дану, у августу месецу. Онда се бројка полако смањивала на разумнијих 20 000-30000 читалаца дневно, у зависности од догађаја у Украјини: што рат гори, више читалаца - због чега сам се осећао као "ратни профитер" :-).Друга велика изненадна промена била је нагло повећање до тада мале заједнице око овог блога. Све је почело када ми је једна дивна француска дама ("C" - encore merci pour tout!!) написала да мисли да мој блог треба да буде преведен на француски. Одговорио сам: "Одлично, али ја то не могу да урадим сам". Она је рекла да ће покушати да пронађе некога.

Неколико месеци касније, сада постоји шест, ускоро ће бити седам (јужноамерички је скоро спреман!) независних блогова Степског сокола - јако успешних, са сопственим великим бројем читалаца и својим Јутјуб каналом (The Saker Српски га нема и за сада није у плану - прим. А.Ј.).

Затим, ту су ситуациони извештаји (SITREP) гостујућих аутора, о: Украјини, Ираку, Нигерији, Транскарпатији, Придњестровљу, Гагаузији и Јужној Америци. Два од тих извештаја стижу директно из ратне зоне, и на тај начин су зависни од личне безбедности аутора и приступа комуникацијама. Сви пружају инсајдерски поглед који се једноставно не може наћи на другом месту. Ове извештаје о ситуацији сматрам фантастичном предношћу наше заједнице.

Осим тога, ту су још два недавна догађаја којима сам одушевљен и који заслужују посебну пажњу: Александар Меркурис се сложио да поставља своје (увек одличне) ФБ коментаре на овом блогу, а ја сам сада редовни сарадник "Русија инсајдера" са којим заједница Степског сокола сада може да сарађује на различитим питањима. Другим речима, наша заједница брзо расте. А шта све ово значи јесте ово:

Правимо стварну разлику, мењамо ствари. Успоставили смо присуство у рекордном року и перспективе изгледају сјајно. Осим тога, информација је у овом садашњем рату важна бар као метак и пушка. У ствари, Империја троши много више на информационо ратовање него на војну опрему коју заправо користи. Другим речима, иако разноврсна заједница сличномишљеника као што је наша нема ни за циљ а нема ни средства да победи велике тешкаше као што су медији или специјалне службе Англоциониста, ми смо довољно велики да направимо разлику и они нас не могу потпуно игнорисати. У најмању руку, можемо послужити као средство да се сруши њихова пропаганда о консензусу у њиховој подршци. Коначно, можемо да будемо мост између појединачних људи који живе под владавином Англоционистичке империје и оних који живе у (заиста) "слободном свету" предвођеном Русијом.

Ја још увек морам да се с времена на време уштинем да проверим да ли је то "заиста" или је само сан (редовни контакт које имам са дивним људима који раде на другим блоговима Степског сокола и које сада сматрам пријатељима уверавају ме да је ово стварно).

Коначно, због веома велике опасности од цензуре и / или правног напада, пристао сам да овај блог преместим на нови сервер на сигурно/сигурније место, под јурисдикцију Исланда и на сервер у приватном власништву. Као што знате, овај важан и неопходан корак до сада није био баш успешан. Више о томе у даљем тексту, а пре тога о мојим проблемима.

Сажето: време и новац.

Огроман раст овог блога и других независних блогова Степског сокола и наше (сада заиста светске) заједнице није се десио "тек тако". На сваком кораку тог пута сам морао да налазим праве људе, с њима продискутујем дугачак низ питања и, наравно, да чиним грешке и покушавам да из њих нешто научим. Морао сам да се изборим са најмање једном великом кризом, кризом која ми је одузела много енергије у посредовању и разрешавању, и морао сам да се носим са много људи који су обећавали много, али нису испунили ништа. Не жалим се и не жалим због тога, али бих волео да схватите да то све подразумева огроман број сати рада у организовању и исправљању грешака и пропуста. И све док правим и пишем анализе грађанског рата у Украјини, пратим по неколико стотина коментара сваки дан (питао сам два пријатеља да ми помогну у том задатку, али је један закључио да му није најпријатније због филозофије овог блога, а други ме је једноставно шутнуо са некаквим танушним обавештењем).

Као резултат свих ових дешавања, моје дневно радно оптерећење са овим блогом експоненцијално је расло и расте током пролећа, лета и јесени. А донације се смањују. Дакле, хајде да разговарамо о овим донацијама (ху, дубоки удах, бућ).

Они који су овде довољно дуго знају да је идеја о донацијама потекла од читалаца, који су буквално тражили да се створи неки вид донирања. Морам да вам кажем да ми је увек било изузетно непријатно и причати о новцу, а писање о њему чини да се осећам апсолутно страшно, али сам одлучио да пробам. На моје крајње чуђење, донације су почеле да стижу, па чак и у количинама довољним да направе значајну разлику у буџету моје породице. У ствари, без ових донација не бисмо изгурали лето, утонули бисмо још дубље у дугове (да се зна: имамо кућу и два стара аутомобила, али не и уштеђевину; пензију немам, али имам доста дуга по кредитним картицама). Током протеклих неколико месеци, међутим, ове донације су се стално смањивале и, искрено говорећи, моја породица и ја смо се извукли само захваљујући једној особи из северне Европе, особи која нам је помогала месец за месецом и без које никада не бих могао да одржавам овај блог. Очигледно, многе присталице пате од "донаторског замора" или су и сами у минусу.

Од самог почетка овог блога био сам несклон категорисању читалаца, или, другачије речено, понуди одређених производа / услуга само претплатницима који плаћају. То је још увек нешто што ја не желим да радим. Ипак, рекао сам пријатељима да би требало да размотрим такву опцију. У практичном смислу, говоримо о могућности књиге о Русији на основу неких чланака које сам овде поставио и / или прављењу подкаста (аудио емисија, снимак - прим. прев.). Тренутно имам превише посла само да би и ове садашње ствари функционисале, али бих могао да размотрим те опције у будућности, нарочито ако ми се финансијска ситуација и даље буде погоршавала. Какогод, у овом тренутку не могу додавати још активности или подухвата ономе што морам да урадим сваки дан, сем ако не изнађем начина да 36-48 сати живота сажмем у дневних 24 сата. Још горе, ако бих ушао у те подухвате само да бих саставио крај с крајем, морао бих да значајно смањим време проведено на овом блогу, и то управо у тренутку када се рат Империје против Русије захуктава, а Украјина само што поново не експлодира. По мени, то би било бесмислено.

Узгред, често ме оптужују да сам "плаћени Путинов агент". Сваки пут кад то прочитам - уздахнем и помислим како би било лепо да је то истина. Реалност је, међутим, да Владимир Владимирович овом блогу није допринео ни копејком (још?), нити је то учинила било која друга руска влада и власт, ни корпоративни, па чак ни приватни ентитет. Неколико руских читалаца јесу, али могу их набројати на прсте једне руке. С обзиром на јадни руски учинак у садашњем ПР рату против западне масмедијске пропагандне машинерије, ја просто немам речи да опишем ту очигледну равнодушност. Само претпостављам да је ту на делу феномен "није без части, осим у својој земљи и у својој кући".

Кад бих имао чаробни штапић, ја бих најрадије да се вратим на оно што мислим да радим најбоље и што би већина вас вероватно хтела да урадим: пишем анализе за овај блог. Али да бих то радио, морам да будем искрен са вама и признам да сам ударио у неку врсту "зида" и да ми треба ваша помоћ. Ако цените оно што добијате на овом блогу, замолићу вас да ми помогнете да радим за овај блог у условима где барем могу да сачувам своје ментално здравље и да се фокусирам на своје писање, а не на све веће задуживање. Извините на искрености, али у овом тренутку немам другог избора.

Затим, ту је питање новог блога.

Мислим да је одлука да се блог пресели на Исланд у основи ваљана одлука. Осим тога, мени лично нови блог се веома допада, како дизајн, тако и визуелни изглед и рад на њему као аутора и администратора. Једноставно речено: WordPress је бескрајно бољи од Blogger-а. Осим тога, постоји реална опасност да блог буде затворен овде, на Блогеру. Зато не видим разлога да се оригинална идеја доводи у питање. Имплементација, остваривање идеје, међутим, друга је ствар. Ту сам лично одговоран за велики број грешака. Поштедећу вас свих тих техничких детаља, суштина је да нови блог мора да се врати на испробавање, и док не буде подешен како треба, сви морамо да користимо само овај блог овде, на Блогеру, у догледној будућности. Нови блог ће се вратити и, надамо се, следећи пут ће све око њега бити више чвршће него код оног првог. Али за сада - Блогер је једина опција.

Суштина је ово: Треба ми ваша помоћ.

Прво, ако раније нисте допринели овом блогу, замолићу вас да то сада учините. Како тренутно ствари стоје, мање од 0,25% читалаца овог блога је послало донацију. Ако ви лично јесте, молим вас да размислите о још једном доприносу или чак повећавању свог доприноса.

Друго, молим вас јавите ми шта мислите о идеји стварања и "куповних" производа, уместо да сви као до сада иду бесплатно. Конкретно, молим вас јавите ми да ли бисте били заинтересовани за куповину књиге и / или подкаст. Лично сам склонији првом, књизи, али можда ви мислите другачије.

Треће, да ли имате неке идеје о "fund-raising/crowd-funding" (начинима прикупљања средстава из, углавном, некомерцијалних извора и мотива - прим. прев.) ? Да ли постоји неко међу вама ко познаје ову област о којој ја не знам ништа? Да ли би неко од вас могао да понуди своје време као добровољац у некој врсти прикупљања средства ? Шта кажете на ову идеју: да заједница подржи мој рад прикупљањем средстава не слањем донација, већ буквално стварањем неке врсте механизма прикупљања средстава? Тражећи донаторе међу пријатељима? Организујући неку мејлинг листу или наменски сајт? Да пишете Владимиру Владимировичу и тражите његову помоћ (шалим се ! ) ? Озбиљно, ако не можете донирати или сте и сами у минусу - можете ли помоћи знањем и, посебно, својим временом ?

Другим речима, иако је добродошао и савет о томе шта бих могао / требао да урадим, још боље би било кад би неко од вас могао да преузме на себе да директно помогне. Јер, сада сам толико преоптерећен да сам престао с писањем своје докторске тезе, престао сам с рекреативним активностима, а моје дневно читање свело се на највише 15 минута дневно: тренутно имам три књиге за рецензију на овом блогу, стигао сам да прочитам само 3/4 прве ...

Четврто, молим вас да ми опростите за све проблеме са новим сервером и цимањем између старог и новог. За сада, хајде да останемо овде и ако Блогер одједном затвори овај - онда идите на било који други блог Степског сокола (који су сви безбедно хостовани на Исланду) све док нови блог не буде сређен.

Пето и последње, али већини сигурно не мање важно - да ли имате неке друге предлоге или идеје ? Заиста се надам да ће овај апел заједници генерисати неко (или више) решење. До сада, оно што зовем "спонтано самоорганизовање људи" је за мене било чудесно и, пошто ми је пријатељ којег јуче споменух написао: "Ми можемо све средити, осим тебе"; одлучио сам да пред вас искрено изнесем "all of y'alls" (како кажу на Флориди) ствари са којима се борим и које ми уништавају преко потребни мир за рад.

Тренутно имам осећај да пливам против цунамија, а да губим снагу веома брзо. Замолићу вас да поразмислите о свему и да, ако можете да помогнете у било ком облику, то и учините .

Волео бих када би сте своје реакције / идеје / предлоге изнели овде, али слободно ми и пишите, ако вам је тако драже. Вероватно нећу имати времена да појединачно одговорим на већину (или чак било који) ваших коментара / е-писама, али ћу покушати најбоље што могу. И свакако ћу прочитати сваки коментар и свако писмо са највећом пажњом.

У остатку недеље ћу вероватно писати мање него иначе, јер ћу радити на многим од ових "иза сцене" проблемима, али пошто сам вас оставио са два чланка светске класе (Стрелковљев одговор Ходорковском и о Глазијев - Хазин конференцији за новинаре), а будући да се "питања Хазину" прикупљају до петка, верујем да је то фер. Наравно, у случају развоја критичних догађаја оставићу све на страну и обавестићу вас најбоље што могу.

ОК, читаоци и пријатељи, сада је на вас ред. Замолићу вас да помогнете на било који начин можете.

Хвала и срдачан поздрав свима,


The Saker


Напомена А. Јовановића, шефа и продуцента редакције The Saker Српски:

Стрелковљев одговор ционистичком усташи - а то је текст који садржи и интегрални говор Ходоровског и интегрални одговор Стрелкова - нисам превео из следећих разлога: а) грабећи публику на најпримитивнији начин, пар редакција се потрудило да све то сажме у пар реченица и тако заситило незахтевног читаоца - што наши читаоци нису, али им је радозналост за тај текст највероватније ослабила;б)захтевнији (и знањем језика богатији) читаоци су оригинални чланак могли да нађу на блогу Степског, где су коментари (којих код нас још увек премало има) саставни и драгоцени део "поста";в) искрено говорећи, нисам имао (цео дан) времена за превођење само једног текста, требало је тог дана превести бар три и радити на организацији The Saker Српски блога;г) нисам имао образа да од другога затражим да своје време одвоји за толики рад - бесплатно.

Чиме долазимо до основног недостака српског блога Степског сокола: недостатак преводилаца.

Чиме долазимо до основног проблема:новца.

Али о томе опширније за неколико дана. Могу / можемо вам само поновити да на донације нама заборавите на бар 100 дана. Ако успемо да од блога Ћирилизовано направимо платформу с које ће преводиоци моћи да пласирају свој рад свим заинтересованим медијима и да за своје знање, рад и време буду плаћени - онда ће се од тих средстава финансирати и српски Степски соко. И ту ствари полако иду набоље, обавештаваћемо вас с времена на време.

Донације за блог нашег пријатеља или друге блогове Степског (организационо независне), да или не, то ви сами знате најбоље: користите ли те блогове, да ли завређују и да им помогнете а не само да их користите, да ли уопште можете нешто одвојити за њих - новца, знања или рада. И замолићу вас да при томе имате у виду да је исландски сервер за наш, дакле српски блог, платио Балобан - Степски соко - The Saker.


Извор:The Vineyard of the Saker: Community brainstorming: I am swimming against a Tsunami
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски