Мада се, у последње две године, у извесној мери поправља, положај ћирилице у целој Србији и даље је - поражавајући. То важи за све њене делове, а нарочито за онај северни, дакле за Бачку, Банат и Срем. Упркос томе или, боље речено, управо због тога, од мисије да се то, из корена, промени и наше писмо добије третман који му припада, ми никада нећемо одустати.Ово, на почетку разговора за „Дане“, кажеПетар Јаћимовић, члан најужег руководства Српског удружења „Ћирилица“ из Београда и први човек њеног новосадског повереништва „Српска Атина“, уз остало и аутор књиге „Српска ћирилица – нека буде што бити не може“. На челу тог удружења је песник Добрица Ерић, а у њему је више од 600 угледних људи,разних професија.
Најмање је лингвиста, на којима је, поред оне коју, разуме се, носе политичари којима српски национални интерес, а тиме ни наше писмо, нису значили ништа, заправо и највећа одговорност за систематично убијање ћирилице – наставља Јаћимовић.
На кога, конретно, мислите?
На све оне који су 1954. учествовали удефинисању такозваног Новосадског договора о језику и његовој потоњој примени. Тада је одлучено да Срби и Хрвати говоре српско хрватским и хрватаско-српским језиком, а пишу ћирилицом и латиницом. Тако је, то посебно наглашавам, хрватска латиница ушла у српски језик и, нажалост, постала доминантна.Обрнутог процеса, дабоме, није било.
Нови Правопис српског језика Матице српске усвојен је 2010. Да ли је тиме процес полатиничења нашег писма заустављен?
Нажалост, није! Мада у Уставу Србије донетом 2006. године, изричито стоји да су у Србији у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо, у том правопису је као равноправно писмо наведена и латиница. За то је најодговорнији редакциони одбор на чијем челу је био проф. др Мато Пижурица и чији циљ је био да се у српски језик, по први пут, уведе двоазбучје. Узгред, не верујемо да се то десило случајно, биће, ипак, да је то „плод“ неке спреге са нелингвистичким структурама.
ТАДИЋЕВ ОТПОЗДРАВ
Ваше удружење је, својевремено,писало и бившем председнику Борису Тадићу, молећи га да ученицима у Србији буду набаљене ћириличне тастатуре за рачунаре...
Када је најављена бесплатна подела тастатура, електронском поштом смо му, на ћирилици наравно, послали ту молбу. Из Народне канцеларије која је тада радила у његовом кабинету, добили смо одговор „да из техничких разлога не могу да прочитају наш мејл“. И да, у случају да га шаљемо поново, „текст напишемо латиницом“. Па, како то другачије схватити осим као забрану нашег писма и то са највишег места?
Којим?
Недуго по промоцији новог Правописа, Пижурици је, у просторијама Покрајинског извршног већа, уручена награда за животно дело у друштвено-хуманистичким областима.Нешто пре тога, одредба о равноправној употреби латинице ушла је и у несрећни Статут Војводине, онај који је у готово две трећине одредби Уставни суд прошле године оценио неуставним.
Колика је данас заступљеност ћирилице у јавним настиписима у највећим војвођанским градовима?
Поражавајуће мала или, прецизније,негде око два одсто! Ако, примера ради, обиђете најдужу новосадску саобраћајницу Булевар ослобођења, избројаћете 200 локала разних делатности и, бројком и словима, шест ћириличних натписа. Сличне статистике,нажалост, бележимо и у Суботици, Сомбору и другим градовима широм српског дела Паноније.
Задржимо се на саверу Бачке.„Ћирилица“ је у Бајмоку основала своје повереништво „Јован Дучић“...?
Да и умало да то урадимо под светлошћу свећа! Оснивачки састанак је, наиме, одржан у Српском културном центру „Никола Тесла“ у којем, због недостатка новца за плаћање рачуна,месецима није било струје, па смо провукли кабел из једне продавнице да би светла ипак било. С друге стране, националне мањине ту имају своја друштва са изузетним условима за рад.
Зато што се управо она, неуставно и против наших виталних интереса, инсталира у српски језик. У свету постоје на десетине врста латинице француска, немачка, шпанска,румунска, мађарска...Сваки од тих народа се служи својом и туђа му не значи ништа.Илустрације ради, шта странцу, а ми то, као,радимо због њих, значи да на улазу у тај град види латинични натпис ŠABAC? Ако хоћете да помогнете рецимо Немцу, морали бисте уместо са „Š“, што је њему потпуно непознато слово, ту реч почете са „SCH“. Илустрације ради, за разлику од већине држава ЕУ где је тај проценат 20, наша земља је предвидела обавезну употребу мањинског језика и писма свуда где припадници неке националне мањине чине више у 15 одсто становника.У Војводини тај услов испуњава десетак јединица локалне самоуправе. А знате ли у колико се мањински језици службено корист? У чак 37. И никома од нас заиста не пада на памет да од тога прави проблем. Нажалост,представници националних мањина кад је о ћирилици реч често реагују сасвим супротно.
ВЕЛИКО И МАЛО
Указујете и на многе друге манифестације кршења Закона о службеној употреби језика и писма?
Ви ћете, и у Суботици и у другим градовима, видети мноштво натписа најпре на мањинском језику, а тек потом на српском, с тим што је овај други исписан ситнијим словима. А у закону се,изричито, наводи да најпре мора да иде ћирилично назив на српском, а тек онда, десно од тог назива или испод њега,онај на мањинском језику. Оба, наравно,словима исте величине.
Мислите на пример њеног враћања на аутобусе градског превоза у Новом Саду?
Не само на то, али свакако и на то. Ласло Галомбош, потпредседник новосадског Савета за међунационалне односе је, тако, оценио да градска власт увођењем ћирилице вређа мањине?! Заменица покрајинског омбудсмана Ева Вукашиновић је, чак, приблегла и неистинама, тврдећи како су, у Статуту Града Новог Сада, ћирилица и латиница наведене као равноправна писма што је, једноставно,нетачно, у том докумнету, усклађеном, разуме се, са Уставом Србије, латиница ни не помиње.
Нису, ни мало, заостајали ни велики борци за демократију из страначких редова...?
Да, а најгуснија је, свакако, изјава Александра Кравића, функционера Лиге социјалдемократа Војводине који се усудио да изговори следећу реченицу: „Није Нови Сад Чачак, тамо ћирилица може, овде не може“.Замислите докле смо ми дошли, кад неко тако нешто може да изговири у сред града у којем проценат Срба, увелико, премашује 90 одсто и који, у најраскошнијем значењу тих речи, већ век и по зову и „Српска Атина“!
Интервју је објављен у магазину "ДАНИ" 27.11.2014.године
Извор: Петар Јаћимовић:ШТО СЕВЕРНИЈЕ,ТО ЧЕМЕРНИЈЕ
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!