 |
| Анђеоски водопад |
Амерички Конгрес је најавио нове економске санкције против Боливарске Републике Венецуеле. Нови закон садржи списак венецуеланских званичника који су "кршили људска права". Овим Венецуеланцима ће имовина бити замрзнута и забраниће им се визе за посету САД. Трговина са Венецуелом ће бити још више ограничена. Постојећа привредна опсада ће ескалирати.
Лицемерје овог потеза би требало да буде очигледно свакоме. Венецуела је у људским правима далеко супериорнија од САД - по било ком мерилу.
Венецуела не мучи. Венецуеланска држава не примењује чак ни смртну казну.
Полиција у САД рутински убија. Афро-Американце пред камерама даве без зазора и казне. Недавно објављени извештај говори да америчка влада годинама систематски мучи људе на најодвратније начине - а јавност о томе обмањује.
У америчким затворима је 2,5 милиона људи, многи често месецима у самици. Стопа затварања у САД је око 4 пута већа од венецуеланске: 707 од сваких 100 000 људи у Сједињеним Америчким Државама је иза браве.
Док је број утамничених у САД порастао - као и владино шпијунирање и сузбијање грађанских слобода - у Венецуели се дешава потпуно супротно.
Венецуела је 2012. покренула програм реформе затворског система. Спровођење реформи још траје. Програм је покренут када је покојни председник Уго Чавес изјавио да жели да створи "отворене центре у којима ће затвореници живети пристојно". Венецуелански затвори су све више фокусирани на рехабилитацију, у контексту социјалних програма који се баве ширим друштвеним узроцима криминала.
Шта је и ко "венецуеланска опозиција" ?
Кад људи у САД протестују због епидемије бруталности полиције, хапсе их, прскају им бибер-спреј у лице, против њих подносе пријаве за тешка кривична дела. Међутим, у Венецуели је снагама које себе називају "опозиција" дозвољено да отворено оперишу, упркос њиховој све већој примени тероризма да би остварили своје непопуларне циљеве.
Такозвана венецуеланска опозиција, коју чине многи отворени поштоваоци фашистичких диктатора типа Франциска Франка и Аугуста Пиночеа, за протеклих дванаест година је примила преко 100 милиона долара од САД. Четрдесет троје људи је погинуло у насиљу проамеричке опозиције, за кратко време између фебруара и маја 2014. године. Током овог периода, од САД подржавана "опозиција" је бензинским бомбама уништавала универзитетске зграде, и чинила друга провокативна и насилна дела. Намера јој је била да изазове хаос и нестабилност као изговор за пуч против изабране владе.
Роберт Сера, најмлађи члан венецуеланске националне скупштине, 1. октобра је на смрт избоден у својој кући. Све више доказа, укључујући банковне трансакције и видео снимке признања, повезују убиство са проамеричким режимом Колумбије.
Проамеричка венецуеланска опозиција не "тежи демократији". Њени припадници нису "борци за слободу." То су снаге које настоје да свргну више пута бирану владу, која, неспорно, има огромну подршку становништва. То су потврдили Картеров центар и бројне друге међународне агенције за праћење избора.
Опозиција се састоји од снага које отворено дискутују о предностима војне диктатуре, а тамнопуте аутохтоне Венецуеланце сматрају генетски инфериорнијим у односу на бељу економску аристократију.
Са милионима долара и великим медијским апарат који понавља њихове лажи, екстремисти из венецуеланске опозиције су чинили све могуће да поремете свакодневни живот у земљи, и изазивали чак и несташице хране.
Зашто је Венецуела на мети?
Лидери САД и њихових савезника су против владе због распрострањеног Боливарског покрета, чију су идеју прихватили револуционарни лидери више земаља.
Пошто је Венецуела деценијама девастирана америчком економском доминацијом, њен народ се дигао на побуну. Боливарска покрет, који сада води земљу, зачет је у масовној побуни у главном граду под називом "Каракасо", побуни која је покренута због јавног превоза. Покрет против економске доминације Вол стрита је извојевао велику победу и за председника 1999. године изабрао Хуга Чавеза, и 2002. године успешно сломио пуч против своје власти.
Венецуела је започела нешто што се назива "Боливарски процес". Декларисани циљ, утврђен у новом уставу, је стварање "социјализма 21. века". Уједињена социјалистичка партија Венецуеле са Комунистичком партијом и неколико других патриотских антиимперијалистичких странака је спровела многе популарне економске и политичке реформе.
У снажном савезу са кубанском владом, основане су бесплатне медицинске клинике и покренута кампања описмењавања. Милиони људи широм Венецуеле су изашли из сиромаштва.
Огромна улагања у образовање су довела до искорењивања неписмености. Оснивају се нови универзитети и научне и здравствене установе. Незапосленост се постепено смањује програмима јавних радова. Покренути су планови за потпуно искорењивање сиромаштва.
Уложено је доста труда у изградњу инфраструктуре у складу са очувањем животне средине, са људима окупљеним под слоганом "Промени систем, не климу".
Приходи од државне нафтне компаније су коришћени за субвенционисање огромног пораста животног стандарда становништва. Музички програми омогућавају деци из породица са ниским примањима да наставе да се баве уметношћу, и граде се нови, али приступачни станови.
Ничу "социјалистички градови" и "комуне". Фабрике и предузећа под контролом радника коегзистирају са великим национализованим сектором привреде. Банкарство, дистрибуција хране и други кључни центри економске моћи подлежу контроли јавности и одговорности.
Реформе су планиране тако да буду одскочна даска за стварање новог социјалистичког друштва. Лидери Венецуеле активно проучавају претходне антикапиталистичке револуције у Кини, Совјетском Савезу, Куби, Кореји и на другим местима - како би учили на њиховим грешкама и успешно изградили ново друштво.
Популарна "Боливарска милиција" је формирана с циљем да замени полицију и војску. Венецуеланци из свих сектора друштва су спремни да одговоре на сваки војни напад на своју земљу.
Вол стрит у нападу на демократију
Русија и Кина се све више пријатељски односе према Венецуели, омогућајући инвестиције и економску сарадњу. Владе Боливије, Еквадора, Никарагве, Ел Салвадора и других земаља Латинске Америке су се придружиле "Боливарском покрету" и после Венецуеле и саме предузеле мере у смањивању моћи западних корпорација и њихових богатих компрадорских савезника.
Владу Венецуеле не подржавају милијардери и банкари, већ покрети који окупљају милионе и милионе људи. Побуна обичних и војника нижих чинова је спасила председника Уга Чавеза од државног удара 2002. године, а још већи покрет сада види Николаса Мадура као легитимног наследника који наставља Боливарску револуцију.
Одговор Сједињених Држава на пораст демократије, једнакости и независног економског развоја у Венецуели је био типичан: економске санкције, политичка субверзија и непријатељство медија - све оправдавано пропагандом о "људским правима".
У случају Венецуеле, флагрантна неискреност америчких медија не може бити очигледнија. Иако ни један једини противник владе није убијен или мучен, а десничарска "опозиција" отворено контролише велики дио медија и државе, целодневна америчка дезинформацијска машинерија жели да поверујемо да је Венецуела некаква "брутална диктатура". Такво екстремно и очигледно непоштење требало би да под знак питања стави све друге приче о "људским правима" које шире амерички лидери и медији.
Нове економске санкције су покушај да се сузбије нешто што је било инспирација милионима људи, не само у Венецуели, већ широм света. Венецуела има велики успех јер покушава да изгради економски модел.
То што Венецуела свакодневно побољшава животне услове свог народа је огромна претња Вол стриту и осталим центрима економске моћи у САД и Европи. Венецуела показује да неолиберални економски модел - и с њим све патње и неједнакост - није неопходан. Финансијска владавина Вол стрита не да не подстиче, већ омета напредак људске расе.
Богати и моћни у САД страхују да ће се такве идеје, већ веома популарне у Латинској Америци, ускоро проширити. Масовна побуна у Мексику и све већи отпор полицијској бруталности у Сједињеним Америчким Државама показују да је чак и унутар центара старог глобалног економског поретка потенцијал за драстичне промене веома стваран.
Аутор: Калеб Мопин
Извор: Human Rights and Democracy: Venezuela vs. USA | New Eastern Outlook
Превод: Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!